naslovna, kotor

Boka Kotorska, Crna Gora

Bokokotorski zaliv – šta obavezno videti?

montenegro, zastava

Jedan malo drugačiji kraj leta. Ili ljeta.

Leto je već uveliko bilo završeno, ali je miholjsko ove godine toliko dugo potrajalo da je skoro pa sam kraj oktobra bio kraj leta. Neplanirano i nenadano smo se našli na destinaciji relativno blizu u odnosu na naše mesto boravka. Planirati letovanje u oktobru u Crnoj Gori bi uglavnom zvučalo suludo, ali kao što rekoh, miholjsko leto nas je pozivalo da odustanemo od bilo koje druge metropole i da još jednom se ove godine osolimo.

Volim Jadran. Nosi sa sobom sećanja. Lepa. Na letovanja koja su bila duga, bez puno planiranja, kada se kretalo na put ne znajući gde ćeš sve stići, ali da ćeš sigurno stići da popiješ kafu sa svim dragim ljudima koji su u okolini od bar 100km. Imalo se vremena. Vreme je išlo polako, pa su tako i odmori prolazili, lagano. Neka su druga vremena došla, živi se brzo, brzo se odmara.

kumbor, panorama1

 

Naš mini odmor od 4 dana proveli smo u Bokokotorskom zalivu. Smeštaj smo pronašli u Kumboru. Čini mi se da smo uhvatili neke od poslednjih momenata jednog mirnog i tihog Kumbora. Na mestu nekada velike kasarne gradi se luksuzni kompleks koji verujem će odneti draž jednog lepog Kumbora gde možete u miru posmatrati zalazak sunca sedeći kraj ne sasvim uredjene obale. Doneće izgradnja kompleksa mnogo toga dobrog, ali ja svejedno već s nostalgijom posmatram mir i tišinu koji će neminovno nestati.

 

Prvo jutro smo od strane domaćina sačekani savršenim obrokom, da nam da puno snage za ono što dalje sledi. Sve preukusno, još osećam miris domaće hrane.

Odlazimo ka Herceg Novom kao najbližem većem mestu, na naše insistiranje idemo pešice, ne želimo da propustimo ništa. Tek jedan manji deo puta nije uz obalu već uz saobraćajnicu. Na momente uzbrdica nas zadiše preko svake mere – pa tek neki trenutak pre se dobro jelo baš! Ali donese i fantastičan pogled na zaliv. Uživamo u panorami, u spokoju prirode neometane turistima.

forte, mare, tvrdjava

 

Kao iz mora izrasla, tvrdjava Forte Mare nas je dočekala stamena. Kamen je branio ulaz u Boku Kotorsku od davnina, danas je turistička atrakcija i kulturna institucija. Koncerti i bioskop pod vedrim nebom, dok mesečina baca odsjaje daleko na pučini su neponovljivi doživljaj.

Forte Mare je najbolje očuvana tvrdjava hercegnovske rivijere, čija je gradnja započeta još sredinom 15-og veka. U više navrata je dogradjivana i preuredjivana shodno osvajačima.

 

 

sat, herceg, novi1Šetalištem Pet Danica, pa dalje opet uzbrdicom, izbrojah bezbroj stepenika, penjemo se do sata… ko ikad bio je u Herceg Novom zna gde smo. Kamen osećam pod stopalima, hladan je jer sumrak je već tu, ulične svetiljke su se upalile, trepere odsjaji sveća po kafićima i kafanama. Mir.

 

 

 

 

 

 

Odavno nisam zaspala uz povremeni kreket žabica, čuju se iz obližnjeg potoka.

*  *  * 

Jutarnja kafa, domaća, vruća, crna pije se onako natenane… polako. Uživa se srk po srk, gutljaj po gutljaj. 

Kružna tura Bokokotorskog zaliva – Ono što me oduševljava je količina svega interesantnog na jednom malom prostoru. Ako izuzmem iz vida činjenicu da samo na dva sata vožnje imamo planinski vrh na kom će za koji dan biti moguće skijanje, a trenutno smo u prilici da se kupamo u doduše već malo prohladnoj vodi zaliva, ostaje činjenica da Bokokotorski zaliv nosi toliko mnogo različitih ambijenata, spakovanih u jednu celinu tradicije koja se okreće modernim potrebama. Bokokotorski zaliv je jedan od najlepših na svetu.

 

Obavezno videti i probati, (ne)obavezno ovim redosledom:

risan, stari, grad1Risan – Stari grad
Prekrasne stare kamene kuće nalaze svoje mesto pod suncem dok moderne vile pokušavaju da preotmu njihov vremešni šarm. Nastao negde sredinom 3. veka p.n.e., Risan važi za najstariji grad u Crnoj Gori. Legenda priča da se pred napadom Rimljana Ilirska kraljica Teuta sakrila medju zidine starog grada. Zidine nisu bile dovoljno jake, a Teuta se u očaju bacila u more. Risan je postao centrom rimske provincije. Vidim Risan lepšim nego što jeste, očuvanijim, sredjenijim.

 

Perast
Barokno nasledje. Pomorci potekli iz Perasta su smatrani vrhunskim, cenjeni zbog hrabrosti i naročite veštine i kao takvi doprineli su ubrzanom razvoju samog grada tokom 17-og i 18-og veka. Sa svojih približno 100 trgovačkih brodova Perast je živeo od pomorstva. Danas čuva palate koje su pripadale čuvenim pomorskim porodicama i oslikava svu raskoš baroka koju je stekao. U senci palme možete pronaći drvenu klupu ili sesti na kamen što je upio sunca i vlage i posmatrati ostrva Gospa od Škrpjela i Sveti Djordje.

Perast – Kamen i voda. Savršena mera jednog i drugog.

Restoran Stari Mlini – 1700-te godine Stari Mlin je bio mlin za brašno jednog starog kotorskog domaćinstva. Prošlo je 300 godina, na mestu starog mlina otvoren je restoran prepoznatljive i upečatljive kuhinje. Izuzetno negovan ambijent nudi još nešto. Restoranska marina prima goste koji dolaze direktno s mora.

Kotor
Kotorski zaliv je jedan od najdubljih i najdužih zaliva Jadranskog mora pa se otuda naziva i najjužnijim fjordom Evrope. Litice Orjena i Lovćena koje stražare nad Kotorom već na samom ulazu u Bokokotorski zaliv nagoveštavaju nestvaran predeo. Kada se morem približavate Kotoru planine Vam se približavaju i otkrivaju grandioznost i svoju moć. Ako se popnete do vrha, svakako ćete dohvatiti oblake.

Istorija Kotora nas vraća unazad više od dva i po milenijuma. Danas je Kotor grad sa najbolje očuvanim srednjevekovnim centrom, nalazi se na Unesco listi svetske prirodne i kulturne baštine. Srednjevekovni odbrambeni zid se proteže 4,5 km kao štit. Južna, Severna i Glavna vrata na zidu su od posebnog značaja i vrednosti.

 

 

Reprezent grada Kotora i romaničke arhitekture – Katedrala Sv. Tripuna, sagrađena 1166. godine na temeljima stare preromaničke crkve iz 10. veka. Trpela je prepravke vremenom, a nakon velikog zemljotresa 1979. godine je kompletno restaurirana.

 

 

 

crkva, sveti, nikola1

 

 

Reprezent vizantijsko-raškog stila – Crkva Sv. Nikole, izgradjena početkom 20-og veka. Poseduje riznicu vrednosti koju su tokom vremena darivali imućniji stanovnici Kotora.

 

 

 

 

Museum Maritimum – Pomorski muzej Kotora, stara palata srednjevekovne vlastele, porodice Grgurina www.museummaritimum.com/

Gradski toranj sa satom uzdiže se naspram glavnih gradskih vrata na Trgu od oružja još od 1602. godine. Legenda priča da se u srednjem veku tu nalazio stub srama. Nakon velikog zemljotresa 1979. godine, toranj se znatno nakrivio na stranu, skoro 20 cm po vertikali, ali je osiguravanjem temelja zaustavljeno dalje naginjanje.

Stari grad uz opciju penjanja stepenicama do vrha bedema, 1350 stepenica za nabolji pogled na Kotor i zaliv.

27 serpentina do Lovćena – Izazov puta s brojnim serpentinama. Veličanstveni mauzolej Petra Petrovića Njegoša, pesnika i filozofa nalazi se na vrhu drugog najvišeg vrha Lovćena, Jezerski vrh (1657 m). Uz dva granitna diva na samom ulazu kao i da sam nebeski svod čuva grobnicu najvećeg crnogorskog pesnika.

pogled, boka

„Ko na brdo, ak i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom.“

P.P.Njegoš

ovde možete saznati više o našoj poseti Lovćenu

* * *

gospa, skrpjela1Gospa od Škrpjela – S prohladnim jutrom krećemo barkom ka Gospi. Ljuljuškanje me uspavljuje mada sam se tek probudila. Ostajem budna da upijem svu lepotu koja me okružuje. Gospa pliva na površini mora. Prepliću se legenda i stvarnost svud uokolo, ne razaznajem više šta je stvarnost, a šta mi samo mašta sanja. Legenda priča priču o nastanku ostrva, o ikoni Bogorodice s detetom nadjenoj na steni u sred mora. Započeta je tradicija polaganja kamena od strane pomoraca nakon svake uspešne plovidbe. Ljudskom rukom napravljeno ostrvo stvaralo se vekovima. Danas, tradicija se nastavlja i ostrvo održava tako što se svake godine barkama doprema kamen do ostrva i polaže u dubinu.

 

Ostrvo Sveti Djordje – ostrvo mrtvih. Ostrvo na kome nikad veselja i smeha bilo nije. Samo tuga. Ostrvo čiju tugu od radoznalih pogleda kriju visoki čempresi.

Morem plovi jedna mala barka…

Do ostrva Sveti Marko. Legenda priča da je ostrvo poklon Sv.Gavrila hrabrim grčkim borcima. Na ostrvu su rane vidali, a ostrvo im je uzvraćalo lepotom i čistotom. Pred takvom veličinom borci se zakleše da nikada više, osim u nužnoj odbrani neće nikome ništa nažao učiniti. U ime svog obećanja, a kao večno sećanje, zasadiše stablo masline na ostrvu. Od stabla se kasnije stvori maslinjak, a vremenom borci zaboraviše na dato obećanje i prekršiše ga. Razljutiše bogove koji su svoj bes pokazali olujama strašnim i gromovima opasnim i na koncu neizlečivom bolešću koja je zahvatila ostrvo. Samo su stabla masline preživela.

bokokotorski, zaliv1

Izlazimo iz Bokokotorskog zaliva, plovimo nekim drugim morima…
Do skorog vidjenja, Nevjesto Jadrana

 


      

3 thoughts on “Boka Kotorska, Crna Gora”

  1. Pingback: Lovćen, Crna Gora
  2. Pingback: Leto 2018…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.