Golubac – lepa Golubana ga je darivala imenom
Golubački grad i tvrdjava
Prste da poližeš… Prženice s mladim domaćim kajmakom… Hmm…kao da i nije baš pravi početak za nešto što bi trebalo da liči na putopis, ali prosto se ne može odoleti… Uostalom, toliko svetskih putnika kad zadju u ovu našu lepu zemlju napomene upravo to, da se hrani ne može odoleti, pa nam prema tome ne zamerite.
Gurmanluci i zadovoljstva, putovanja i uživanja, sve to dodje na slično…
Još pre par minuta sam se lenjo protezala nakon lepog sanjanja. Nekako sporo se kreće dan, a ja još sporije ga pratim. Možda mi zato još malo i više prija. Putovanja me uglavnom vuku da što više “stignem” i prestignem u svakom danu provedenom na putu. Nekad kad konačno zastanem požalim što nisam po nešto i malo sporije pogledavala…
Pa mi se sad ovo lagano budjenje dopalo, ovo polagano kretanje u zoru ka danu predamnom… Tražim samu sebe, tragove moje, u odsjajima tvojih očiju. Smešak na licu izmame kad ih ugledam. Sve onda dobro je.
Dobro jutro. Da li je svitanje ili sunca zalazak. Da li je stvarnost ili san. Uživam u lepoti. Boje.
Legenda priča da je lepa devojka Golubana, ponos grada, očarala lepotom čak i turskog pašu. Paša, surov i ohol, pokleknu pred zaljubljenošću nudeći Golubani sve, tražeći zauzvrat da se uda za njega. Golubana ga odbije i njegova surovost zameni kratkotrajnu zaljubljenost, obruši se na devojku svom snagom.
Vezaše je za liticu, dok nije u mukama izdahnula, gledajući u grad koji dobi njeno ime…
Golubana je darivala grad Golubac imenom, tvrdjava od ove godine sredjena poziva turiste da je obidju, istraže. Zidana kamenom na strmoj steni, na samom ulazu u Djerdapsku klisuru, deset kula povezanih bedemima visine i do 25 metara. Tvrdjava srednjeg veka, mistična i magična, priča mi priče u mislima, nižu se, ne samo da zaboravljam na vreme, već se vraćam beskonačno mnogo unazad, u vreme gde se kamenom počelo graditi, gde su stene dobijale svoj oblik i lik. Kao da i u njima nalazim lik. Golubane, radosne, mlade i lepe. Golubane, kao od kamena očvrsle, namučene. U šumu rastinja i zapljuskivanju obale razaznajem smeh, krik i šapat.
Golubac i Golubačka tvrdjava vas pozivaju, dodjite, napunite se nekom finom energijom. Mir diše u odsjaju sunca na vodenoj površini, senke se blago pomeraju, njišu, ne zna se da li je gužva od rastinja ili su to neki ljudi u gomili. Kroz tišinu se s vremena na vreme prolomi nešto nalik na krik, odbija se od stene dok ponovo ne krene da pada u vodu, pre konačne tišine opet se kao žamor javlja, a zatim sasvim nestane.
Ne može se sa sigurnošću potvrditi kad je nastala i ko je bio njen tvorac. Jedno je sigurno. Ne da se tvrdjava zubu vremena. Večna.
Ostaje upamćena i večna i legenda o vitezu Zaviši, a svedočanstvo je spomen česma. Crni vitez, hrabri i odani poljski junak poginuo u borbi 1428. godine, “Velika bitka za Golubac”.
Golubački grad, gradjen za odbranu, a kako su se osvajači menjali tako je i on pomalo menjao svoj izgled. Jedan od poslednjih gradova u Srbiji oslobodjenih od vladavine Turaka.
Pogled s tvrdjave je moćan, ali ono što nam se najviše dopalo je ljuljuškanje na brodiću, pogled na tvrdjavu s vode… Kule i bedemi iz vode izrasli…
Mi smo uživali u društvu naših domaćina.
Zajedno sa njima smo Vam obezbedili promotivne popuste, javite nam se putem mail-a (idemonaput.rs@gmail.com ) za dalji dogovor ako vam je potreban smeštaj, ukoliko želite samo osveženje ili finu klopu.
