Jezero Garda, bajkoviti predeli u podnožju Alpa.
“Pije mi se kafa sa aparata u četiri ujutru, na nekoj pumpi, posle granice i sluša mi se dok mi pričaš o moru…”
Jutarnje kafe u @autogrill nakon prelaska granice s Italijom su mi u bunovnom sećanju nakon neprospavane noći u autobusu… krmeljive oči, pranje zuba u toaletu, bogoradanje i džvanjkanje da nikad ponovo neću krenuti nigde autobusom ako ima više od 200km da se putuje, naročito ne noćne vožnje… popijem kafu i kao da zaboravljam sve…
Baš mi se pije kafa s aparata u četiri ujutru…opet
Legenda priča da svako jezero ima svoga zmaja…ili čudovište. Legende o jezeru Garda su se kao i sve druge prenosile uglavnom usmenim putem. Medjutim, vrlo često je to usmeno predanje bivalo skrnavljeno, mnogo toga izostavljeno, zaboravljeno ili namerno se nije napominjalo. Sujeverje da ako se o nekom čudovištu priča to isto čudovište bi moglo doći, zastrašiti i nauditi je mnogo legendi ostavilo obavijeno velom tajne. Ali u pričama o jezeru Garda uvek i od svakog starog žitelja mogli ste, pa i danas ćete, čuti o različitim vetrovima, o sili prirode koja se za kratko vreme pretvara iz blage u burnu.
Vetar Vent ili Peler – Obično počinje duvati u tamnoj noći, između 2-3 sata ujutru. Oštar vetar koji podiže talase i ponovo ih svojom silinom lomi, a prestaje duvati oko podneva, prepuštajući jezero drugom vetru.
Ora – najpoznatiji vetar Garde. Najčešće počinje izmedju 12-13h i prestaje sa zalaskom sunca. Blag južni vetar, nastaje spajanjem više malih vetrova. Poznat surferima i jedriličarima celog sveta.
Mut o Mont, snažan i naprasan vetar koji se javlja nakon oluja na planinama, zastrašuje svojom snagom, Suer, Ander, Boaren – lagani povetarac, Balinot…i još njih…blagih ili naprasnih.
Najopasniji stanovnik Garde je potpuno umilnog imena, nadimka – Bennie. Ime dobio u čast drevnog imena jezera Benaco i boga mora.
Svi oni koji su ga „videli“ opisuju ga kao veliko morsko stvorenje dugo više od 10 metara, oblika nalik zmiji koje se uzdiže iz vode i ledi krv u žilama, zastrašuje, a zatim se vraća u svoje prebivalište, podvodne pećine jezera Garda. Budući da nikad nikom nije naudio, smatra se dobrim duhom Garde. On u stvari samo plaši i zastrašuje one koji bi jezero da unište.
Peschiera Del Garda
U rimsko doba se zvala Arilica. Danas Peschiera Del Garda. Lepi maleni gradić na jezeru. Izlazi sunce, ja s njegove strane ulazim u grad kroz Porta Verona. Rano je jutro, grad još uvek tih i pospan. Samo dva sata kasnije je potpuno drugačiji, živ, prepune ulice, barovi i restorani.
Maleno, živopisno mesto s ljupkom atmosferom koje vas poziva da uživate u aperitivu ili sladoledu, da probate tradicionalnu italijansku kuhinju u restoranima načičkanim uz kanale, posetite neku od čuvenih vinarija ili da jednostavno šetate obalom jezera.
Sam centar grada za šetnju mostovima, pokraj kanala, ostataka rimskih ruševina, ali i moćno okružen bedemima – s istoka već pomenuta Porta Verona, a na zapadu Porta Brescia odakle reka Mincio ističe iz jezera i 65km dalje se uliva u reku Po.
Sirmione
Sirmione, važan strateški položaj i neverovatna lepota koja ga okružuje. Mesto naseljeno još u kamenom doba, istraživanja pokazuju da je verovatno bio naselje ribara.
Danas, vrlo lep i odličan za izgubiti se u lutanju ulicama, parkovima, obalom jezera, zalutati u beskrajni niz suvenirnica, barova…
Naravno, nezaobilazni gelato se nudi iza svakog ćoška…
Možete se uputiti na vožnju brodićem i doživeti ga iz drugog ugla, možete se okupati na nekoj od brojnih plaža, boja i čistoća jezera su za ne poverovati…
- Dvorac Sirmione – Rocca Scaligera
- Termalne kupke – Terme di Catullo
- Grotte di Catullo – antička vila
- Jamaica beach
- Crkva Santa Maria Maggiore
- Vila i park Maria Kallas
Dvorac Scaliger, sagrađen u 13.veku, okružen vodom tako da izgleda kao da iz jezera raste. S početka deo odbrambene mreže koja okružuje Veronu, danas istorijsko središte Sirmionea i najznačajnija turistička tačka.
Legenda priča da je u ovom dvorcu živeo mladi bračni par, Arice i Ebengardo. Jedne noći primili su na prenoćište putnika. Budući da je Arice bila lepa mlada žena, putnik Elaberto oseti neverovatnu privlačnost. Odbijajući njegovu naklonost vikala je i otimala se. Elaberto joj nožem presudi pre nego je muž uspeo spasiti je. Ali Ebengardo je odmah osvetio, istim nožem je ubio putnika.
Ipak, legenda priča da njegov duh još šeta kroz dvorac. Nikad sebi nije mogao oprostiti što nije uspeo spasiti voljenu.
Termalni centar Catullo u starom gradu Sirmionea. Poznat po lekovitosti svoje sumporne vode, bogate mineralima, a naročito povoljan uticaj ima na lečenje disajnih puteva.
Sirmione je za divu bio oaza mira.
Maria Callas. Sirmione joj se odužio za ljubav na stotu godišnjicu od njenog rođenja brojnim izložbama, koncertima i predstavama. Žena koja je prenosila tugu, ljubav, moć.
Sve u njenoj pojavi bilo je izvanvremensko, sve u njenom glasu bilo je magično. Žena koja je beskrajno i bezuslovno volela.
Žena koja je volela i (iz)gubila.
Malcesine
U ovom mom lutanju po jezeru Garda, gde sam izvan svih očekivanja i prethodnog znanja ostala začuđena predelima, lepotom i bojama jezera, lepotom i izgledom ovih malih gradića, energijom koja zrači kao sunce nasmejano… dodjoh do još jednog grada …Malcesine… (a kako to zvuči kad se izgovori, to je ono što ovako tekstualno ne mogu dočarati… to je onaj osećaj gde odmah ponovo počinjem da pevušim… )
Buongiorno Italia…
Malcesine je gradić na istočnoj obali jezera Garda, ušuškan izmedju jezera plave boje i masivnog planinskog grebena Monte Baldo.
Najveća turistička atrakcija grada je zamak Scaligero. Iznad njega žičara vas vodi do 1760 m nadmorske visine i vrhova Monte Balda. U podnožju zamka mame vas plaže na kupanje, kroz sam šarenolik gradić mame vas mirisi kuhinje…
Godine 1768. Jezerom Garda proputovao je slavni Goethe, ali pod lažnim identitetom. U svoju je beležnicu zapisao oduševljenje jezerom, gradom Malcesine, a naročito zamkom. Skicirao je i njega…ali ga neki od meštana zameniše za austrijskog špijuna i nateraše da se brani pred drugima.
Da li je upravo Malcesine mesto gde se prvi put susreo sa svojim Faustom? Možda je upravo tu prvi put prodao dušu đavolu kako bi spasio svoj život…
Dvorac , Castello Scaligero, bedem iznad jezera. Dominira nad gradom, čini mi se da ga i sad čuva i brani, mada nema od koga.
Prekrasan vidikovac, pogled na krovove Malcesine-a… mada na poslednjim koracima kroz kulu dvorca , tj na poslednjim stepenicama proklinjah i samu sebe i radoznalost i pitah se šta mi je trebalo da na blizu 35°C se majam po kulama umesto da ko čovek, da ne velim žena pijem espresso i Aperol u nekom hladu kraj obale…
Udarih glavom naravno na poslednjoj stepenici, a u vrh niskog otvora. Izvirih tom istom glavom, odozdo vetar ponese haljinu u vis, ne znam dal’ bih glavom napolje il’ rukama nadole…
A onda zaboravih sve i sa uživanjem se zagledah u prizore…
1924.godine otkriveni su nadgrobni spomenici s latinskim natpisima u steni. Velika je verovatnoća da je poreklo imena grada u “Males scilices” iliti litica mrtvih. Neka novija tumačenja kažu da bi naziv mogao imati poreklo od “Mala Saxis” što znači loša stena, zbog prirode kamenitog tla tog područja…
Limone sul Garda
Ima jedno mesto ovde na Gardi, lebdi izmedju jezera i neba.
Legenda priča da se bog Benaco, sin boga mora Neptuna, a bog zaštitnik jezera zaljubio u nimfu Fillide koja mu je rodila sinove blizance, Grinea i Limonea. Imao je Benaco planove za obojicu sinova, jedan da se bavi poljoprivredom, a drugi ribolovom, ali kako to često zna biti, mlađahni momci su imali neke svoje druge snove.
Najradije su se bavili lovom na obroncima planine Baldo koja se moćno uzdiže iznad jezera Garda. Nesrećom, Limonea je napala i ubila divlja svinja. Napitkom pripremljenim od tajanstvenog nebeskog cveća roditelji su uspeli da ga vrate u život, a on da im uzvrati poče se baviti uzgajanjem voća u uvali na jezeru Garda.
Voće dobi ime po njemu, a uvala Limone sul Garda postade nadaleko čuvena i do današnjih dana jedno od najlepših mesta ove regije upravo zahvaljujući uzgoju agruma.
Limonaie, avenije limuna koje se i danas mogu videti u gradu, a kad prilazite s mora prvo vas one očekuju, počele su se graditi na poseban način negde u 17.veku kako bi se biljke i plodovi zaštitili od povremenih zimskih hladnoća, ne tako čestih za ovaj kraj, ali ipak mogućih.
Vrtovi limunova među zidovima, stubovima, stepenasto postavljenim od same obale prema planinskim vrhovima, s mrežom greda i portala u zimskom periodu dobijaju svoj pokrivač od dasaka i stakla kako bi se zaštitili.
Danas je limun zaštitni znak ovog grada, keramičke pločice na ulici sa znakom limuna su putokazi, kućni brojevi su obeleženi sličnim pločicama, nudi se pregršt proizvoda na bazi limuna, napitaka, bombona, slatkiša raznih, pa čak i moda je u tom dezenu.
Limone sul Garda je gradić kuća u znaku limuna, muzeja, crkvi i maslinjaka.
Limonaia del Castel – više od stotinu stabala agruma terasasto postavljenih i sa posebnim sistemom navodnjavanja.
U okviru ovog prostora se nalazi i muzej koji priča priču o nastanku ovog prostora s početka 18-og veka.
Riva del Garda
Blagi jezerski povetarac osvežava. Čini mi se da bih mogla zatvorenih očiju šetati kroz ovaj grad. Muzika da me vodi uskim uličicama i da me ponovo vrati na trg, Piazza 3 Novembre. Jarko obojene zgrade uveseljavaju takodje, ne skida mi se osmeh s lica.
Riva del Garda, ili jednostavno Riva.
Potpuno opravdano nosi naziv “Biser jezera Garda”. Mediteranska oaza u podnožju Dolomita, 65m iznad nivoa mora, okružena stablima koja gradom raznose najlepše mirise limuna, lovora, palmi i maslina. Svež povetarac s jezera ćarlija, tako da je i ovaj topli letnji dan bio osvežen i prijatan…
Od Italije svaki put očekujem da se ponovo zaljubim, ali ovaj put me je potpuno očarala! Apsolutno nisam očekivala ovoliku količinu lepote na “samo jednom jezeru” … A sad Adio…
Na ovom putovanju upoznah 3 devojke-žene, koje vole putovanja isto toliko, možda neka i više, možda neka i manje. Pa ako vas zanima, na linku je moj odgovor na pitanje: Da li putovati sama ili odustati od putovanja?
Ovo putovanje je bilo agencijsko, TuristTrade je bio izbor. Sedam dana pred put bogoradam da ću umreti u autobusu. Pokajah se već i kud idem. I? Ta-da-da-da. Dobijam dva sedišta u autobusu! Kako je malo potrebno da čovek bude srećan. Vidim da sad tura ima i neke nove gradove, sve mi se čini da će se ponoviti!