airmrle

Airmrle – Verujte u vaše snove, verujte u sebe

Ovu priču moram početi s kraja!
“Ja sam zahvalna što me je Airmrle naučio da odustajanje nije opcija, čak i kada niko drugi u tebe i tvoje snove ne veruje. Sve dok ti sam u njih veruješ…”

Ovako je o Marku Mrkšiću pisala jedna dama Marta.

Idemo na put vam prenosi njenu priču u celosti, ali pre toga želim da napomenem da sam Marka „upoznala“ mnogo godina pre nego što sam ga upoznala. Ako se pitate kako je to moguće, onda znajte da je Marko bio najnasmejanije lice Montenegroairlines-a kojim sam često letela na liniji Beograd-Tivat-Beograd i kao takav mi ostao u pamćenju, da čak nekih pet godina kasnije kad sam ga lično upoznala brzo sam se setila ko bi to mogao biti. I dalje vam o njemu ja neću mnogo pisati, tu je Martina priča:

Ovo nije obična priča, ali jeste priča o jednom sasvim običnom momku koji se usudio da sanja i koji danas svoj san živi. Ipak, nije sve uvek izgledalo tako idilično i nalik bajci. A možda je baš zbog toga on doneo odluku da sam svoju bajku ispiše i proba da je oživi.

Ovo na foto iznad nije Airmrle, ali jeste isti san…

Još dok je bio dečačić rodila se ljubav prema raznim prevoznim sredstvima, ali se jedino ljubav prema avionima održala. Sećam se samo koliko je dugo i često starim dedinim dvogledom posmatrao avione koji su sletali i poletali sa aerodroma, sećam se trka na terasu svaki put kada bi se čuo zvuk motora koji bi nagovestio blizinu jednog dvokrilca. Pamtim i sve nazive aviokompanija koje je poznavao, modele aviona koji su leteli i radosti kada je u nagradnoj igri jednih dnevnih novina dobio mogućnost da prisustvuje poslednjem letu Konkorda i svečanosti u Londonu. Mislim da je danima, ako ne i mesecima to bila jedna od glavnih tema u našoj porodici. I ne samo to, čuvali su se novinski članci koji bi nas podsećali na taj dogadjaj čak i onda kada bi slike počele da blede. Ne i njegov doživljaj i osećanja koja su ga obuzimala tada.


I taj mali dečak zaljubljen u avione želeo je da se i sam vine u visine i da mu avioni budu svakodnevnica, ali ne iz vizure posmatrača sa zemlje. Ipak, znao je da na pilotski poziv nikada neće moći da odgovori iz objektivnih razloga i dioptrije koju je imao. Znao je da to ne mora da bude prepreka, jer postoje i drugi načini da bude bliži ovim motornim pticama. Znao je i verovao je da će pronaći put Završava kurs za prodaju avio karata čime sebi otvara mogućnost i da češće putuje, ali to i dalje nije ostvarenje njegovog sna…

To još uvek nije značilo da je on baš svakoga dana medju oblacima.

I tako, jednoga dana stiže vest da aviokompanija iz regiona zapošljava osoblje, prolazi razne krugove testiranja, obuku i taman kada se učinilo da je to konačno ostvarenje svih njegovih snova, on nailazi na zid. I odluka o konačnom zaposlenju zavisi od jednog čoveka kog je trebalo uveriti da je baš on pravi i da mu je mesto u timu. Sećam se samo koliko je puta u toku samo jednog dana umeo da okrene broj telefona i da sa druge strane stigne odgovor da se još uvek ništa ne zna, da se strpi i sačeka još malo, da osoba koju je pozvao nije u mogućnosti da odgovori na njegov poziv. I tako su se dani smenjivali, pa potom nedelje i meseci…

A on, nije odustajao…

Zvao je svakoga dana taj isti broj telefona, koji smo vremenom i mi, posmatrači, počeli da pamtimo i sećam se da bih i sama neretko podlegla većinskom mišljenju okoline da je možda vreme da se odustane, da se potraži neka alternativa i da se susreti sa avionima svedu na
putovanja. Videvši koliko je njegova želja da uspe svoju priču da zaokruži, shvatam da to što ja ne vidim svetlo na kraju tunela, ne znači da svetla tamo nema… a bilo ga je – on ga je video i
znao je da je svakim danom korak bliže. I bio je u pravu. A ja nikada nisam bila srećnija što nisam bila u pravu…


Taj mali dečak, sada ozbiljan mladi čovek ostvario je ono o čemu je sanjao. Leti svakodnevno, sada je i perser u avionu, cenjen medju kolegama, pilotima, zemaljskom osoblju! Ali nema većeg zadovoljstva od tog njegovog osmeha, cak i kada po njega dodje kombi u cik zore i vrati ga kada svi već odavno spavamo…
Ja sam zahvalna što me je naučio da odustajanje nije opcija, čak i kada niko drugi u tebe i tvoje snove ne veruje. Sve dok ti sam u njih veruješ…

Verujte u vaše snove, verujte u sebe!


Danas, Airmrle-ta možete kontaktirati ukoliko vas zanima bilo koje putovanje iz snova, on je tu za vas da ga realizuje!

Marko Mrksic
Avio karte, Hotelski smestaj,

Aranzmani za ceo Svet & Krstarenja


Mobilni +381 64 155 75 03
e-mail:airmrle@yahoo.com

Uživajte u putovanjima!


Super Star Travel Agency

Idemo na put: Mrle, čini mi se da sada letiš toliko mnogo, ali najviše u jednoj pravoj hedonističkoj varijanti. Pa nema gde sve nisi bio?! Koje bi destinacije izdvojio kao TOP5 za posetu?
Airmrle: Za sada sam prizemljen sto se tice avijacije, ali ja se uvek nadam. A sa ove druge strane, turističke i profesionalne, trudim se da što više obilazim i prezentujem mojim klijentima i pratiocima kako bi odabrali destinaciju za svoj odmor. Istanbul i Beč su moji veliki favoriti tu u blizini, a Zanzibar kao egzotika

Idemo na put: Šta je najludje što ti se desilo na tvojim putovanjima? Ja sam registrovala onu zakusku s puževima, a ti nam otkrij šta je po tvom mišljenju
Airmrle: Definitivno puževi su obeležili nešto što sam se usudio da probam, kad se zna da sam za hranu jako probirljiv – ali eto preživeo sam, nije bilo to ni tako loše 🙂

Idemo na put: Šta sada sanjaš?

Airmrle: uvek sanja i teži ka nekim novim visinama I prostranstvima. Nadam se da će i ova korona brzo otići i vratiti nas na put na koji smo navikli, a to je da nema granica.

Airmrle

Airmrle – instagram

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.