1 fotografija = 1 priča

1 FOTOGRAFIJA = 1 PRIČA

Pridružite nam se i u Facebook grupi ljubitelja putovanja, putnika i turista. Podelite i Vi vaše slike i utiske.

Kofer u ruke, idemo na put!

Svakog 25-og u mesecu biramo najzanimljiviju objavu, priča uz kaficu…

4. 

Blagoveštanje, ostaci impresivnog manastira.

blagovestanje

Jedne godine, lunjajući istočnom Srbijom, naleteli smo na ovu lepotu i ostali zatečeni. Bože da li smo u Kapadokiji🙄Nalazi se u blizini banje Ždrelo, Krupajskog vrela i manastira Gornjak. Homolje me oduvek inspirisalo svojim mitovima i čudesima. Ovo što sledi je doživljaj koji se pamti! Stigli smo u manastir Gornjak i dočekao nas je čovek koji tu nešto radi. Kad smo rekli odakle smo, on se nadovezao na nas i rekao da imaju tu jednu monahinju iz našeg grada. Kako se je meni intuitivnoj brzo upalila sijalica! Setila sam se zgodbe moje prijateljice kojoj se majka odavno zamonašila i nije imala pojma gde je. Pitam ja tog čoveka da li je žena plavuša i ima jedno zeleno a drugo plavo oko. Svojevremeno je bila prava zanimljiva lepotica. Nakon što je potvrdio, ja sam ga zamolila da je vidim na šta mi je odgovorio da se ona ne viđa ni sa kim. Nekako mi smislismo taktiku i on joj je otišao reći da neka žena ima problem i hoće da je vidi. Ja vama ne mogu opisati taj susret, kad me je ispitivački gledala (naravno da me nije prepoznala) i pitala koji je moj problem, a ja joj sa suzama u očima rekla da sam ja Nensi. Naravno da me se setila i baš je bilo neobično, dirljivo… Obećala sam joj da ću ponovo doći! Danas sam videla članak o Homolju i podsetio me na ovaj događaj.

Čudesno Homolje me čeka da ga ponovo obiđem💕

Nensi Mitić, jan-feb 2020

 

3.

Greben Treska, vrh Siljak (1622mnv) – OSVOJEN!! ❤️😜

maja, idemo, putTreska je jedan od istaknutih vrhova Ravnog Kopaonika sa kupastim vrhom Siljak (1622mnv). Impozantno deluje i cesto je izletiste posetilaca Kopanika. S obzirom da smo bili smesteni u samom podnozju grebena svakodnevno me mamio ali smo zbog vremenskih uslova osvajanje odlagali. Tih dana je bilo dosta magle (vrh se nije video iz podnozja) i jakog vetra. Kada nam se ucinilo da su vremenski uslovi konacno na nasoj strani, krenuli smo u osvajanje tog grebena. Ne mogu reci da je bilo lako, uspon je bio strm, trava je bila mokra, bili smo veoma oprezni. Inace ovo osvajanje spada u srednji stepen tezine pesacke ture.

Vredelo je, sa vrha se pruza impozantan pogled prema Goliji na zapadu i vrhovima Ravnog i Banjskog Kopaonika. Jos bih napomenula da se na ovom vrhu u stenama mogu naci primerci endemske flore kao sto su kopaonicka cuvarkuca.

Strmom stazom uz mozda jos veci oprez nego pri penjanju, sisli smo bezbedno u podnozje.

Maja Ejupović, okt-nov 2019

2. 

bicikl, rukeBicikl u ruke, pa na put…
Slika je nastala u okolini Paralije (kako bi neki rekli paradaiz turizam, a ja bih rekao paradise).
Oko nas je sve belo od zrelog pamuka. Sišli smo u polje da naberemo nekoliko stabljika. Nije odmor samo celodnevno izlaganje tela vrelom suncu na egzotičnoj plaži po paprenoj ceni. Može vam biti lepo bilo gde u dobrom društvu, dobro organizovani i spremni.Zato, #idemonaput

Aleksandar Tasić, sep-okt 2019

1.

kako, nekada, putovalo

Kako smo nekad letovali! Davnih sedamdesetih su moji roditelji imali jedinstveni šator u koji smo se penjali merdevinama. Sećam se jednog jutra u Grčkoj, budim se i gledam kroz čipkani prozorčić a oko našeg fiće i šatora se sakupili ljudi i gledaju kao da igra mečka. Kad je padala kiša, svi su kopali kanale oko svojih šatora a mi bez panike, posmatrali odozgo😂Parkirao je po Solunu i uveče otvarao naše prenoćište sakriveno između kamiona. Bila je tek fešta kad natovarimo sirotog fiću a na carini samo bulje u taj ogromni tovar na njemu i nikom ne padne na pamet da pogleda unutra. Šta smo sve prošvercali u kolima. Gde li je sve to stalo, pitam se danas! Pored nas četvoro, kamp opreme još i kupovina lustera ili zavesa, kasetofona… Moji roditelji su bili veliki avanturisti i još tada su oni nalazili neka nova mesta po Grčkoj, nisi išli utabanim stazama gde su naši ljudi uglavnom bili. I do Crne Gore se fićko izborio sa ovim teretom bez da kašljucne. Na kraju, kad smo krenule same na letovanja, tata ga je spakirao u vikendicu gde su se miševi počastili ciradom. Ostala je samo ta genijalna konstrukcija da nam budi uspomene.

Nensi Mitić, avg-sep 2019