Ostrog – Na putu izmedju Nikšića i Podgorice, kao uklesan u steni, na 900m nadmorske visine nalazi se ovaj čudesni primerak vere, duhovnosti, snage, lepote. Ime Ostrog potiče od starog oblika reči koja u prevodu znači „oštar-oštri“. Manastir u oštroj steni, na litici.
Osnovao ga mitropolit zahumsko-budimljanski Vasilije Jovanović 1656. godine.
Zbirka Manastira Ostrog čuva priče i zapise o čudima koja su se dogadjala i dalje se dogadjaju na ovom mestu. Ostroški monasi čuvaju od zaborava zapise o ljudima koji su nemi progovorili, nepokretni – prohodali, ozdravili od teških bolesti. Prepričava se dogadjaj o bebi koja je u kolevci pala niz liticu i ostala nepovredjena.
Legenda priča da Sv.Vasilije svakodnevno šeta medju ljudima. Nemo svedočanstvo o ovome su njegove pocepane čarape. Koliko god mu monasi oblačili nove, izjutra su pocepane i iznošene.
A nije legenda već stvarnost, ostroška loza, čudesno iznikla na mestu kelije u kojoj počiva telo Svetog Vasilija, telo nepodložno truljenju već više od trista godina. Sveti Vasilije, čuva manastir i ljude koji ga obilaze.
Važi pravilo da se put ka Ostrogu ne planira ako Vam nije namera i da ga realizujete.
Zapisana pravila i legende i nepisana pravila koja kažu da treba pešice se popeti od donjeg do gornjeg manastira. Da treba poći bosonog… Da treba… Treba i potrebno je ono što želite i osećate. A mesto će Vam se obratiti baš onako kako ga doživite. Bili vernik ili ne.
Za mene čudesno, moćno, snažno. Neobjašnjivo. I lepo.
Spoj neba, stene i zemlje. Života.
Čini mi se da bih mogla vekovima ostati pod širokom krošnjom drveta, disati, slušati, razmišljati. Jer ovo mesto nosi u sebi neki mir i daje ga drugima. I da bi vekovi prošli kao tren.
1 thought on “Ostrog, Crna Gora”