Venecija – Kraljica Jadrana i karnevala, Italija

Venecija, Italija – šta obavezno videti?

Buongiorno Italia…

Zastrašuju stalno informacijama kako Venecija tone svake godine po 2 cm, kako bi lagano mogla nestati i da nikada nećete uspeti videti je. Da li iz straha da bi se stvarno to moglo desiti, da li iz trenutnog raspoloženja i volje za romantikom ili najviše zato što mi je tog aprila užasno mnogo nedostajao miris mora, (osećala sam nekakvu realnu potrebu da udahnem miris mora), što mi se činilo da samo jedan udisaj vazduha Jadrana bi me ponovo oživeo od neke obamrlosti koja se ušunjala tokom hladnih zimskih dana, odlučismo se na putovanje u Veneciju. Kraljica Jadrana…

Venecija nas je dočekala u rano jutro jednog aprila, suncem i svežim dahom s Jadrana. Još uvek tiha, dok još uvek se oni zaspali prethodnog dana nisu probudili, nežna i ženstvena. Po koja barka se tiho približava obali, u daljini po neki veći brodić već prepun turista se uputio ka mestu iskrcavanja, gondole spremne i uglancane strpljivo čekaju svoje putnike… Život se odvija na vodi. Voda je život.

Sanjam da sledeći put kad budem bila u prilici da vidim Veneciju to bude u vreme karnevala, ali najčudnije od svega, pamtim je kao grad karnevala, bez obzira što nismo bili u vreme kad se on odvija. Venecija, na svojih 118 ostrva, 170 kanala i više od 400 mostova je najbliže što jedan grad sam po sebi može ličiti na karneval, ali onaj neki poseban, prefinjen, istančanog ukusa. Venecijanski. Mešaju se razdoblja, stilovi, gotika, renesansa, barok, sve se savršeno lepo uklapa jedno s drugim. Nije moguće dočarati fotografijama, mora se uživo videti. Venecija, moja inspiracija za malo začina ljubavi i romantike s tobom, šetnju mostovima i vožnju gondolama. Venecija, inspiracija pesnicima. Venecija – jedinstvena.

Put u Veneciju je bio naše prvo putovanje u Italiju. U okviru putovanja u Veneciju smo obišli i Lido di Jesolo, Padovu, Veronu, Trst, a kasnijim nekim putovanjima smo obišli i neke druge regije, Rim, Milano, Toskansku regiju, Firencu i Pizu, Bolonju, Sienu… Zavoleli smo Italiju, radujemo se svakom novom putovanju u tu zemlju, ljudi nam deluju bliski, nasmejani, srdačno dočekuju turiste, navikli na velike gužve, na pomalo dosadne sve nas koji upijamo deo lepote koju oni vole i s ponosom je čuvaju.

Venecija – Obavezno videti i probati, (ne)obavezno ovim redosledom:

• Dolazak u Veneciju brodićem iz luke Punta Sabbioni – dobro, ovo ipak ide prvo po redu, uglavnom neminovno

• Čuvajte u sećanju trenutak silaska na tlo Venecije, kad je budete zavoleli, sve njene ulice i trgove, njene gradjevine i lagune, želećete da pamtite taj trenutak dolaska. Još ako je upriličeno negde ubrzo nakon samog izlaska Sunca, uživanje će biti veće

• Piazza San Marco – Trg Sv.Marka – najlepši od svih trgova koje sam ikada pre, a i posle videla. Podseća na pozorišnu scenu svojim oblikom, a svojim dešavanjima svakako je svojevrsna predstava. Trg krase bazilika Sv.Marka, zvonik Campanile i Duždeva palata.

• Basilica di San Marco – Bazilika Sv.Marka – mesto održavanja ceremonija, jedinstvena u izgledu, mozaicima koji je krase, zbirkom predmeta koje čuva, slikama i skulpturama

• Palazzo Ducale – Duždeva palata –nekada centar političke moći Mletačke republike, danas obavezna za posetiti

• Canal Grande – Veliki kanal – najduža ulica Venecije, jer kanali su ulice ovde.

Deli grad na dva dela, a povezuju ih četiri mosta : Rialto, Ponte Degli Scalzi, Ponte dell Accademia i Ponte della Costituzione.

• Most Rialto – Sve do sredine 19.-og veka, bio je jedina pešačka veza preko Canal-a Grande. Nakon što se 1940.godine srušio originalno izgradjeni most od drveta izgradjen je novi most.

Vekovima kroz istoriju je bio centar trgovine, a danas je deo Venecije gde se turisti dugo zadržavaju, slikaju i imaju mogućnost odabira raznih suvenira u velikom broju prodavnica duž obe strane mosta.

• Ponte dei Sospiri – Most uzdaha

Most kojim su zatvorenici prelazili iz zatvora u sud, pa istim putem nazad u ćelije. Most svoju popularnost duguje mnogo manje svojoj grandioznosti ili neobičnoj arhitekturi, a mnogo više velikom romantičaru, Lord Bajronu koji je most opisao kao mesto uzdaha zatvorenika koji se po poslednji put susreću sa slobodom.

• Muzej Navale – zbirka brodova i gondola, tako karakterističnih za Veneciju i tako neobičnih u svakodnevnom životu većine nas koji smo posetili ikada Veneciju;

• Ostrvo Murano – proslavljeno fabrikom stakla, možete se upoznati sa veštinama pravljenja staklenih figura i širom sveta poznatih i cenjenih lustera

• Santa Maria della Salute – crkva koju Venecijanci zovu jednostavno Salute je katolička crkva, baroknog stila, izradjena od istarskog kamena i marmorina (opeke premazane mermernom prašinom).

Pesnik i sanjar Laza Kostić je svojom najlepšom ljubavnom oproštajnom pesmom upoznao toliko mnogo nas s ovom crkvom i pre samog susreta s njom. Njegova molitva Gospi od Spasa, da mu oprosti grehe, njegova ispovest o intimi, osećanjima koja su se rodila prema mladoj Lenki Dundjerski, ćerki njegovog dobrog prijatelja, pretočena je u jedno od najlepših dela. Borba pesnika da zaboravi zarad nekakvih normi toga vremena, borba izmedju osećanja i razuma rezultirala je tragedijom koja je Lazu Kostića zatekla na njegovom bračnom putovanju po Veneciji. Vodjen grandioznošću crkve Santa Maria della Salute, pustio je svoje suze i tugu unutar njenog svoda, a kasnije napisao pesmu…

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepše nosit’ lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku lepotu
u pep’o spalit’ srce i lub;
tonut’ o brodu, trunut’ u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat’ u te,
Santa Maria della Salute?

… pročitajte celu pesmu

• Venecijanske maske – s maskom na licu lako se dala zaobići stvarnost, pretvoriti sebe u nekog drugog kome se čak i malo poroka dalo oprostiti, budući da je maska skrivala identitet. Danas je maska deo tradicije Karnevala koji se održava uvek 40 dana pre dana katoličkog Uskrsa.

• Vožnja vaporetom – gradski saobraćaj, vodeni autobus

• Vožnja gondolom – prema legendi, gondolijeri imaju mogućnost hodanja po vodi. Kako onda zaobići “šetnju” s njima po kanalima

• Kafa na Trgu Sv.Marka – La Dolce Vita

Hotel Danieli

Stojim ispred vrata i pitam se da li da udjem… Vrata se lagano zarotiraju… otvara se jedan drugi svet.
Ostavljam iza sebe venecijansko pristanište koje je ovaj put načičkano tezgama sa raznoraznim suvenirima, ima tu svega, od torbi, kišobrana, suncobrana do magneta i ko zna čega sve… Ne znam bih li stala na otirač na ulazu ili ga ipak preskočila… napravih pola kruga zajedno s vratima i otvori se … magija.
Palazzo Dondolo 1400. godine izgradjena. U medjuvremenu menjala nazive, istovremeno menjajući vlasnike i namenu. U jednom periodu dužem od veka se tu nalazila najpoznatija kockarnica Venecije. U njoj su mnoga bogatstva ostavili mladi Venecijanski stanovnici, da li zbog toga što su igrali na kartu da ko nema sreće u ljubavi mora je imati u kocki, da li zbog ludosti ili mladosti, ko bi to sad znao.

Danas je to Danieli – najstariji i najluksuzniji hotel Venecije. Ugostio je neka elitna imena prošlosti i sadašnjosti. U njemu su boravili Coco Chanel, Charlie Chaplin, Charles Dickens, Greta Garbo, George Sand… Medju zidovima palate, jer ovaj hotel je zaista palata, rodile su se neke velike ljubavi, neke su tu započele, neke se završile, ali su sve do jedne bile nošene dahom romantike Venecije. Tajne velikih ljubavi, soba broj 10, izgubljeni i nadjeni.

U neko novije vreme filmske priče se u njemu dogadjaju.
Ulazim teatralno, osećam se potpuno filmski, ali realnost me malo klepi po nosu da ga spustim. Od svega filmskog samo jedan markantni gospodin u tamnom odelu, nalik kao da je upravo izašao iz neke sage o Bondu (James Bond-u) pokazuje gde je crta dokle se oni koji nisu gosti mogu pojaviti…
Upijam pogledom ne bih li malo ljubavi, pa zašto ne i romantike, uzela za sebe…
Zavrte mi se pomalo u glavi od lepote. Pomalo od čežnje. Za nekim vremenima prošlim, davnim

La bella Italia…

Venecija, za sva godišnja doba…
04.marta 1678. Antonio Vivaldi je rodjen u Veneciji. Bolest, uz bol u grudima ga je pratila tokom celog života, lako ga umarajući i čineći mu kretanje otežanim, pa se kroz svoj rodni grad kretao isključivo gondolom ili kočijom…
Venecija je u to vreme bila najuzbudljiviji evropski grad, drugačija, grad karnevala i muzike…

Jeste li i vi više puta pročitali da Venecija smrdi, da ne može da se diše i da je to jednostavno nešto nepodnošljivo? Skoro toliko da je ne treba nikad ni posetiti…
Evo, ostavite me da uvenem u tom smradu, ne bunim se. Jer ja ga ne osetih ni s početka proleća, ni u sred leta.
Ja sam u Veneciju jednostavno zaljubljena i njom očarana…