sutjeska, tjentiste

Tjentište, krila nacionalnog parka Sutjeska, Bosna i Hercegovina

Na jednoj od najlepših planina dinarskog sistema – Zelengori smestio se nacionalni park Sutjeska, a u njemu Tjentište , na putnom pravcu ka moru.

Krećem ove godine s tatom put mora i nameračimo se da idemo preko Tjentišta. Zašto baš tuda ima i svoju pozadinu priče. Retko putujemo zajedno. Ima tome nekih desetak godina kad smo zajedno putovali put Crne Gore i kad je pao dogovor da ćemo ručati na Crnom jezeru, na Žabljaku, Durmitoru. Te godine je bio otvoren novi put od Žabljaka do mora, a budući da sam na Žabljaku uglavnom boravila samo zimi pade dogovor da posetimo ga i leti i da uživamo u prirodi Crnog jezera podno Medjeda gorostasnog.

Dodjosmo do Žabljaka, uputismo se ka jezeru – rampa. Ok, parkiramo auto, dalje ćemo pešice, al ne lezi vraže tata dalje neće ni da mrdne. Naljutio se, namrčio se i zapeo za svoje principe da „neće on njima plaćati ulaz“ za nešto gde je hiljadu puta bio, voleo kao svoje i što smatra da treba svima biti dostupno bez polumrkog pogleda stražara u kućici pred rampom. To su još uvek bile neke godine kad nam je većina prirodnih lepota bila zaista dostupna, gde je sve to bilo naše, a ne u vlasništvu nečijem.

Danas čini mi se da smo se već svi navikli da svaku prirodnu atrakciju moramo platiti ako je želimo videti. Ili bar većinu. Uglavnom, sunce krajem avgusta je nemilosrdno pržilo i na Žabljaku, nije bilo govora da tu na parkingu kraj rampe bi se moglo izdržati više od par minuta. Uostalom, to i liči na bilo kakav parking ispred tržnog centra, a ne na ono kud smo pošli – lepotu Durmitora. Nagovaranje, pregovaranje, ostade tata neumoljiv, princip je princip – on dalje ne ide. Vratim se i ja. Nastavismo put mora, ostade mi Crno jezero u sred leta još jedna želja neostvarena.

Ovog leta se dogovaramo kojom ćemo rutom, smejemo njegovoj tvrdoglavosti da tada ne platimo taj ulaz na jezero, pomislih da sam na Tjentištu poslednji put bila pre više decenija i pade dogovor da ćemo tim putem do mora. Dakle, Beograd – Višegrad – Tjentište – Trebinje – Herceg Novi i idemo na put.

Tjentište je dobilo naziv od latinske reči „tentorium“ što u prevodu znači šator, najverovatnije iz razloga što se nalazi na mestu gde je nekada bila karavanska stanica.

U drugom svetskom ratu odigrala se jedna od najkrvavijih bitaka tog rata. Bitka na Sutjesci trajala je trideset dana, operacija Schwarz je završena 15,juna 1943. godine. Sutjeska je postala simbolom požrtvovanja i hrabrosti, ali i moralne čvrstine koju samo najteža iskušenja stavljena pred čoveka mogu doneti.

Nakon drugog svetskog rata Sutjeska je proglašena nacionalnim parkom i pretvorena u jedinstveni memorijalni centar. U spomen kosturnici su pohranjeni posmrtni ostaci 3.301 borca sa Sutjeske. Prepoznatljivi spomenik, simbol proboja iz okruženja je delo vajara Miodraga Živkovića i saradnika, arhitekte Ranka Radovića.

Dva betonska krila, visine 19 metara i širine 25 metara se fantastično uklapaju u prirodni ambijent.

Nije moguće rečima opisati to šta ova krila kad se nadjete pod njima izazivaju, ostaje respekt za ono što predstavljaju i za savršenstvo umetnosti izvedene da traje, da joj ne mogu ništa.

Poslednji rat krila su preživela samo zahvaljujući tome što je bilo potrebno , a nije ga bilo 1000kg eksploziva da bi mu se naudilo.

Nastavljamo dalje put, ja vozim, a tata priča o tome šta sve ovo u njemu sad budi i izaziva. Poznaje svaki pedalj ovog kraja, priča mi o Zelengori, parku Perućica, vodopadu Skakavac, o devet ledničkih jezera nazvanih Gorske oči, a onda se vrati u neke davne dane svoje, priča mi kako je nakon završene godine gimnazije išao na radnu akciju baš ovde. Tada davno dok nije bilo telefona, otišao je na akciju čim je počeo školski raspust, a da se nije ni javio roditeljima.

Čekali ga oni danima u jednom seocetu podno planine Kablovac da dodje, njegov drug iz istog sela se davno vratio, a drug je bio sin predsednika opštine. Nameračio mu se otac, moj djed, na vaspitno popravne metode tadašnje pitajući se gde se to on skita, dok sin uglednog meštanina se davno vratio. Teško je izbegao te vaspitne metode sve u trku objašnjavajući da je on akciju dobio kao nagradu za uspešno završenu godinu, a da je taj isti koji se ranije vratio podbacio na školovanju. Vrteo djed Vaskrsija glavom, sukao brkove i teško povjerovao…

Pitam ga “Akcija kao nagrada? Da radiš, kopaš, na suncu, jel bilo teško?”
“Ma kakvi. To su jedni od najlepših dana moje mladosti…” odgovara mi.

U nastavku pogledajte kako danas krila izgledaju iz ugla umetnice Xiao Yang:

SUTJESKA – jugoslovenski film snimljen 1973. godine . Važi za jedan od najskupljih filmova jugoslovenske kinematografije.

Richard Burton u ulozi Josipa Broza Tita

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.