Orient Express – legenda i romantika
Ne znam koliko sam tačno godina imala kad sam prvi put putovala vozom, zasigurno toliko malo da se apsolutno ničega ne sećam… Ali zato pamtim neke od sledećih putovanja, gde s nepunih četiri – pet godina cupkam na peronu očekujući da u daljini ugledam voz. Obožavala sam ih tad, obožavala sam da mašem kroz prozor dok vetar mi nosi kosu, obožavala sam onaj tako tipičan miris tih teških vagona… i one zlatno-potamnele pločice na kojima je pisalo „nicht hinauslehnen“, a za koje sam ja kasnije (i očigledno ne samo ja) bila sigurna da na njoj je upućena poruka Selmi… U mojoj mašti se Selmina kosa vijorila kroz prozor vagona, Selma je mahala i nestajala u daljini… Ljubav i ljubavi kraj. Odlasci. Jer nekako sam vozove uvek vezivala za odlaske, mada sam se vozovima i vraćala…
Molim te, ne naginji se kroz prozor…
Obožavala sam prugu Beograd – Bar kojom sam se najviše i najčešće vozila, ne znam da li je za mene veća magija bila magija tunela ili predeli kroz koje je pruga prolazila… Koji je razred, broj kupea… pamtim kao kroz maglu komotna crvena plišana sedišta, udobna i mekana. I ona druga, maslinasto zelene ili žute boje, ne znam, izgleda da zaboravljam. Mešaju se boje stvarajući nova sećanja koja su možda samo i izmišljanja. Uvek mi žao bude kad ne mogu da prizovem jasno neka draga sećanja ili kad nisam sigurna da li su stvarno sećanja ili neke od godinama gradjenih iluzija. Pitanja da li sam prošlost satkala od želja i snova, a manje od stvarnih dešavanja ili zaista jasno pamtim.
Kad mislim na vozove razmišljam o Ani. O njenoj haljini koja visi s prvog stepenika na ulasku u vagon, čipkanim rukavicama i šeširu mekanog oboda. Dok oko nje oblak parne lokomotive zvižduće i upozorava. Gde joj pogled luta? Kao da ponovo vraćam se u sećanja, ali Anino vreme je toliko daleko da moraju biti samo maštanja.
I onda opet sanjam vozove, ali kakvi su sada.
05. oktobra 1883. godine, prvi evropski transkontinentalni ekspresni voz „Orijent ekspres“ krenuo je iz Pariza za Istanbul. Jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnica. S prvim putovanjima bio je kombinacija putovanja vozom, trajektom i kočijama. Trase i stanice menjane i dodavane, u jednom značajnom periodu i Beograd je bio deo slavne trase. Svoj poslednji dolazak u Istanbul Orijent ekspres je imao 19.maja 1977. Od tada više ne saobraća. Kralj vozova i voz kraljeva. Jer njime su putovali kraljevi, slavne ličnosti, ali i obični smrtnici.
Za sve one nostalgične, romantične, putnike za koje je svako putovanje nova avantura oživljena je legendarna priča. Originalni vagoni su renovirani i sada su postali simbol luksuza. Sa prvim zviždukom i pokretanjem lokomotive, započinje putovanje nalik pre nekim ranim godinama prošlog veka nego današnjem vremenu. Dok putovanje vozom traje, pravo je vreme da se prepričavaju priče, legende i misterije vezane za ovu čuvenu i intrigantnu kompoziciju..
Photo: Daily-uk-mail
Agata Kristi je inspiraciju za “Ubistvo u Orijent Ekspresu” našla u danima kada je voz bio zarobljen u snežnoj mećavi, Herkul Poaro je u Orijent Ekspresu rešio svoj najpoznatiji slučaj, Džejms Bond je upravljao kompozicijom na putu od Istanbula do Londona…
Photo gallery Flickr