Večito pitanje, da li putovati sama? Potaknuše me neke izjave, uglavnom žena, kako putovanja znaju i da se ne ostvare dok se svi usaglase, da uvek neko odustane u poslednjem momentu, kako je bezveze ići sam na putovanja, a onda dok se dočeka novo putovanje to se oduži…
Bila i ja jedna od tih žena. Te kako bih ja uopšte sama putovala, te zašto bih ja sama putovala. Pa lepše nam je kad smo zajedno, baš je bezveze kad sam sama, opasno je, ne mogu ići sama po kafićima , po restoranima, u večernjim satima po ulicama. I sve je tačno i potpuno netačno.
Postajući svakim danom sve starija, shvatih da će sve opcije koje želim istražiti i videti biti veoma ograničene dok se sve ukombinuje i počeh putovati i sama.
Uostalom, shvatila sam da je bolje da ja lepo otputujem kad i kako sam se nameračila. I za mene i za njega. Valjda tokom godina naučeno da iako je lepše i lakše putovanje u dvoje, solo putovanje je pravo vreme za posvećivanje i udovoljavanje sebi.
Kao prvo, biram destinaciju koju baš Ja hoću. Biram svoje vreme.
Nekako je prirodnije čini se putovati sam ako si muškog roda. A nekako meni se čini da mnogo je više žena zainteresovanih za putovanja, planiranja, s željama i snovima, maštanju o destinacijama…
Putovati sama
Kao i u svakodnevnom životu, rukovodite se s ovih par jednostavnih pravila:
- Osnovama bezbednosti kao na kraju krajeva i u svom gradu. Ja sam u svom gradu doživela napad maskiranog pljačkaša u kasnim popodnevnim satima. Par trenutaka paralizovanosti se pretvorilo u sitnu pobedu kad sam uspela da aktiviram alarm i kad je on begao uplašen više nego ja što sam se uplašila. Dakle, ranjivi možete biti na svim mestima i svim poljima. Hodajte prometnim ulicama, ne skrivenim sokacima, rukovodite se prilagodjenim pravilima oblačenja i ponašanja i sva je verovatnoća da ćete retko biti u problemu
- Teretom koji nosite na svojim plećim. Naravno da je light baggage sasvim dovoljan za većinu putovanja, sigurno Vam nije neophodan ogroman kofer zakucan za beton čiji je točkić se odvalio i može ga od tačke A do tačke B preneti samo neko nalik Samsonu. Ja lično uživam u sitnim izlivima kavaljerstva i kad ih muškarac zna neprimetno plasirati, ali svejedno sama svoje torbe nosim. Spremna bih bila i da se potučem kad bi se neko ponudio da mi pomogne s prtljagom!
- Planom i programom. Možda i niste ljubitelj plana i programa već spontanosti, ali ovo može biti od pomoći kako se ne biste našli u sumnjivim kvartovima i nezgodnim situacijama. Dobra orijentacija je takodje od značaja
- O torbicama, ili velikim torbama bez zatvarača mislim da nema potrebe ni pisati, potpuno je jasno. O tome da svoju najdražu „dijamantsku“ ogrlicu i upadljiv nakit ostavljate kod kuće – takodje.
Zaboravite strahove i krenite. Ne čekajte.
Ako pratite blog idemonaput.rs onda znate da je sva priča putovanja i uopšte bloga potaknuta prvim putovanjem , koje smo dobili na nagradnoj igri. Dan danas, nakon mnogo godina kad bih malo da mu nos natrljam, da ne nalazi dovoljno vremena za naša zajednička putovanja, spominjem jednu prijateljicu koja me tad pitala kakva je nagrada u pitanju. Kad sam joj odgovorila da je u pitanju osam dana za dvoje u Havani, ona se zaista čudila da ja ipak neću ići sama šesnaest dana…
U stvari, evo razmišljam… jesam na putovanja kretala sama, ali nikad nisam bila sama već upoznala nove ljude i provodila vreme s njima. Putnici su za mene svi koji vole putovanja i nova mesta, nove ljude. I lako nalazimo zajednički jezik i interesovanja da podelimo.
I… da me ne shvatite pogrešno, daleko sam od „velikog solo putnika“. Naprotiv, tek nekoliko samostalnih putovanja sam proputovala. Samo htedoh iz mog ugla podeliti koliko je jednostavno, pomalo drugačije i zna biti veoma korisno.
Priča se da kad mesec dana pred put planiraš putovanje s prijateljima, na put ideš sam. Ja jedno od poslednjih putovanja u Italiju nisam toliko dugo planirala, naprotiv. Preostali odmor koji se mora iskoristiti ili u protivnom pokloniti , što nije dolazilo u obzir, a nekako ni jedna kockica se nije dala složiti. Nikako se uklopiti sa slobodnim terminima drugih. Kad od dvojca za putovanja ostane pola, onda agencijske opcije letovanja skoro da ne dolaze u obzir.
Matematika je toliko zanimljiva nauka, ali u ovoj računici još neverovatnija. Čini mi se da letovanje za četvoročlanu porodicu (znate ono, 1+2 dece gratis ako imaju jedno manje od 5, a drugo ne više od 11 godina, pod uslovom da jedno sedi u krilu, a drugo ima svoje sedište i da jedno jede ceo obrok, a drugo samo kuvana jela, ma tako nekako to zvuči…) je povoljnije nego za jednu osobu dok se izvrše sve kaznene doplate.
I odlučih da idem na put. Autobusom. A mislim da već i vi što čitate znate koliko volim putovanje istim. Ako ne znate ima na blogu uputstvo: Kako preživeti putovanje autobusom?
Elem, sedam dana pred put bogoradam da ću umreti u autobusu. Pokajah se već i kud idem. I? Ta-da-da-da. Dobijam dva sedišta u autobusu! Kako je malo potrebno da čovek bude srećan.
Volim ta lunjanja i cunjanja solo, idem gde ja hoću, pijem kafu gde i kad želim. Užasno sam naporna za pratiti na putovanjima jer želim videti što više uvek, ponekad i preterujem, ponekad i odlučim „e ajde sad polako, samo sedi i uživaj“. To retko potraje, mami me da vidim još, mami me svaki ćošak da zavirim iza njega. Uglavnom se trkom vraćam na dogovoreno mesto sastanka za povratak, a sve još uvek osvrćući se usput ne bih li još po neku tačku zapamtila.
Na ovom putovanju upoznah 3 devojke-žene, koje vole putovanja isto toliko, možda neka i više, možda neka i manje.
Procunjasmo zajedno kroz Riva del Garda, popismo Aperol na trgu uz sjajnu muziku, smejasmo se u povratku na pauzama u sred noći kroz Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju da zaključismo kako je to sad verovatno već na nivou histerije od neprospavanih sati i boravka u autobusu.
Zaista ne pamtim kad sam se poslednji put smejala do suza. Hvala vam drage dame na tome.
Da vam ih predstavim:
Bajkolog Jelena – godinama piše priče za decu samo za svoju dušu. Najviše voli da čita knjige, jede čokoladu i putuje – baš tim redom. Zapratite njenu stranicu
ПРИЧА О МАЛОЈ МЕДУЗИ КОЈА ЈЕ УМИСЛИЛА ДА ЈЕ СУНЦЕ
Била једном једна мала, провидна медуза која је пливуцкала по површини плићака. Догодило се да ју је сунчев зрак потпуно осветлио и испунио, па је умислила да је она сама Сунце.
Сваког јутра би повикала:
„ Добро јутро!
Будна сам!
Хајде! Време је и да се сви ви пробудите! Јер када се ја пробудим, буди се цео свет. Самном засветли небо. Пробудим све у ваздуху, на земљи и у мору. Када ја отворим очи, сво цвеће отвори своје крунице, зазује све бубице и распевају се све птичице.
Када ја засијам небом, замирише топли хлеб и кафа и млеко и мед. Спрема се доручак. Чује се разговор и смех. Сви се ужурбају да нешто раде и стварају.
Толико сам силна и моћна да растерујем пуфнасте облаке. Продирем дубоко у земљу и грејем семење да расте и буја. Моји зраци промешају морску воду до самог дна, па растерујем сенке и померам облутке.
Ја дајем живот и уређујем читав свет!
Ја сам Сунце!“
Једнога дана , само што је мала медуза привела крају своју јутарњу говоранцију, нешто ју је шчепало за крак и повукло. Била је запањена. То није могуће!
„ Склањај се малац“, рекао јој је морски рак, померајући је као да је неки балон.
„ Заклањаш ми Сунце.“
И наставио да прекопава по облуцима.
„ Ја сам Сунце“, увређено је одговорила мала медуза.
Рак ју је погледао и толико се засмејао, да се преврнуо на леђа и копрцао се тако, покушавајући да дође до даха.
Мала медуза је занемела на ту дрскост. Таман кад је хтела да покаже том ситном створу своју страшну моћ, рак је престао да се смеје и штуцајући рекао:
„ Ти си само једна мала, провидна медуза у плићаку.
Нешто луђе од овога нисам скоро чуо.
Сунце! Мош` мислити!“ и опет се засмејао до суза.
Мала медуза је отплутала мало даље, раширила се у свој својој величини и засјала сунчевим сјајем.
Била је то само једна непријатност. Јер, шта морски ракови знају о Сунцу?!?
Nevena – umetnica. Tako izgleda, tako diše, tako priča.
Zapratite je Nevena Maksimović Fine Art
Tanja – Tanja Kovac, ja uopšte nisam ukapirala čime se ti baviš osim smejanjem i zasmejavanjem Šalim se, znam da ima veze s nekim ozbiljnim finansijama, ali koja ti je stranica?!
Dakle, kad i ne ide po planu, ipak putujte, krenite, sami, u društvu, nebitno je… Idemo na put!
