Putovanje autobusom, kako vi podnosite?
Davne jedne godine smo na more išli autobusom kad sam se zainatila da više nikad neću, da me ni jedan autobus neće više nikada videti. Negde kod Valjeva, u povratku s crnogorskog primorja, toliko mi je postalo naporno i neizdržljivo sedeti u autobusu da je malo nedostajalo da izadjem i nastavim put Beograda tek sutra. Pa sam tad zaključila da makar na more išli da deset dana doručak, ručak i večera bude dečija radost – idemo na put avionom. Avaj, od te moje odluke malo ostade. U medjuvremenu još jedan put do Venecije autobusom – pade ista odluka, nigde više autobusom. I ne lezi vraže, ponovo novo putovanje autobusom, mada smo u medjuvremenu priuštili sebi neka i avionom i kolima. Poučena mnogim nekim detaljima na ovaj put u Milano krenuh spremna! Idemo na put.
* * *
Dakle, oooogromaaan jastuk, mini ćebence, sve to u poslednjem momentu spakovano u najobičniju pijačnu kesu i krećem put autobusa i novih 1.100 km! Pa ko preživi pričaće.
E to hoću i da Vam kažem! Preživeh!
Priprema je najvažnija. Lepo razmislite na koji način ćete provesti put. Ne budite optimisti da polaskom u kasnim popodnevnim časovima obezbedjujete sebi dolazak u ranim jutarnjim časovima gde god. Put od blizu 1.100 km od Beograda do Milana, ukoliko konsultujete Google map traje nešto manje od 10 sati. Stvarnost, pauze koje moraju postojati kako zbog vozača, tako i zbog nas putnika, uslovi puta, zadržavanje na granici, sve što je za očekivati i malo vremena za sve neočekivano, put od Beograda do Milana trajao je nešto više od 16 sati.
Ja, (ženski član ovog dvojca idemonaput) sam nestrpljiva da stignem, nervozna ako sam žedna, gladna, ako nisam gladna, ako nisam mnogo ni žedna, al ipak bih pila vodu, sok, kafu, sok, vodu pa tako u krug. A nisam sigurna da smem, ko zna kad je sledeća pauza.
– Pa šta sad, opet pauza, tek sam uhvatila malo sna, sad moram opet napolje?
– Pa ne moraš.
– Pa kako ne moram, ko zna kad će sledeća pauza.
A što se svi guraju da izadju prvi, pa izaći će… U beskonačno dugom redu ispred toaleta mi je jasno zašto. Oni koji su prvi šmugnuli sad već se protežu sa strane, možda su i neko parče neke livadice zahvatili… čekaju s mirom završetak pauze da udju u autobus, ja već pomalo panično zaključujem da ukoliko i stignem na red, moraću brzinski da se uputim ka autobusu… Prodje mi pauza dok čekam u redu.
Smeta mi uzano sedište, smeta mi što nemam gde da pružim noge, smeta mi hladan prozor, smeta mi što klima duva iznad glave, hladno je, smeta mi što je zagušljivo i vrućina, što ne uključuju klimu. Sendvič je suv. Kafa se prosula. Televizor je predaleko ili preblizu. Smeta mi što ne mogu da spustim još unazad sedište, ima ljudi iza. Smeta mi ako ispred mene obore sedište, pa znate li koliko malo prostora ostaje? Smeta mi što nemam neku klupicu ispred da noge više ne vuku na dole. Kad ćemo stići više, ja ne mogu više da izdržim u jednom istom položaju. Bole me ledja, bole me noge. Vruće mi je, hladno mi je.
On, (muški član ovog dvojca – idemonaput) sa svojih skoro pa dva metra visine, nogama pruženim skoro pa do vozača ukoliko sedimo u nekim prvim redovima, budući da nema gde da ih spakuje, u nekom svom zen stanju dočekuje svaku pauzu, u medjuvremenu – blago me pogleda, nasmeje se i kaže „Ćuti i spavaj…“
(ne) Obavezno poneti na putovanje autobusom:
Jastuk
Bez jastuka više ne mrdam! Da, postoje oni jastučići na naduvavanje koji idu oko vrata. Da, i oni su pod obavezno, ali ja govorim o pravom pravcijatom jastuku. I pamučnoj jastučnici. Takav jastuk ćušnete do prozora (ako ste sreće da vas saputnik pusti da sedite do prozora) i drži vas ušuškano od kuka do temena. Podrška za ledja, za glavu i na kraju to bude miran san i prospavan plan.
Jastuk na naduvavanje za vrat
To je već jasno.
Ćebe(nce)
Ne znate da li će biti toplo ili hladno, da li će klima biti uključena na jači stepen ili na temperaturu koju bi ste vi nazvali prijatnom! Iz mog iskustva, klima uglavnom radi i za stepen zna biti hladnije od onoga što biste nazvali toplim. Lagani prekrivač rešava problem ukoliko „duva odnekuda“, ukoliko se majica izvukla na ledjima od vrpoljenja.
Maska za spavanje – ja uglavnom uspem da zadremam tek negde pred zoru. I tad je ova varijanta više nego dobrodošla. Gde god sedeli budite sigurni da će sunce baš tu da prži najjače.
Papuče
Papuče? Da. Ja nosim one mekane pliškaste, lako se spakuju, nazuvaju kao patike ili čarapice, a neprevazidjen je osećaj toga da ste skoro pa bosi ceo put. Zovu ih i sobne baletanke. Da, mrzi me ponovo da se obuvam-izuvam na svakoj pauzi…al’ šta je tu je.
Grickalice
Grickalice ili prava hrana, sokovi, vode, plazma… Neka zdrava varijanta bi najviše prijala organizmu koji se grči pola noći u putu, ali kad unaokolo krenu da šuškaju grickalice, teško je odoleti.
Tablet
Igranje igrica krati vreme ako niste od onih koji su u stanju da prespavaju ceo put i ujutru se probude čili i orni. A opet, veličina ekrana sasvim dovoljna da u jednom hiljadukilometarskom putovanju ne ostanete bez vida.
Slušalice
Možete odabrati svoju muziku.
Eksterni punjač
Jasno, gde su mobilni telefoni i tableti, ova mala spravica je neophodna. Naravno, ukoliko ste poneli i kablove za priključivanje.
Knjige ili novine
Moglo bi biti upitno koliko je zgodno čitati ukoliko putujete noću, tj. gde osvetljenje predstavlja samo lampica iznad sedišta.
Mastermind
Mi ne polazimo na put autobusom bez ove stare neprevazidjene varijante – mastermind board game.
Vlažne i papirne maramice
Kvake se ni na jednom usputnom objektu ne dodiruju bez bilo koje varijante maramice u rukama!
Mini pasta za zube i četkica za put
Osećaj kad s prvim jutarnjim suncem na jednom od onih krajputaša restorana popijete kafu nakon poluprospavane noći u autobusu skoro da je jednak dobrom osećaju umivanja i pranja zuba.
I evo nas na cilju.
Više od hiljadu kilometara je proletelo za tren. Bar tako izgleda kad se na kraju domognete cilja. Zaboravili ste prethodnu noć, da vas je bilo šta žuljalo i da vam je bilo šta smetalo. Tu ste, na novoj destinaciji i sve je savršeno. Meni dovoljno.
– Ma šta pričaš, otkud ti to da sam ja bila nervozna u putu. Ko kukao, ja? Ma ne pričaj svašta! Baš sam bila super.
Dakle, ni slučajno da vas ne uplaši to da je naporno. Nije. Bar nije kad prodje. Postoje naravno i različite varijante autobusa. Poslednja tura autobusom koju smo išli bila je Beograd – Prag – Beograd. Autobus je bio savršeno komotan, sedišta već dovoljno spuštena i sama po sebi tako postavljena da ne smetate putnicima iza vas, ali ni ovi ispred vas ne smetaju vama. I dok se nadje dobra ekipa i društvo u krug i kroz ceo autobus, eto potvrde da će putovanje biti nezaboravno i ni malo naporno.
Da li ću uspeti i do Istanbula autobusom? … Ne, ne, to ću sigurno avionom…
U medjuvremenu smo obišli i
Firencu autobusom – opet negde oko 1050 km
Sunčev breg u Bugarskoj – 810 km
Prag – 900 km…
I nisam kukala, nisam se žalila. Skoro da nisam ni osetila put.
– Šta?
– Ma pustite njega šta priča, baš se nisam uopšte žalila!
A Vi? Kakva su Vaša iskustva putovanja autobusom?
Autobusom do:
Milano – Italija
Milano – Moda. Ljubav. Fudbal. Posao. Italija
Prag – Češka
Prag – alhemija. Ti i ja. Tajne i misterije.
Sunčev Breg – Bugarska
Sunčev breg, Bugarska
1 thought on “Putovanje autobusom… da ili ne?”