1 fotografija = 1 priča

1 FOTOGRAFIJA = 1 PRIČA

Pridružite nam se i u Facebook grupi ljubitelja putovanja, putnika i turista. Podelite i Vi vaše slike i utiske.

Kofer u ruke, idemo na put!

Svakog 25-og u mesecu biramo najzanimljiviju objavu, priča uz kaficu…

3.

Greben Treska, vrh Siljak (1622mnv) – OSVOJEN!! ❤️😜

maja, idemo, putTreska je jedan od istaknutih vrhova Ravnog Kopaonika sa kupastim vrhom Siljak (1622mnv). Impozantno deluje i cesto je izletiste posetilaca Kopanika. S obzirom da smo bili smesteni u samom podnozju grebena svakodnevno me mamio ali smo zbog vremenskih uslova osvajanje odlagali. Tih dana je bilo dosta magle (vrh se nije video iz podnozja) i jakog vetra. Kada nam se ucinilo da su vremenski uslovi konacno na nasoj strani, krenuli smo u osvajanje tog grebena. Ne mogu reci da je bilo lako, uspon je bio strm, trava je bila mokra, bili smo veoma oprezni. Inace ovo osvajanje spada u srednji stepen tezine pesacke ture.

Vredelo je, sa vrha se pruza impozantan pogled prema Goliji na zapadu i vrhovima Ravnog i Banjskog Kopaonika. Jos bih napomenula da se na ovom vrhu u stenama mogu naci primerci endemske flore kao sto su kopaonicka cuvarkuca.

Strmom stazom uz mozda jos veci oprez nego pri penjanju, sisli smo bezbedno u podnozje.

Maja Ejupović, okt-nov 2019

2. 

bicikl, rukeBicikl u ruke, pa na put…
Slika je nastala u okolini Paralije (kako bi neki rekli paradaiz turizam, a ja bih rekao paradise).
Oko nas je sve belo od zrelog pamuka. Sišli smo u polje da naberemo nekoliko stabljika. Nije odmor samo celodnevno izlaganje tela vrelom suncu na egzotičnoj plaži po paprenoj ceni. Može vam biti lepo bilo gde u dobrom društvu, dobro organizovani i spremni.Zato, #idemonaput

Aleksandar Tasić, sep-okt 2019

1.

kako, nekada, putovalo

Kako smo nekad letovali! Davnih sedamdesetih su moji roditelji imali jedinstveni šator u koji smo se penjali merdevinama. Sećam se jednog jutra u Grčkoj, budim se i gledam kroz čipkani prozorčić a oko našeg fiće i šatora se sakupili ljudi i gledaju kao da igra mečka. Kad je padala kiša, svi su kopali kanale oko svojih šatora a mi bez panike, posmatrali odozgo😂Parkirao je po Solunu i uveče otvarao naše prenoćište sakriveno između kamiona. Bila je tek fešta kad natovarimo sirotog fiću a na carini samo bulje u taj ogromni tovar na njemu i nikom ne padne na pamet da pogleda unutra. Šta smo sve prošvercali u kolima. Gde li je sve to stalo, pitam se danas! Pored nas četvoro, kamp opreme još i kupovina lustera ili zavesa, kasetofona… Moji roditelji su bili veliki avanturisti i još tada su oni nalazili neka nova mesta po Grčkoj, nisi išli utabanim stazama gde su naši ljudi uglavnom bili. I do Crne Gore se fićko izborio sa ovim teretom bez da kašljucne. Na kraju, kad smo krenule same na letovanja, tata ga je spakirao u vikendicu gde su se miševi počastili ciradom. Ostala je samo ta genijalna konstrukcija da nam budi uspomene.

Nensi Mitić, avg-sep 2019