Budimpešta, šta obavezno videti i probati?
Listam albume iz Budimpešte. Svaki drugačiji. Svaki iz nekog drugog vremena. Druga ja svaki put. Drugačija Budimpešta. A opet to je ona, večito takva i svoja. Tvoja.
Budimpešta je grad u koji sam se najviše puta vratila. Ni sanjala nisam da tako će biti onda kada sam je prvi put posetila i kada je to bio prvi odlazak u inostranstvo nakon jednog dugog perioda u kom se van granica zemlje uglavnom išlo zauvek, a nikako da biste se i vratili. Nakon vremena kad su redovi za hleb, mleko i vizu bili jednaki. Pamtim snegom okovanu Krunsku ulicu, nadu kad se vrata otvore na kući žute boje. Tad je odlazak u Budimpeštu bio pola moga sveta. Pamtim kasnije kako nema čekanja u redu, kako je Budimpešta bila tako blizu da se moglo samo poći do nje, bez mnogo prethodnog planiranja. Jednog marta neke davne godine se okovala snegom i bila hladna do kostiju. Promrzli obrazi i prsti.
Ako bi se kako neke ljudske osobine gradovima davale, Budimpešta bi mi bila pomalo ćutljiva, pomalo tvrdoglava, zamišljam je kao da ne progovara iz nekih samo njoj znanih razloga. Pretura po burnoj istoriji ratova i osvajanja. Čvrsta i stamena se nad Dunavom nadvila tako jaka da je i Dunav samo prati ćutke… Budimpešta, graciozna vremešna dama koja me dočekala pomalo teatralno, uz zvuke Lista, kompozitora i pijaniste, osnivača muzičke akademije u Budimpešti.
Ljubav sa groficom Marijom d’ Agu se gasila, a List je preuzeo ulogu putujućeg virtuoza, održavajući tri do četiri koncerta nedeljno širom Evrope. Talas Listomanije koji se dešavao gde god bi držao koncerte, mogao bi se nazvati pretečom nečega što je opštepoznato kao manija za jednom drugom vrstom muzike. Dame tog doba, nimalo damski su cepale Listove rukavice i maramice u parčiće i zadržavale ih kao suvenire. Kasnije, lutanja su prestala i List se orjentisao na komponovanje pod uticajem nove ljubavi – princeze Karoline. Kao i u bilo kom drugom gradu, dok šetam Budimpeštom ponovo mislim na ljubavi, ovaj put Listove, moje, naše.
Budimpešta, dama u koju se zaljubljujete na prvi pogled i ostajete joj verni zauvek. Zauvek joj se vraćate.
Zaboravljam da je Budimpešta bila hladna jedne godine tik pre početka proleća toliko da sam mislila da nikad neću zaboraviti. A posle su došla i neka proleća u Budimpešti, nosila neki poseban miris u vazduhu.
I ne mogu sve slike u jednu Budimpeštu stati… niti u jednu priču o njoj, niti u jedan album.
Ova priča priča o toj staroj, gde su slike pravljene s filmova na razvijanje, maksimalnih trideset i šest snimaka za koje se nadate da će većina uspeti… Fotografije koje nisu uspele se čuvaju… Sećanja, jer je Budimpešta nekako uvek album starih uspomena, bez obzira na njena menjanja.
Njene ulice koje su moje ponovo svaki put kad iznova u nju s namerom ili slučajno zalutam.
Novembra 1873. godine Budim, Stari Budim i Pešta postaše jedno, lepa i prelepa Budimpešta.
Budim, brdovit i šumovit, simbol visokog standarda danas, na desnoj obali Dunava.
Pešta, skoro dve trećine površine Budimpešte, istočno od Budima, na levoj obali Dunava.
Istorija, da spoji ovo dvoje, Budim i Peštu, sagradi devet mostova preko Dunava, mostove koji se danas ubrajaju u najlepše sveta. Vrluda Dunav izmedju Budima i Pešte, oko ostrva Margareta, spaja prelepim mostovima dve obale. Budimpešta je na odličan način iskoristila potencijale grada koji leži na Dunavu, razvila se na obe njegove obale, ali još važnije, kroz vreme čuva svoju istoriju, arhitekturu, neguje tradiciju i ističe prednosti lekovitih izvora i banja u neposrednoj blizini.
Obavezno videti i probati, (ne) obavezno ovim redosledom:
Mostovi Budimpešte:
- Mária Valéria híd
- Megyeri híd
- Arpad (Arpad híd)
- Margaritin most (Margit híd)
- Lančani most (Széchenyi Lánchíd) – Čuvaju ga lavovi na obe strane. Legenda priča da je graditelj mosta nakon izrugivanja javnosti lavovima kojima je nedostajao jezik odabrao da svoj život okonča skokom u Dunav. Zli jezici.
- Eržebet (Erzsébet híd)
- Most slobode (Szabadság híd)
- Petőfi híd
- Rákóczi híd
Madjarska gastronomija
Svetski poznati hungarikumi – paprika, rakija i vina
Veče u čardi – zaboravljam Lista, rado bih bacila čašicu o pod, zamišljam krhko staklo dok puca i kao da se istovremeno lome iluzije, vraćam se u stvarnost. Otkud taj čardaš u nogama… Opija me zvuk violine, ili je to samo od vina… Šareni se pred očima od haljina i osmeha, pokreta. Miriše iz tanjira punih gulaša.
„Vino kraljeva – kralj vina“
Tokajac, slatko vino, kao ljubav.
Magli mi se u pogledu, misli lelujaju, ne spavam, a sanjam.
Vinarim.
Bežim od stvarnosti kao Hudini iz lanaca.
Gelert brdo i Citadela
Vidikovci s pogledom na Dunav i grad. Citadela, sagradjena u vremenu Habsburške monarhije, baš na ovom mestu kako bi se nadgledali i Budim i Pešta istovremeno
Dvorska četvrt
Dvorac iz bajke, danas pod zaštitom Unesco baštine.
• Crkva Sv. Matije – pravo umetničko delo, crkva pretvorena u džamiju, srušena, pa ponovo obnovljena u baroknom stilu.
• Ribarski bastion – srednjevekovna riblja pijaca, ribarski bastion podignut u čast lokalnih ribara
• Budimski zamak i podzemni hodnici, stvoreni od strane termalnih izvora ili lokalnog stanovništva, u upotrebi unazad pola miliona godina. Rušen, spaljivan, obnavljan. Kroz svoju istoriju je bio dom za kralja i kraljicu, ali i za turske okupatore, kao i za Habsburško plemstvo. Danas je dom Nacionalne biblioteke i Budimpeštanskog istorijskog muzeja.
Bazilika Sv.Ištvana
Veličanstvena bazilika dominira isto takvim trgom u centru Pešte
Dunavski kej
Cipele na dunavskoj promenadi – Zima 1944. godine, hiljade i hiljade Jevreja streljanih na obali Dunava, nateranih da se izuju. Struja je odnela tela nizvodno, a ostavila tugu. 60 cipela danas podseća na strahotu koja se dogodila.
Madjarski parlament
Treći po veličini parlament u svetu. Najpoznatija i najčešće slikana gradjevina Budimpešte. Razglednica.Zgrada parlamenta je smeštena na čuvenom Kossuth trgu, uz samu obalu reke. Jedan od najlepših pogleda na parlament je s Dunava, nekog od mostova ili brodova ukoliko se odlučite za krstarenje Dunavom. Poseban doživljaj je zgrada parlamenta “u plamenu“ rasvete, obasjana noću.
Trg Heroja, Hősök tere
Najpopularniji i najveći trg Budimpešte. U centralnom delu trga nalazi se Milenijumski spomenik, sa kolonadom – statuama vodja plemena koja su osnovala Madjarsku, ali i ličnostima koje su odigrale važnu ulogu u istoriji Madjarske. U neposrednoj blizini su Muzej lepih umetnosti i Palata umetnosti.
Jevrejska četvrt – Bogata istorija i kultura Jevreja Madjarske. Velika sinagoga, gradjena u periodu od 1654. – 1859. godine, može da primi više od 3.000 ljudi.
Andrassy bulevar je prava avenija kulture, a kao kruna umetnosti nalazi se zgrada Madjarske državne opere i Memorijalni muzej Franca Lista.
Vacci ulica – glavna pešačka zona grada i shopping ulica.
Central Markethol – Velika tržnica, pijaca, tržni centar. U njoj ćete naći sve ukuse Madjarske, sireve, kobasice, paprike, vina, ali i suvenire.
Ostrvo Margaret, Margitsziget – Margaretinim mostom do ostrva. Oaza u centru grada, prostire se u dužini od 2,5 kilometara.
Gradski park u okviru kog se nalazi:
- Szechenyi terma – najpoznatija termalna banja Madjarske, kompleks od 21 bazena
- Vajdahunyad zamak, inspirisan istoimenim zamkom u Transilvaniji.
- Petefi – hala za koncerte
Memento park – muzej statua iz doba komunizma. Sahranjivanje prošlosti.
Gulaš – Najveće uživanje je u madjarskom gulašu, a izuzetno je zadovoljstvo i znanje spremati ga.
Langoš – tradicionalni madjarski specijalitet od testa, nešto kao madjarske mekike
“Rekoh joj ja sam samo tu
da vreme brže proleti
ja nosim čizme skitaljke
mene je teško voleti, badava…”
… devojka sa čardaš nogama…
Budimpešta…