Letnje veče s ukusom Rima: Aperol, narandže i jedan smeh na Termini stanici

Rim. U februaru sam se vratila. Aperol je tada ostao zatvoren, kao uspomena u boci — da čeka leto. I čekao je strpljivo, sve do juna.

Letnje vreme je konačno stiglo. Sunce već danima neumorno sija, a Aperol me mami svojom bojom — narandžastom kao večernje nebo iznad Trastevera, kao proleće koje miriše na mogućnosti, na ljubav i zaljubljivanje.

Pijem polako, dok sedim u tišini svog grada, a u glavi mi Rim: onaj popodnevni Aperol na Piazzi Navona, kora narandže na ivici stakla, smeh turista, italijanski u pozadini.
I kao narandže iz prošlosti. One koje su stizale iz Dalmacije ili sa Sicilije, ili iz Španije, što su mirisale snažno, drugačije, zrelo… Kao da u sebi kriju i sunce i sećanje.
Sad u Beogradu, uz prvu čašu leta, prošlost i sadašnjost se stope. Aperol je isti — ali ja nisam. I to je u redu.

Rim – Na stanici Roma Termini

Mrštim se nasred stanice Roma Termini. Ranac mi se pokidao, gunđam sebi u bradu, pokušavam da obgrlim dva komada prtljaga koji mi uporno klize iz ruku.

Zastanem. U šoku. Gledam je, a rančevi mi bukvalno ispadaju iz ruku i tresnu o hladan pod stanice. Krećem da se smejem. Gromoglasno. Onako iskreno, iz stomaka.
„Pa kako ti baš OVDE pada na pamet da to izjaviš?! Pa Rim je VEČAN!“
Smejemo se obe, dok mi ruke odmaraju i teret na trenutak nestaje. I možda je u pravu. Možda baš zato što je Rim večan — naše sitne drame ne moraju biti. Možda ništa nije večno… sem ovakvih trenutaka.

Praktični vodič: Dolazak u Rim, transfer i ostavljanje prtljaga

Dva aerodroma – koju opciju izabrati?

Rim ima dva međunarodna aerodroma — Ciampino i Fiumicino (Leonardo da Vinci).
Letom iz Beograda imate mogućnost izbora:
• WizzAir leti na aerodrom Ciampino (low-cost opcija).
• AirSerbia sleće na Fiumicino.

Transfer od Fiumicina do centra Rima

Mi smo sleteli na Fiumicino rano ujutru i već pre 10h bili na stanici Roma Termini, glavnom železničkom i autobuskom čvorištu grada.
Transfer smo unapred rezervisali putem sajta GetYourGuide. Karte su 2–3 evra povoljnije ako ih kupite online, ali ih možete kupiti i na licu mesta — na šalteru u neposrednoj blizini perona s kojeg polazi autobus.
🚌 Vožnja autobusom traje oko 50 minuta.

Gde ostaviti prtljag u Rimu?

A sada… u šetnju kroz večni grad
Pogled je uprt ka ulicama Rima. Torbe su bezbedno smeštene, mape su u džepu, a uzbuđenje je u vazduhu. Krenimo u obilazak…
Da proverimo još jednom: da li je tačno da ništa nije večno?
Ili ipak — nešto jeste?

Prvi korak — Fontana di Trevi

(Možda i prva želja.)

Najpoznatija skulptura baroka u Rimu. Jedno od najposećenijih mesta u Rimu, ne smete ga propustiti. Mali ritual, bacanje novčića za ispunjenje želje…
Kažu da ko ubaci novčić u Fontanu di Trevi — vratiće se u Rim.

Galleria Sciarra

Skrivena među zgradama u samom srcu Rima, nedaleko od Via del Corso i Fontane di Trevi, Galleria Sciarra je jedan od najlepših primera rimskog secesijskog stila. Nastala krajem 19. veka kao deo preuređenja palate Palazzo Sciarra Colonna di Carbognano, ova natkrivena galerija oslikana je freskama koje slave ženske vrline poput vernosti, skromnosti i majčinstva.

Umetnički ukrasi, delo slikara Giulija Aristidea Sartoria, odišu duhom Style Liberty – italijanske verzije Art Nouveau-a. Osim umetničke vrednosti, galerija je poznata i po impresivnim prilaznim vratima palate, koja se ubrajaju među četiri “rimska čuda”. Danas je to miran prolaz, omiljen među onima koji u gužvi metropole traže trenutak lepote i tišine, bilo da su poznavaoci ovog skrivenog kutka, ili kao mi slučajno naiđu na ovo skriveno blago…

Piazza Venezia — tišina pod stubovima

Do Piazza Venezije ne dolazi se tiho — već s glasnim uzdahom. Sve se tamo uzdiže: stubovi, zastave, stepeništa, nebo. A čovek — mali, ali tvrdoglavo prisutan.

Roman Forum

Ušli smo u Forum tiho, skoro svečano. Oko nas — stubovi bez hramova, temelji bez krova, mesta koja su nekada odlučivala o sudbini sveta. Danas — samo kamenje i tišina. A ipak… toliko rečeno.
Kako je izgledao jedan običan dan ovde, kad Forum nije bio ruševina, već centar sveta?
Zamišljam gužvu, senatore, trgovce, molitve i izdaje. I zamišljam neku ženu, koja sedi na kamenu, umorna od hodanja, ali odlučna da ne propusti ništa.
Zastali smo kod Hrama Veste. Tamo gde su vestalke čuvale svetu vatru.
Nekad se pitaš šta ostaje iza tebe. Oni su ostavili kamen. Mi… možda sećanje.

Gledam je. Znam da se neće setiti svakog natpisa, svake godine, svakog rimskog cara.
Ali setiće se osećaja.
I ja isto.

Čudno je neko vreme… ne znam bih li planirala putovanja, pričala priče iz Rima ili bih ćutala i čekala neka bolje vremena.
A verujem… da bi život bio lep potrebno je samo se lepim okružiti…

Ovih dana više nego ikad bi nam dobrodošla jedna prava usta istine… pa da sve ruke onih koji lažu odgrize…
Da Beograd i Srbija budu svet. Da volimo ljude, zemlju i ceo svet i da nikada nekom ne padne na pamet da nekoga mrzi…
Da putujemo i obiđemo svet. Da budemo nasmejani.

“Usta istine” (lat. Bocca della Verità) je poznati kamen iz Rima, smešten u crkvi Santa Maria in Cosmedin. Prema legendi, to je kamen na koji su ljudi stavljali ruku, a ako su lagali, “usta” bi se zatvorila, a osoba bi bila kažnjena.

U hotel smo stigli sa suncem u kosi i prašinom antičkog Rima na cipelama. Brzi tuš, kratki predah na belim čaršavima, tišina televizora koji svira samo da svira. I onda — doterivanje. Jer veče ima poseban razlog.
Tatin rođendan.

Odabrali smo restoran u neposrednoj blizini hotela. Ne onaj iz vodiča, ne onaj sa recenzijama, već pravi — onaj koji miriše na večeru pre nego što stigneš do njega.
Konobari kao da znaju — ovo nije samo obična večera.

Odlazak u Vatikan u ranim satima nosi posebnu atmosferu — ona vrsta tišine koja dolazi pre gužve, pre sveta. Ulice još pospane, a mi već na putu ka mestu koje ne pripada samo Rimu, već celom svetu.
Vatikanski trg nas je dočekao kao široko raširene ruke. Sveti Petar u daljini, visoko, a mi ispod, kao figure koje tek ulaze u priču. Ulazak u baziliku — besplatan. Ali osećaj unutra — neprocenjiv. Ispred Michelangelove Pietà — zastali smo svi. Bez dogovora. Tihi, snažni trenutak divljenja unutar raskošnog Vatikana.

Vatikanski muzeji: umetnost, tišina i zlatna sfera koja priča priču

Ulazak bez reda — sitna pobeda

Na ulazu je bilo ljudi. Naravno. Ali zahvaljujući rezervaciji — preskačemo red. Osećaj sitnog trijumfa u moru čekanja.

GetYourGuide se pokazao kao odličan izbor, bez obzira što na mnogo mesta savetuju da samo i jedino nabavljate ulaznice preko zvaničnog site-a muzeja. Na linku Ulaznice za Skip-the-line

„Sfera u sferi“ — skulptura koja postavlja pitanja

Hodnici kao vekovi
Unutra — svet promeni ton. Koraci postanu tihi, vrata se ne otvaraju naglo, a pogledi se ne spuštaju.
Hodnici se nižu kao vekovi. Jedan za drugim: tapiserije, mape, plafoni koji kao da nisu ofarbani, već zamišljeni, pa samo pretočeni u boje.

Nije umetnost samo u slikama, kako ljudi gledaju — to je najzanimljivije. Jedan dečak je pokušavao da imitira statuu. Dvoje starijih sedeli su na klupi i samo ćutali. Par u tišini se držao za ruke.

Sikstinska kapela — mesto bez reči
I onda — Sikstinska kapela. Ulaziš u svetlo bez reči. Niko ne govori. Ili ako i govori — odmah zaćuti. Mikelanđelo nije dozvolio da išta bude tiho.
Bog dodiruje čoveka — ne dodirom, već naponom između prstiju. Iskra života.

Stojimo u toj tišini punoj misli.
Svet nije stao, ali jeste usporio.
To je možda jedini način da ga stvarno osetimo. Zato što umetnost ponekad ne traži reč. Traži da budeš tu. I da je pustiš da te menja.
Makar malo.

Spiralni izlaz — niz stepenice i nazad u svet

Čuvene Bramanteove stepenice u Vatikanskim muzejima nisu samo impresivan arhitektonski detalj već i simbol prelaska između svetova: umetnosti, vere, istorije i svakodnevice.

Bramanteove stepenice (Scala del Bramante) — iluzija beskraja

Zato je silazak tim stepenicama toliko upečatljiv — osećaj da hodaš kroz vreme, umetnost, svetlost, u krug koji nije zatvoren. Nisi samo “izašao iz muzeja”, već si sišao iz sveta višeg reda u običan život, obogaćen i pomalo uznemiren.

Vreme je za ručak.
Krenuli smo uz Tibar. Reka je tekla lenjo, kao i mi. Sa jedne strane — pogled na kupolu Sv. Petra u daljini, sa druge — mostovi kao ramovi za razglednice.

Castel Sant’Angelo je idealan most (bukvalno i metaforički)

Castel Sant’Angelo je idealan most između istorije, legende i ličnih trenutaka. Ima u njemu i tišine tvrđave, i teatralnosti baroka, i melanholije reke Tibar. Nekada grobnica, pa utvrđenje, pa papinski zaklon, a sada — svedok svega.

Most do njega, Ponte Sant’Angelo, čuvali su Berninijevi anđeli. Svaki s nečim u rukama: krst, kruna od trnja, čekić… kao da te pitaju: „Jesi li spreman da nosiš i ono što boli?“

Rim i Gelato

Sredinom februara, mama i tata su odlučili da uživaju u sladoledu, i to nije bio običan kapric. Rim je imao onu magičnu, zimsko-romantičnu atmosferu. Iako bi u Beogradu, u vreme zime, sladoled verovatno bio poslednja stvar koja bi im pala na pamet, u Rimu je sve bilo drugačije. Na svakom koraku, u malim prodavnicama gelata, ljudi uživaju u ukusima vanilije, pistacija, čokolade, ali i u onim posebnim zimskim kombinacijama sa cimetom, narandžom i kestenom.

Za mamu i tatu, ovo je bilo potpuno novo iskustvo. Šetajući uskim rimskim ulicama, zaustavili su se ispred jedne od najlepših gelaterija, s pogledom na šarmantne fontane i stare zgrade. Bilo je hladno, ali i to im nije smetalo. Uzimajući kornete sa gelatom, osećali su se kao da su uskočili u neku scenu iz italijanskog filma, gde zima zapravo ne znači kraj uživanja, već početak novih iskustava.
Rim i gelato u februaru su, na neki način, postali simboli nečeg neobičnog, ali i oslobađajućeg. U Rimu zima ima drugačiji šarm.

Zanimljivo je i kako se gelato povezuje sa lokalnom tradicijom. Svaka regija u Italiji ima svoje specifične vrste gelata, koriste lokalne sastojke i tehnike pripreme, od sladoleda sa pistacijama iz Sicilije do gelata sa limunom iz Amalfijske obale.

Piazza Navona

Ulični svirači, deca što jure balone, parovi u tišini. Jedna od najživopisnijih i najlepših rimskih scena. Tu se Rim ne razmeće monumentalnošću kao kod Koloseuma, niti svetim mirom kao u Vatikanu. Tu se Rim smeška, igra, diše slobodno — a Bernini priča kroz vodu.

Sve deluje kao pozornica.
Zgrade sa ornamentima, kafići sa stolovima koji vire do samog trga, umetnici što crtaju portrete, deca što trče pored fontana, konobari što nose tanjire s testeninom i vinom kao da nose poklone.

A u središtu — Berninijeva Fontana Četiri reke.
Figure okamenjenih reka sveta — Nil, Dunav, Ganga, Rio de la Plata — bore se sa sopstvenim tokovima. Barokna iluzija virtuoza…

Mi nosimo svoje reke u sebi. Svako od nas. Bernini govori kamenjem.
Rim — govori ćutanjem.

Panteon

Izranja iz tame kao vreme koje stoji. Masivan, ozbiljan, nepomičan.
I pred njim uvek: tišina. Ne ona potpuna, već ona koja se rađa u čoveku.

Oculus — ta božanska rupa na krovu, prozor u nebo, oko večnosti.

Piazza di Spagna

Hoću pogled kao ona:

Praznik u Rimu
Ljubav koja je kratka, a nezaboravna. Ciničan novinar, željan ekskluzivne priče i mlada princeza, naivna u svojoj potrazi za slobodom… kroz njene oči Rim je bio mnogo više od mesta s istorijom – bio je grad gde je ljubav bila moguća…
Vratila se svom svetu, ostale su samo uspomene.
Ljubav, baš kao i Rim, nije uvek nešto što se može zadržati, ali je uvek nešto što traje, što je večno.

Piazza del Popolo — Trg naroda, mesto za sve

Neptunova fontana na Piazza del Popolo je jedno od najlepših mesta u Rimu, koja prikazuje Neptuna, boga mora iz rimske mitologije. Neptun je često prikazivan kao moćan muškarac sa dugom, srebrnom kosom, koji plovi morskom pučinom vođen konjima zlatnih griva pred kojima se i moćni morski talasi razmiču i put otvaraju, simbolizujući njegovu nadmoćnost i kontrolu nad prirodnim elementima.

Neptun je veza između onog što je jasno i onog što je skriveno, između realnog i onog što se nalazi izvan našeg svakodnevnog razumevanja.
U mitologiji nosi simboliku nade, snova i verovanja u nešto veće od nas samih. Međutim, on takođe postavlja pitanja o tome šta je stvarno, a šta nije, ostavljajući nas u stalnoj dilemi – da li je sve što vidimo i doživljavamo istina ili samo privid?

Park Vile Borghese

Priroda je taj dan imala svoju predstavu! Jupiter je očigledno odlučio da se pobrine za dozu drame. Kralj bogova, bog neba, munja, oluja i grmljavine nadjačao je sunčano jutro, ali smo ipak uspeli da uživamo u parku Vile Borgeze, a zatim i u galeriji. Iako kiša može da utiče na planove, ponekad baš te promenljive vremenske prilike dodaju posebnu atmosferu mestu

Galerija Borghese

Vilu Borgeze (Villa Borghese) u Rimu osnovao je kardinal Scipione Borghese, član moćne porodice Borghese, u 17. veku. Scipione Borghese je bio veliki mecena umetnosti i strastveni kolekcionar. On je bio ne samo kardinal, već i nećak pape Pavla V, što mu je omogućilo da stekne značajnu moć i bogatstvo.

Sve u kamenu.
A ništa ne deluje kao kamen.

Pluton, bog podzemlja, grabi Proserpinu. Njene ruke se otimaju, njeno telo se izvija, njeno lice — zaleđeni krik. A njegovi prsti — ti famozni Berninijevi prsti — utiskuju se u njeno meso tako stvarno da poželiš da kažeš: Stani.

Kardinal Scipione je bio ključni organizator i pokretač stvaranja zbirke umetnina koja se danas čuva u Galeriji Borghese, koja je deo vile. Njegova kolekcija obuhvatala je dela najpoznatijih umetnika tog vremena, kao što su Caravaggio, Tizijan, Bernini, Raphael, i Rubens, među mnogim drugim.

Kolekcija umetničkih dela je postepeno rasla zahvaljujući njegovoj strasti prema umetnosti, ali i njegovom bogatstvu i uticaju. Borghese je aktivno prikupljao i naručivao dela od poznatih umetnika, a takođe je i podržavao razvoj umetnosti u Italiji u to vreme

Kardinal Scipione Borghese bio je zaista fascinantna ličnost, a njegov život i karijera puni su intrigantnih aspekata i tajni. Nekoliko je zanimljivih činjenica i “tajni” koje su se u davno doba pronosile šapatom o njemu. O njegovoj političkoj moći, o karakteru, ali I njegovoj strasti prema ženama, neuobičajenoj za kardinalsku poziciju i to vreme…

Campo de’ Fiori — polje cveća i sećanja

17. februara 1600.godine Giordano Bruno je osudjen na smrt zbog svoje teorije da je svemir beskonacan i kao jeretik spaljen na trgu Campo de Fiori u Rimu… 9.februara 2025. godine trg miriše na paradajz, bosiljak, kafu, dim, pečeni hleb.

Trg je živ — pijaca još traje. Tezge s cvećem, začinima, voćem koje izgleda kao iz slikovnice.
I u sredini, kao senka koja posmatra svet iz drugog vremena — Giordano Bruno. Kapa nisko spuštena. Pogled u večnost. On — spaljen zbog reči, zbog misli, zbog vere u nešto što se nije smelo.

Campo de’ Fiori — polje cveća i sećanja. U daljini neko svira gitaru. Neko nudi ružu. Rim ima tu moć da spoji filozofa i prodavca paradajza na istom trgu. Bez ikakvog sukoba.

Isola Tiberina

Lucije Tarkvinije Oholi bio je posljednji kralj Rima i vladao je od 534. pne. do 509. pne. Bio je poznat po svojim despotskim vladavinama i teškim nametima kojima je opteretio narod, zbog čega nije bio omiljen. Legenda priča da nakon što je svrgnut s vlasti njegov leš je bačen u reku Tibar, oko njega su se vremenom nakupljali mulj i prljavština čime je, prema legendi, nastalo ostrvo Tiberina.

Ostrvo Tiber ili Isola Tiberina jedno je od najpoznatijih ostrva i, iako je samo 300 metara široko i 90 metara dugo, ima bogatu istoriju. Povezano je s obalama Rima mostovima Ponte Cestio, koji ga povezuje s Trasteverem i Ponte Fabricio pa je često nazivan i ostrvom izmedju dva mosta.Tiberina je jedno od najmanje naseljenih ostrva na svetu, a osim svog istorijskog značaja, igra i kulturnu ulogu u Rimu, s nekoliko važnih građevina i spomenika.

Rim – Trastevere

Trastevere je definitivno jedan od najautentičnijih delova Rima i često se opisuje kao “srce” italijanske prestonice. Ovaj boemski kvart, smešten s druge strane reke Tibar od glavnih turističkih atrakcija, zadržao je svoj šarm, starinski izgled i lokalnu atmosferu, zbog čega je omiljeno odredište kako za posetioce, tako i za same Rimljane.

Poznat je po svojim uskim, kamenim ulicama, koje su prepune životne energije i predstavljaju pravi uvid u svakodnevni život Rima. Ove ulice su ukrašene šarenim zgradama, malim trgovinama, kafićima i restoranima. Autentična rimska kuhinja – Trastevere je pravo odredište za ljubitelje italijanske hrane. Ovde možete uživati u tradicionalnim jelima poput „cacio e pepe“, „carbonara“ i „supplì“ (pohovani rižoti sa sirom i paradajz sosom). Mnogi restorani i osterije u Trastevereu služe autentična jela koja ćete teško naći u turističkim delovima Rima.

Piazza Santa Maria in Trastevere – Ovaj trg je duša Trastevere-a, okružen brojnim restoranima i kafićima. Tu se nalazi i istoimena crkva, koja je jedna od najstarijih u Rimu, poznata po prelepim mozaicima.
Poznat je po svom živahnom noćnom životu. Barovi, kafići i klubovi nude odličan ambijent za opuštanje i uživanje u romantičnoj atmosferi. Noću, kvart postaje prepun mladih ljudi, turista i lokalaca.

Bogatstvo istorije – Trastevere je dom mnogim istorijskim spomenicima i crkvama, uključujući i crkvu San Francesco a Ripa, gde se nalazi rad Gian Lorenca Berninija – Beata Ludovica Albertoni

Ako želite da doživite “stari Rim” van tipičnih turističkih lokacija, Trastevere je pravo mesto.

Ukratko, Trastevere je must-see za sve koji žele da osete pravi duh Rima, daleko od turističke vreve, i da uživaju u autentičnom iskustvu ove fascinantne metropole.

Rim – Via Panisperna

Via Panisperna je zaista jedna od onih ulica u Rimu koja nosi bogat istorijski i kulturni značaj. Slikovita je ne samo zbog svoje arhitekture i biljaka koje krase fasade zgrada, već i zbog svog dubokog istorijskog porekla. Ulica koja vodi do crkve Santa Maria Maggiore, jedne od najvažnijih crkava u Rimu, predstavlja prelaz iz živahnih gradskih četvrti prema jednom od religioznih centara.

Zanimljivo je da je etimologija imena ulice još uvek predmet rasprava. Iako istorija spominje vezu sa monasima koji su delili hranu siromašnima, postoji i teorija prema kojoj ime potiče od prezimena poznatih porodica, što dodatno komplikuje razumevanje njenog porekla.
Bršljan i biljke koje padaju sa zgrada zaista stvaraju atmosferu koju je teško zaboraviti, pa se ova ulica čini jedinstvenim mestom u srcu Rima.

---

Spakovane torbe su stajale kraj vrata. Mama je proveravala pasoše. Tata je sedeo s kafom u ruci, gledao kroz prozor.
„Još jednu kratku šetnju pre aerodroma?“, pitam.
I tako izlazimo — bez plana. Samo da još jednom udahnemo Rim.
Prolazimo kroz ulice koje sad već znamo bez mape. Naletimo na neku pekaru, uzimamo cornetto i espreso stojeći, kao pravi Rimljani.
Nekako se zatičemo opet kod Fontane di Trevi.
Sad je drugačija. I svetlost, i zvuk, i mi.

Bacamo još po jedan novčić, jer to se tako radi. Da se vratiš.
Iako — znamo već da hoćemo.

Skoro da mi je teško da poverujem da je više od decenije prošlo od moje prethodne posete Rimu… Znala sam da ću ponovo doći!!

Rim, ako svi putevi vode u Rim ja ću ponovo doći

---

Predlog rute obilaska Rima za 4 dana, sa 10 obaveznih mesta, uz pauze za odmor, uživanje i ritam koji odgovara putovanju sa roditeljima i pažljivim posmatranjem grada:

Dan 1: Antički Rim i prvi zalazak

Koloseum (ulazak rano, najbolje s rezervacijom)

Rimski forum (šetnja kroz istoriju: Saturnov hram, Via Sacra, Vesta)

Pauza: Espresso i gelato u obližnjem baru (Via Cavour ili okolne uske ulice)

Piazza Venezia (penjanje na Viktorijanum — panorama Rima)

Kapitol i pogled na Forum s visine

Fontana di Trevi (dolazak pred zalazak – bacanje novčića u plavičastoj svetlosti)

Lagana večera u okolini (Via della Panetteria ili Via del Lavatore)

Dan 2: Vatikan i umetnost

Bazilika Sv. Petra (dolazak oko 8:30)

Penjanje na kupolu (za pogled koji vredi svakog koraka)

Pauza: Espresso ili doručak u Vatikanu (Via delle Fornaci ili Borgo Pio)

11:30:

Vatikanski muzeji (ulaz sa rezervacijom)

Sikstinska kapela, Rafaeleove sobe, antičke skulpture

Šetnja uz Tibar ka Castel Sant’Angelo (ulazak ili samo pogled sa mosta)

Večera uz reku ili na Trastevere (neformalna, lokalna atmosfera)

Dan 3: Barok, svetlost i spokoj

Piazza Navona (Bernini, život trga)

Panteon (ulazak u tišini)

Campo de’ Fiori (pijaca, statua Bruna, miris svežeg voća i cveća)

Galleria Borghese (rezervacija obavezna, Berninijeve skulpture)

Otmica Prozerpine, Apolon i Dafne

Piazza del Popolo

Penjanje u Pincijski vrt za zalazak iznad grada

Dan 4: Šetnje, povratak i poslednji pogledi

Piazza di Spagna i Španske stepenice

Kupovina suvenira, šetnja kroz Via dei Condotti

Pauza za cappuccino i kroasan

Slobodno vreme za ponovni odlazak na omiljena mesta

Laka šetnja i povratak ka Campo de’ Fiori ili Fontani za poslednji oproštaj

Polazak ka aerodromu