Ne, brže od života! – Jo, më shpejt se jeta!
Ne brže od života na putu od Herceg Novog do Ulcinja…
Verovatno ni u najavi ne umem ovo da izgovorim pravilno, ali tako kako ga ja sama izgovaram mi je ostalo urezano u pamćenje evo već sto godina. Dobro , nije baš sto leta da imam, ali vreme leti već toliko da se ponekad zapitam imam li stotinu leta… No, nisu važne godine, već ono što u duši i srcu je.
Ja očas posla se vratim u godine svoje detinje, pa opet pomalo podetinjim.
Ljutim se kad čujem „Nikad u Cg“, tamo je more ovakvo, onakvo, tamo su ljudi ovakvi ili onakvi, cene su nenormalne. Uostalom, ja sam i za Pariz, pa čak i od nekih iskusnih putnika, čula da je odvratan, prljav. Pa Rim nekima nije ništa posebno, London im je dosadan, ljudi su neljubazni… Meni je Pariz magičan, Rim – jednostavno svi putevi tamo zaista vode, London – centar kulture, ni traga od neljubaznosti… U Crnoj Gori sam letovala više decenija…
Odustajem od ubeđivanja, na kraju krajeva svako od nas ima pravo na svoje mišljenje. Činjenice? Mislim da u današnje vreme ni činjenice više nisu činjenice, već samo iskustva pojedina ispričana kroz razne priče. Ništa nije crno-belo.
Ja gdegod da krenem tražim samo najbolje, zažmurim na jedno oko na ono što mi se baš možda i ne dopadne, ali valjda i što kad mi guz… vidi puta stavljam odmah ružičaste naočare i ne vidim mnogo toga što mi se dopalo ne bi.
Možda bih sad mogla napisati da je ovo sveobuhvatni vodič kroz crnogorsko primorje, ali on to na žalost nije. Koliko god poznavala skoro svaki pedalj ove obale, neka mesta sam samo usput obilazila, na nekima samo svratila da se okupam, na nekima da popijem kafu. Lažem u stvari, svugde sam se okupala. Sećanja na neka mesta koja sam ranije posetila su pomalo i izbledela, a nekada sam se sa dvomesečnog letovanja vraćala s filmom na razvijanje od 24 ili u najboljem slučaju 38 snimaka. Neke od tih fotografija su se u raznim selidbama izgubile, neke negde ostale, možda su neke i izbledele… S osmehom se sećam nestrpljenja da se fotografije razviju i da se uspomene sačuvaju. Danas u telefonu brojim preko 10-15k fotografija…i kad bih da nađem baš neku skrolam do besvesti… neretko je ne nađem.
I zato je ovo samo jedan mali putokaz šta se može videti na putu od Herceg Novog do Ulcinja, tj do Ade Bojane, na samoj granici sa Albanijom. Na vama je da istražite ako već do sada niste koji bi kutak ove obale mogao biti baš vaš, shodno vašim željama, prioritetima, spremnosti na kompromise.
Ne brže od života
slogan koji pamtim i koji bi lepo bilo da je svima na pameti kad se voze Jadranskom magistralom. Znamo svi zašto. Kultura vožnje nam je kako jadranskom magistralom tako i u svim drugim prilikama i na drugim putevima na nezavidnom nivou.
Dugo godina sam letovala u Donjem Štoju, pored Velike plaže (ako udaljenost nešto više od kilometra računate kao pored), pa otud ovaj slogan i na albanskom jeziku. Ostao mi u sjećanju, pored tek još par osnovnih reči i izraza za dobar dan i veče. I par psovki. Dovoljno valjda u svakom jeziku da se razumemo.
Krenem da zapišem po neku misao o ponekom delu obale i skoro uvek mi se javi ista misao „Ovde je najlepši zalazak sunca…“
Evo ne znam, da li mi je najlepši u hercegnovskom delu zaliva, naročito u onom delu koji se sužava u Kumborski tesnac…ili u Tivtu…ili pak na Velikoj plaži.
Ada Bojana zalazak sunca
Boka Kotorska na putu od Herceg Novog do Ulcinja
Legenda priča o stvaranju sveta, kako je Bog stvorio svet za sedam dana. Celu zemaljsku kuglu stvorio je za šest dana, a onda je sedmi dan posvetio stvaranju Boke Kotorske. Nastade Božiji raj na zemlji.
Herceg Novi
Herceg Novi – grad od skalina
Grad mimoza i hiljadu skalina, smešten između Orjena i mora. Odlikuje ga veliki broj sunčanih dana u godini, mirišu mimoze, a sve skaline vode do mora.
Kao iz mora izrasla, tvrdjava Forte Mare nas je dočekala stamena. Kamen je branio ulaz u Boku Kotorsku od davnina, danas je turistička atrakcija i kulturna institucija. Koncerti i bioskop pod vedrim nebom, dok mesečina baca odsjaje daleko na pučini su neponovljivi doživljaj.
Forte Mare je najbolje očuvana tvrdjava hercegnovske rivijere, čija je gradnja započeta još sredinom 15-og veka. U više navrata je dogradjivana i preuredjivana shodno osvajačima.
Šetalištem Pet Danica, pa dalje opet uzbrdicom, izbrojah bezbroj stepenika, penjemo se do sata… ko ikad bio je u Herceg Novom zna gde smo. Kamen osećam pod stopalima, hladan je jer sumrak je već tu, ulične svetiljke su se upalile, trepere odsjaji sveća po kafićima i kafanama. Mir.
Igalo
Centar zdravstvenog turizma Crne Gore. Radioaktivni morski mulj na gradskoj plaži Blatno leči reumatizam i slične boljke. Neretko ćete na ovoj peščanoj plaži sresti ljude namazane od glave do pete.
Meljine
Meljine, živopisno primorsko naselje u Boki Kotorskoj, okruženo bujnom mediteranskom vegetacijom, na samo 3km udaljenosti od centra Herceg Novog šetalištem Pet danica.
Znate li ko su Danice?
Danica Đurović, Danica Kosić, Danica Popivoda, Danica Bojanić i Danica Tomašević su bile mlade devojke, upisane u istoriju svojim herojstvom u drugom svetskom ratu. Poginule su u svojih 18, 20, 21 godinu…
Lazaret u Meljinama je medicinska ustanova koju su još davne 1732. godine osnovali Venecijanci. Velika građevina od klesanog kamena ponajviše podseća na tvrđavu.
Nekim naopakim spletom događaja mama mi se ovog leta našla upravo ovde. Sad je sve dobro, ali dok je boravila tamo, zabrinuto je pitamo kako joj je, a ona nam odgovara:
“Nikad bolji smeštaj nisam imala, na samoj obali, bude me galebovi, a uspavljuju talasi”
Hvala divnom osoblju u Meljinama što su je pazili I mazili.
Zelenika
1902. godine ovde je izgrađen prvi hotel na crnogorskom primorju. Zelenika je u to doba bila poslednja stanica prve železničke pruge u Boki. U potrazi za zdravljem u njoj se naselio g. Antal, Mađar iz Budimpešte i sagradio vilu za svoju porodicu. Imao je puno uglednih prijatelja koji su ga dolazili posećivati, pa je njegova vila ubrzo prerasla u pansion, a zatim i u „Hotel na zelenoj plaži“
Zelenika je bila početna stanica pruge koja je spajala Herceg Novi sa Sarajevom, ali i sa Titogradom.
Pre 120 godina u stanicu u Zelenici ušao je prvi svečano ukrašeni voz sa visokim austrougarskim zvaničnicima, koje su meštani dočekali sa oduševljenjem. Taj momenat označio je preporod za zaliv i grad. Železnica je donela ekonomski i društveni napredak, podstakla razvoj turizma i povezala Boku sa Sarajevom, Budimpeštom, Bečom i nadalje celom razvijenom Evropom toga vremena.
Na jubilej 120 godina od ulaska prvog voza otvoren je Vagon. Vagon, koji je skoro dve decenije stajao i propadao ispred Instituta Simo Milošević u Igalu, pored spomenične dobio je i jednu novu namenu, danas tu možete popiti odličnu kafu ili se osvežiti.
Kumbor
Ovde najčešće letujem poslednjih godina. Pa kad pitaju gde je Kumbor? Na nekih 7km od Herceg Novog, ali na ovamo, prema Bijeloj, Djenovićima, prema Kotoru, na tu stranu, nabrajam do bar nekog znaka odobravanja.
Klimnu glavom ljudi uglavnom na pomen ovih drugih gradova. Kumbor, ako je ko i čuo za njega, čuo po kasarni možda, možda je čak i vojsku tu odslužio. Ili da neko je nekad tu bio… Da tu se negde nalazi.
A Kumbor ušuškan uz obalu samu, odvojen od magistrale za razliku od većine ostalih mesta u Bokokotorskom zalivu. I kad se spustite dole kraj obale, kao da ste došli u neko samo svoje mesto. Miran i tih, tek po neki korak napred napravi u razvoju svojih potencijala, turističke ponude. Stidljivo se razvija u hladu palmi. Ima svoj park. Svoju mandraču. Svoj Mondo. Svoj Amaro. Auroru. I tako godinama.
Saznajte više na linku Kumbor
Portonovi
“Portonovi resort je novo i moderno naselje s velikim brojem ugostiteljskih objekata, predstavlja idealnu oazu mediteranskog stila. Sve što tražite u Crnoj Gori biće u ovom rizortu…”
Na ulazu u jedan od najljepših zaliva sveta…
Da li ste posetili najmladji grad na Jadranu?
Saznajte više na linku Portonovi
Đenovići
Neki stari tragovi kažu da je ovaj prostor bio naseljen još u antičko doba. Legenda priča da je postojao stari grad koji je potonuo, najverovatnije usred zemljotresa. Da li je samo legenda, tek dok se kupate u Đenovićima pravilni geometrijski obrisi na dnu zaista liče na grad.
Danas ga odlikuje niz peščanih i betonskih plaža uz koje se pruža šetalište.
Baošići
Obišao je ceo svet već, ali mu 1880. godina bejaše jedna od najlepših. Zaljubio se u lijepu Paskvali Ivanović. I ne beše to ništa čudno. O njenoj su ljepoti Baošići svi pričali. Njegove su priče vezane za lepe žene širom sveta koje su mu u srce dirnule, a jedna od njih beše i ova lijepa meštanka, koja ga je pogledom ispratila na njegovom putu ka dalje. Pjer Loti.
S dragom prijateljicom Olgicom, kako bi ona rekla “mještankom iz Kumbora” u šetnji kroz Baošiće.
Olgica izdaje apartmane na samoj obali u Kumboru pa ako želite savršen smeštaj javite se.
Bijela
Dugo je Bijela bila sinonim za brodogradnju, a kasnije za popravku brodova -Jadransko brodogradilište. Delfin Joca je 1987. doplivao u Bokokotorski zaliv i tu proveo pet godina. Bio je izvor dečije radosti, rado se igrao s decom i zabeležen je na toliko mnogo fotografija da se ne zna broj. Danas se figura Delfina nalazi u Bijeloj, u plićaku.
“Delfini imaju sposobnost prepoznavanja, pamćenja i rešavanja problema, što ih čini jednim od najinteligentnijih bića na planeti.
Delfini mogu da budu veseli, tužni, pa čak i ljuti. Umeju da budu i zlopamtila i da se svete ljudima.
Delfini mogu biti pravi zavodnici. Mužjaci skupljaju morsku travu kako bi napravili nešto što podseća na buket cveća koji zatim nose svojim damama. Isprva, naučnici su verovali da se oni samo igraju, dok nisu primetili da uvek mužjaci prave bukete, te da ih uvek prave ispred ženki.” (izvor DDL)
Kamenari – Lepetane na putu od Herceg Novog do Ulcinja
Bokeški su kapetani išli na duge plovidbe.
Ponekad su se s njima vraćale neke „lepe dame“ pa ih čekale u Lepetane, jer ih kući voditi nisu mogli.
Trajektom se brzo i bezbedno prelazi od Lepetana do Kamenara i nazad.
Verige – morski tesnac
Gospa sniježna…
Legenda priča o kapetanu koji u olujnoj noći se zaklinje Bogorodici da ako mu spasi pomorce i brod pun oriza sagraditi će crkvu. Te tako nastade najmanja crkva u jedinom fjordu na Mediteranu, u narodu poznata i kao Gospa od Oriza.
Naziv Gospa od snijega dolazi po predanju da je 5.avgusta padao sneg…ali ne u Boki, nego u Rimu…a Bogorodica se ukazala tadašnjem papi s naredbom da se njoj u čast izgradi crkva na mestu na kome će pasti sneg. U sred leta pade sneg u Rimu i bi sagradjena Santa Maria ad Nives – Gospa od snega…
Baš sa tog mesta na kome se danas nalazi crkva su u stara vremena se razvlačili lanci – verige, kako bi se sprečio ulazak nepoželjnih u Boku.
Kostanjica
Dobila ime po zelenoj oazi kestena, odnosno kostanja kojima je okružena. Specifičnost položaja u zalivu uskratila joj je sunce tokom cele zime. U Kostanjici skoro da možete čuti tišinu. Mir. Čisto more.
Ali kako nam stvarnost i današnjica često nose neke stvari koje baš i ne želimo, polako i ovde tog mira nestaje, a preuzimaju ga gradilišta…
Morinj
Ime dobilo zbog velikog pomora stanovništva u doba kuge. Obiluje izvorima i podzemnim rekama, pa je voda ovde najčistija od celog zaliva.
Lipci na putu od Herceg Novog do Ulcinja
Za njih me vezuje jedan od najlepših pogleda na Boku, kad se putem krene ka Nikšiću.
Risan
Prekrasne stare kamene kuće nalaze svoje mesto pod suncem dok moderne vile pokušavaju da preotmu njihov vremešni šarm. Nastao negde sredinom 3. veka p.n.e., Risan važi za jedan od najstarijih gradova u Crnoj Gori. Legenda priča da se pred napadom Rimljana Ilirska kraljica Teuta sakrila medju zidine starog grada. Zidine nisu bile dovoljno jake, a Teuta se u očaju bacila u more.
Risan je postao centrom rimske provincije. Vidim Risan lepšim nego što jeste, očuvanijim, sredjenijim
Perast
Barokno nasledje. Pomorci potekli iz Perasta su smatrani vrhunskim, cenjeni zbog hrabrosti i naročite veštine i kao takvi doprineli su ubrzanom razvoju samog grada tokom 17-og i 18-og veka. Sa svojih približno 100 trgovačkih brodova Perast je živeo od pomorstva. Danas čuva palate koje su pripadale čuvenim pomorskim porodicama i oslikava svu raskoš baroka koju je stekao. U senci palme možete pronaći drvenu klupu ili sesti na kamen što je upio sunca i vlage i posmatrati ostrva Gospa od Škrpjela i Sveti Djordje.
Perast – Kamen i voda. Savršena mera jednog i drugog.
Romeo i Julija Perasta
Legenda priča o tragičnoj Peraškoj ljubavi
Katica Kalfić je živela u Perastu. 1813.godine Boka je bila okupirana od strane Francuza. Na ostrvu Sveti Đorđe, mladi oficir Ante Slović je služio u artiljerijskoj jedinici. Zaljubiše se jedno u drugo na prvi pogled, pa kao sva zaljubljena bića verovali su da će ljubav večno potrajati i da će dugo i srećno živeti, samo da se rat završi.
Ali se sudbina poigrala.
Meštani Perasta su na okupaciju odgovorili pobunom pa je francuski zapovednik izdao naredbu da se puca iz topova na grad. Topovi su se nalazili na ostrvu Sveti Đorđe, a prvi plotun je ispalio mladi oficir Ante. Na drugoj strani, u Perastu u svojoj postelji od granate je stradala Katica. Ispratio je na večni počinak s bolom, a zatim skinuo uniformu i postao čuvar groba njenog. Na njemu je uvek bilo cveća i gorela je sveća. Jedne noći plamen sveće se nije video, mrak je sve zaokružio. Tu noć je i Ante kraj Katičinog groba zaspao.
Gospa od Škrpjela
Gospa pliva na površini mora. Prepliću se legenda i stvarnost svud uokolo, ne razaznajem više šta je stvarnost, a šta mi samo mašta sanja. Legenda priča priču o nastanku ostrva, o ikoni Bogorodice s detetom nadjenoj na steni u sred mora. Započeta je tradicija polaganja kamena od strane pomoraca nakon svake uspešne plovidbe. Ljudskom rukom napravljeno ostrvo stvaralo se vekovima. Danas, tradicija se nastavlja i ostrvo održava tako što se svake godine barkama doprema kamen do ostrva i polaže u dubinu.
Orahovac
Dobio ime po brojnim stablima oraha
Jedno od najinteresantnijih kupanja u Boki. Voda topla, prošarana ledenim delovima koji potiču od izvora.
Ovde se uzgajaju mušlje, a to je znak da je voda izuzetno čista.
Stari Mlini
1700-te godine Stari Mlin je bio mlin za brašno jednog starog kotorskog domaćinstva. Prošlo je 300 godina, na mestu starog mlina otvoren je restoran prepoznatljive i upečatljive kuhinje. Izuzetno negovan ambijent nudi još nešto. Restoranska marina prima goste koji dolaze direktno s mora.
Preporuka restorana na linku Gastronomski putevi Boke
Ljuta na putu od Herceg Novog do Ulcinja
Sa visokih stena koje se uzdižu iznad ovog ribarskog mesta dolazi pravi planinski vazduh. Ime dobila po reci. Jednom prilikom i to usred leta je toliko bila nabujala, baš prava Ljuta.
Photo Roman Barsukov
Saznajte više na Share MNE
Kotor
Kotorski zaliv je jedan od najdubljih i najdužih zaliva Jadranskog mora pa se otuda naziva i najjužnijim fjordom Evrope. Litice Orjena i Lovćena koje stražare nad Kotorom već na samom ulazu u Bokokotorski zaliv nagoveštavaju nestvaran predeo. Kada se morem približavate Kotoru planine Vam se približavaju i otkrivaju grandioznost i svoju moć. Ako se popnete do vrha, svakako ćete dohvatiti oblake.
Istorija Kotora nas vraća unazad više od dva i po milenijuma. Danas je Kotor grad sa najbolje očuvanim srednjevekovnim centrom, nalazi se na Unesco listi svetske prirodne i kulturne baštine. Srednjevekovni odbrambeni zid se proteže 4,5 km kao štit. Južna, Severna i Glavna vrata na zidu su od posebnog značaja i vrednosti.
Da li ste znali da je Kotor jedan od tri grada u Evropi koji se može pohvaliti muzejem osnovanim u čast ovih divnih umiljatih bića, mačaka?
(Drugi grad je Amsterdam, a najveći je u Ljoret de Mar…)
Od 14.avgusta 2023,godine vožnju serpentinama možete zameniti vožnjom žičarom od Kotora do Lovćena.
Pogled s Lovćena, s Jezerskog vrha na kome se nalazi mauzolej, se pruža toliko daleko da legenda priča priču o nadmudrenom turskom sultanu, od koga je crnogorski kralj tražio slobodu i nezavisnost Crne Gore. Po dogovoru, da teritorija Crne Gore bude sve dokle se pruža pogled s Lovćena.
„Ko na brdo, ak i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom.“
Petar Petrović Njegoš
Kotorski karneval čuva mitove i legende, da ih otrgne od zaborava, ali i da ispriča po neku novu bajku i za nas starije koji smo nekada bili deca, djeca. Nas koji smo sanjali veseo i razigran svet i koji se ponekad poželimo ponovo vratiti i zaigrati kao da ništa drugo na svetu ili svijetu važno nije
p.s. na fotografiji je lijepa Angela, koja je zaslužna i za još neke od fotografija u ovoj šetnji obalom. Angela vam takodje može biti domaćin u Kumboru i Herceg Novom, zapratite Apartman Angela
Prčanj
Poznat po dugoj pomorskoj tradiciji, mesto gde je u 18.veku osnovana pomorska škola. Najčuveniji prčanjski kapetan je Ivo Vizin – kapetan od snova, koji je u 19.veku oplovio svet na svom jedrenjaku. Bogorodičin hram, crkva rodjenja blažene device Marije u Prčnju je najveći sakralni objekat u celoj Boki. Barokno zdanje na obali čija je gradnja započeta 1789.godine kamenom donetim s Korčule. Gradnja je trajala 124 godine.
Legenda priča priču o tri sestre – Tre Sorele koje su svoju ljubav darivale mladom kapetanu Jerku. Fiomena, Gracijana i Rina su dugo godina čekale njegov povratak ne bi li saznale koju će odabrati. On se nikada vratio nije, a njihova ljubav se gasila umiranjem. Kad bi jedna sestra umrla druga bi zazidala njen prozor.
Treći prozor ostade otvoren, ne ostade niko da ga zazida, ostade samo priča o tri neuzvraćene ljubavi…
“prči se” – isturen je u more, “isprčen”
Stoliv
Sto oliva, sto maslina. Legenda priča da je svaki momak kome je vreme došlo za ženidbu, a da bi imao pravo da se oženi morao zasaditi stotinu Maslina. Ukoliko mu količina zemlje koju je posedovao to nije dozvoljavala morao je iskrčiti je dovoljno u gustim kestenovim šumama. Tek tada se mogao oženiti.
Tivat
Iako Tivat svoj najveći značaj duguje letnjim aktivnostima, pored aerodroma, češće sam tamo boravila tokom zime. Vratilo mi more osmeh na lice u sred zime. Dok se smenjuju boje zalaska, oblaka i odsjaja, dok magični Lovćen prkosi u daljini vrhovima pod snegom ne preostaje mi ništa osim uživanja…
Saznajte više Tivat
Porto Montenegro
Kraj meseca februara, neočekivano sam se našla ponovo u Bokokotorskom zalivu. Tek par dana ranije Bokom je tukla bura, udari vetra su čupali drveće i nosili krovove, bilo je nemoguće boraviti na otvorenom, jer malo šta zna tako se do kostiju uvući kao zima na moru.
Stižem u rano jutro ponedeljka… Bonaca…
Smeštaj u Tivtu, mesto dogadjanja Porto Montenegro. Oduvek sam mislila, valjda znajući ceo svoj život za Tivat da je Porto Montenegro samo nešto kao deo grada Tivta. U neko skorije vreme, vidim da se glasno raspravlja oko definicije istog, da se Porto Montenegro zove gradom pored Tivta. Ja opet nešto i dalje vidim ga kao deo Tivta, luksuznu marinu, zapravo je najluksuznija na Jadranu i nautičko naselje. Ne zamerite ako grešim i ako je grad za sebe.
Luštica na putu od Herceg Novog do Ulcinja
Legenda priča da u vrijeme kad je Bokom gospodario kralj Kadmo po proterivanju iz Tebe zbog ubistva, a zbog prokletstva, on i njegova žena Harmonija su pretvoreni u dve zmije. Od dve zmije nastadoše dva poluostrva. Od Harmonije nastade kopno između Tivatskog i Kotorskog zaliva, a kralj Kadmo postade Luštica.
Radovići
Ima tome puno godina kad sam jedno leto na odvajanju s raskrsnice gde je danas kružni tok krenula ka Krašićima u nadi da će naići neki taksi ili bar neko koga bih mogla ustopirati. Po najjačem suncu letnjem sam u neko kasno doba stigla do Radovića, a da niti jedno jedino vozilo nije prošlo u smeru ka Krašićima. Zvuči neverovatno danas, kad su ogromne gužve i putevi zakrčeni kolonama automobila. Radoviće pamtim samo po tome što su mi neki dobri ljudi onako već sprženoj od sunca dali da pijem vode. I to s creva, a zamislite ništa mi nije bilo. Ima tome mnogo godina, flaširana voda nije ni postojala. Nastavila sam svoj pešački pohod od blizu 7km ka Krašićima.
Krašići
Taj pešački pohod se završio negde na manje od pet stotina metara pre Krašića. Zaustavlja se auto, proviri glava i kaže „Sestro slatka, mi jutros krenusmo put Tivta, evo se sad vraćamo, a ti i dalje pešačiš.“ Prevezoše me do Krašića, mene i moj ogromni ranac, možete misliti koliki, kad tinejdžerka spakuje sve što joj treba za jedno dugo letovanje. Iz današnje perspektive kad putujem uglavnom samo s onim rancem koji se podvodi pod ručni prtljag nije mi jasno šta sam sve to bila spakovala.
U Krašićima me dočeka nova muka . Više od 300 stepenika…možda i hiljadu sam ja tad izbrojala.
I prođe letovanje u gore dole po tim stepenicama. Vredi svakog pogleda odozgo na zaliv.
Tinejdžerke na letovanju `90 i neke…
Rose
Nekada staro grčko naselje Punto Rosa, sklonište za jedrenjake, najstarija luka u ovom delu Jadrana. Opija mirisom nara i bogatstvom maslina. Poslednjih godina kao i većina mesta podleže masovnom turizmu, ali je i dalje zadržalo šarm tihe prirode i prelepe plaže gde u miru možete boraviti.
Žanjic
Plaža poznata po velikom kamenju. Najčešće izletište i kupalište onih koji borave u Herceg Novom i brodićem ovde dolaze. Kristalno čisto more, kome predivnu boju daje upravo ovo kamenje otvoreno je prema Jadranu pa je voda za nijansu hladnija nego u samom zalivu.
Ja upravo takvo more volim.
Mirišta
U neka davna vremena ovde su živeli ljudi ratoborno raspoloženi, spremni na kavgu i čarku. Stalno se među sobom svađaše. Slušala ih dugo boginja Dijana, pa joj dojadilo. Podiže veliki vetar na moru i natera ih da svi potraže sklonište u istoj uvali. A zatim i da se pomire ako hoće da im se nevolja završi. I tako nasta Mirište. Legenda priča da oni koji se ovde pomire nikad se ponovo posvađati neće.
Mamula
Legenda priča da je ista ona boginja koja je posvađane pomirila jednom prilikom izgubila prsten u moru. Prsten se zakačio za stenu, a vremenom su se na njega nataložli kamenčići sve više i više, formirajući današnje ostrvo u obliku prstena.
Tvrđava Mamula, koja je u drugom svetskom ratu bila koncentracioni logor, danas je pretvorena u luksuzni hotel. Novac briše sećanja i užase?
Mamula nekad, zapuštena i zaboravljena…
Mamula danas, luksuzno odmaralište…
Plava špilja
Barkom dolazite do ove špilje, kupate se u njenom velikom plavetnilu. Dubina pećine je oko 4 metra, a visina lukova oko 25 metara. Svoje ime dobila zbog najlepših nijansi plave boje koje se javljaju kad se sunce uvuče u pećinu i prelama kroz vodu.
Luštica Bay
Vizija života kakav bi trebalo da bude? Lako bih se mogla složiti. Februar na moru, miris soli, smena sunca, oblaka i kiše… tu sam tek jedan dan, a resetovala sam se kao da sam već devet. Htedoh napisati 10 al’ telefon radi svoj auto correct
Dakle, od života bih poželela da živim kraj mora…
Luštica Bay, smeštena izmedju ekstrema koji nude kombinaciju čistog otvorenog mora i bujnih tamnozelenih planina.
Plavi horizonti
Plavi horizonti se nalaze u dnu uvale Pržno, koja se smatra jednom od najlepših na ovom delu poluostrva Luštice. Dužina plaže je 350 metara. Okružena je maslinovom i borovom šumom što daje plaži jedinstveni šarm i živopisni izgled.
Budva
Legenda priča da su se nekada davno voleli… Djevojka lijepa i nežna ko rosa jutarnja i naočit momak, mornar… Nisu imali dovoljno novca da bi započeli zajednički život pa se on uputio preko sedam gora i sedam mora ne bi li ih obezbedio. Ona mu je obećala da će ga čekati…
Svakoga jutra je izlazila na hrid i pogledom upućenim ka pučini se nadala da će ugledati voljeni lik…
Nije se nikada vratio…a čak ni legenda ne zna šta se s njim desilo.
Jednoga jutra djevojku su našli usnulu zauvek na steni…
Istoj steni na kojoj se danas nalazi čuvena “Balerina”, delo vajara Gradimira Aleksića.
Zagledam se u pučinu, a more priča neke svoje priče, talasi šapuću legende… Život je lep…
Budva je sinonim za noćni provod leti. U februaru mi je pokazala svoje zimske ćudi, ali i čarobni Stari grad pust i magičan. Unutar mletačkih zidina magija grada se pod okriljem noći pretvarala u tajanstvene uske prolaze, trg pjesnika je iako prazna pozornica šaputao neke pjesme nežne i lijepe. Poželeh da se noć nikada ne završi, da medju čvrstim bedemima, kulama i kapijama grada lutam zauvek…
“Mi koji živimo pri moru i o moru,
lanac smo te veže Istok i Zapad”
Stjepan Mitrov Ljubiša
Budva je jedno od najstarijih gradskih naselja na Jadranu, njena istorija datira još iz 5.veka p.n.e. Legenda priča da je grad osnovao feničanski junak Kadmo zajedno sa svojom ženom Harmonijom, koji su ovamo došli na kolima koje vuku bivoli.
Stari grad Budva je jedinstvena urbanistička celina opasana bedemima.
Grad je sa toplim letima i blagim zimama. Blaga zima je ovog februara ipak pokazala svoje ćudi. Vetar jačine preko 50km/h je rušio i obarao sve pred sobom u noći.
Bečići
Jedna od najlepših plaža u dužini od 2km, najčešće se naziva Rajskom plažom. U toku zime brojni potoci je presecaju na svom putu do mora. Bečići su danas urbano naselje, sa mnogo sadržaja i na plaži i van nje.
Rafailovići
Malo ribarsko mesto na kraju bečićke plaže. 226 sunčanih dana u godini su odlika ovog naselja.
Pržno
Okruženo planinama i borovom šumom, ovo malo ribarsko mesto je bilo omiljeno kod boema, slikara, književnika jer budi inspiraciju i sva čula.
Miločer
Ne tako davno bio je kraljevska rezidencija, letovalište kraljice Marije Karađorđević, a danas je luksuzno letovalište. Jedna od najlepših plaža, Kraljičina plaža, okružena je parkom bogate vegetacije, drvoredi, jarke boje cvetova retkih biljaka prenetih s tla Azije, Afrike i Amerike.
Sveti Stefan
Ribarsko naselje u 15.veku, danas jedno od najekskluzivnijih letovališta na Jadranu.
Legenda priča da je naselje osnovano nakon sukoba sa Osmanlijama.
Pleme Paštrovića, koje čini 12 bratstva poreklom sa različitih teritorija, je na obali u blizini plaže Jaz uočilo osmanlijske galije koje su napali. Savladaše ih, a od zarobljenog plena su podigli tvrđavu sa po jednom kućom za svako od dvanaest plemena. Ta tvrđava, sagrađena 1442.godine dobi ime Sveti Stefan.
U to vreme je bio važan trgovinski i saobraćajni centar, imao je jaku političku i ekonomsku moć u vreme Mletačke republike. Krajem 19.veka počelo je masovnije iseljavanje stanovništva čime Sv Stefan polako gubi svoj značaj. 1955.godine izvršeno je potpuno iseljavanje i ostrvo je kompletno adaptirano i pretvoreno u grad-hotel.
Autentičnost skromnih ribarskih kuća je zadržana spolja, a iznutra se nastojalo i u tome uspelo da sve odiše luksuzom. Svoja vrata hotel je otvorio svetskom jet-setu na simboličan datum, 13.jula 1960.godine. Dan danas je simbol luksuza, povremeno dostupan za obične ljude, a većinom zatvoren. Od ovog leta možete ga ponovo obići turistički uz cenu ulaznice od 25€. Ostrvo je prevlakom povezano sa kopnom.
Skočiđevojka
Ovde nikad nisam zašla, već samo prošla, da me pitate zašto ne bih vam znala reći. Sam naziv privlači pažnju, a legenda priča da je poreklo imena ovog malog mesta priča o ljubavi. Nesrećnoj. Ljubav je bila obostrana, ali životne okolnosti nateraše đevojku u smrt, bacila se sa litice u more.
“Ruža stade da bježi k moru hitro kao divokoza. Ona dvojica koja su izostala ne htjedu za njom u sustopice, jer su se stidjeli da ih ko vidi gdje trče za ženskom glavom no potknu sa strane da je izdaleka opkole. Kad Ruža na vrh rta, kad li tamo puta nema, već prostrano more nisko, plavo nebo visoko, a hajduci za plećima. Stan` djevojko nijesi pobjegla – vikne rado. Ruža se prekrsti i klikne: “O duši ti bilo!” pa strmoglavi niz onu visoku lit”
Petrovac
Petrovac – deo Budvanske rivijere, najveći grad posle Budve. Svojim polukružnim oblikom uvala okružena mnogobrojnim hotelima, vilama i vikendicama podseća na nekakvo staro pozorište koje okružuju planine.
Lučice -Jedna od najlepših plaža crnogorskog primorja. Plaža Lučice, gradska plaža Petrovca, nalazi se oko 500m dalje od njega. U obliku je malog zaliva, fini sitni pesak pod nogama je topao od ranog sunca, dok ćarlija vetrić noseći miris borova koji okružuju plažu i ovaj maleni zaliv. Oseća se njihov uticaj, blagodet hladovine u vrelim letnjim danima.
Plaža je podeljena na dva dela, desni deo je popunjen ležaljkama i suncobranima koji se naplaćuju. Uglavnom vas cena leškarenja na plaži izadje jednako ili više od cene spavanja u krevetu preko noći.
Ako me pitate koliko su ležaljke na plažama Cg ja skoro da i ne znam reći. I ne zbog cene, već jednostavno zato što meni je neuporedivo lepše leškarenje na peškiru, naročito na peščanoj plaži nego grčenje na plastičnim ležaljkama, na njima mi se uvek kičma buni. Da, ima i onih ležaljkica sa sunđerastim slojem gde se amortizuje ta neugodnost, ali tu mi se druge misli po glavi vrzmaju… koliko li je znoja proliveno na njima 🙂
Zaista bih volela da i ovde nekakav “pokret peškira” se desi, pa da plaže budu plaže, a ne ležaljkama popločani predeli.
Možda sam ja nadžak, jer ja i na mesečini izgorim, pa nikako i ne mogu provesti toliko vremena na ležaljci da bih mogla opravdati njihovu cenu od 10-15-20 ili ko zna koliko već €, ali opet mi je neuporedivo draže leškariti na samom pesku, osetiti ga pod stopalima i pod prstima.
Uostalom, to moje leškarenje i traje max 10-15 min, do novog kupanja koje traje min sat-dva.
Kako vi stojite (ovaj, ležite) s ležaljkama?
Buljarica
U sećanju mi je kao najaktivniji i najlepši auto kamp, sa predivnom plažom okruženom zelenilom. Da li pamtite te godine kada se letovalo u autokampovima ili na neke slične načine, daleko od luksuza, all inclusive opcija i sličnog.
Kako se nekad letovalo?
Prenosim vam priču jedne svoje prijateljice, jer budi neka lijepa sećanja na te tako obične dane i letovanja…
Kako smo nekad letovali! Davnih sedamdesetih su moji roditelji imali jedinstveni šator u koji smo se penjali merdevinama. Sećam se jednog jutra u Grčkoj, budim se i gledam kroz čipkani prozorčić, a oko našeg fiće i šatora se sakupili ljudi i gledaju kao da igra mečka.
Kad je padala kiša, svi su kopali kanale oko svojih šatora a mi bez panike, posmatrali odozgo. Parkirao je po Solunu i uveče otvarao naše prenoćište sakriveno između kamiona. Bila je tek fešta kad natovarimo sirotog fiću, a na carini samo bulje u taj ogromni tovar na njemu i nikom ne padne na pamet da pogleda unutra. Šta smo sve prošvercali u kolima. Gde li je sve to stalo, pitam se danas! Pored nas četvoro, kamp opreme još i kupovina lustera ili zavesa, kasetofona… Moji roditelji su bili veliki avanturisti i još tada su oni nalazili neka nova mesta po Grčkoj, nisi išli utabanim stazama gde su naši ljudi uglavnom bili. I do Crne Gore se fićko izborio sa ovim teretom bez da kašljucne. Na kraju, kad smo krenule same na letovanja, tata ga je spakirao u vikendicu gde su se miševi počastili ciradom. Ostala je samo ta genijalna konstrukcija da nam budi uspomene.
Nensi Mitić, avg-sep 2019 – Nensi je strastvena putnica i avanturista, njene priče nađite na linku
Čanj
Biserna plaža ili obala svoje ime duguje neobičnim kamenčićima, koji svojim oblikom i belom bojom podsećaju na bisere.
Haj-Nehaj
Najstarije pominjanje Nehaja je iz 1542. godine. A ja svejedno obavezno pomislim na Mimu Šiš. Odakle si? Iz Haj Nehaja! I na to da sam nekad kad konačno naiđemo na tablu Haj-Nehaj i tunel istoimeni na putu do Ulcinja znala da smo se približili.
Sutomore
Legenda priča da su se nekada davno u pećinama brda Sozina skrivali gusari. Pravili skloništa, skrivali svoj plen i roblje tu zadržavali. Jedna od robinja beše lijepa Milja koju je čuvao gusar Iljka. Ljubav ne zna za granice pa ih i njih dvoje zaboraviše, ali stroga gusarska pravila i malo više ljubomore ljudske poslaše lijepog gusara u kog se Milja zagledala daleko. Čekala ga je dugo, nadajući se njegovom povratku, a kako se on nije vraćao i ona gubila nadu, jednoga dana prekrati svoje muke skokom u more. Po svom povratku Iljka, malo od besa, a više od tuge za voljenom Miljom ubaci veliku količinu baruta u pećinu. Raspuknu se brdo od siline eksplozije i pade u more, pa nastade Sutomore.
Dugo je Sutomore važilo za najomiljenije mesto Podgoričana za kupanje, „kupačkim vozom“ se brzo i lako stizalo.
Neki lijepi susreti u Portonovi…
osmesi…
Bar
Stari grad Bar – mesto sa duhom istorije. Utvrđeni grad u zaleđu današnjeg grada Bara, u podnožju planine Rumije. U blizini Starog Bara nalazi se drvo masline stare više od 2000 godina. Legenda priča da maslina miri zavađene porodice, pod njenom krošnjom mir i sloga prevladaju i sukobe prevaziđu.
Plaža Ratac – Uvek kada se vozim Jadranskom magistralom samo razmišljam gde i kako bih mogla naći neku “divlju” plažu da se na njoj okupam i uživam. Ne volim ležaljke ni pod razno, a nažalost su okupirale sve obale.
Ovaj put, u pravcu prema Baru me na 40+ stepeni namamio parking u hladu borova, pa još besplatan (samo pola sata ranije sam parking na plaži Lučice platila 5€ ne bih li se okupala i kafu popila).
Gledam odozgo s litice, uživa mi pogled do beskraja u plavetnilu mora i neba. Odlučim da se nekakvim kozjim stazama spustim sve do dole, sunce je tako nemilosrdno zagrejalo vazduh da me samo plivanje može spasiti. I nakon polu-silaženja, a polu-strmekanja i proklizavanja u japankama spustih se do obale. Najlepša plaža koju videh tog dana, more kristalno čisto i bistro zove na kupanje. Odlučih da se stacioniram tu na malo duže. Avaj, plaža nudistička.
Nemadoh kud, vraćanje kozjim stazama po ovoj vrućini uzbrdo, a bez da se prethodno rashladim plivanjem nije dolazilo u obzir. Varijanta toplesa, koju eventualno moj stepen naturizma bi podneo isto tako ne bi moguća jer sam bila u jednodelnom kupaćem. I tako ja provedoh kupanje ko uljez , zavideći im na slobodi.
Kroz glavu mi prolazila replika iz čuvene “Ljepote poroka” – “Ubij ga, naturizam je u pitanju”
Crvena plaža – Mala uvala na putu između Sutomora i Bara, svoj naziv duguje crvenoj boji peska. Legenda priča da su se morske nimfe Nereide okupljale na litici visoko iznad plaže. Uz smeh i pesmu češljale su svoje kose češljevima od korala. Ako biste ih čuli i videli nikome o tome ne biste smeli pričati jer biste mogli onemeti.
Nebo iznad Bara nešto poručuje? All we need is love…
Utjeha
Prođoh ove godine samo na putu do Ade Bojane. Da ste me pre par godina pitali za Utjehu, za Dobru Vodu ili za Veliki Pijesak mogla bih vam reći da su to mala naselja , sa lepim i ne pretrpanim plažama, da možete naći neke fine objekte za uživanje u kafi kraj obale. Ceo ovaj potez trpi posledice masovnog turizma, nikle su neke nove zgrade koje svojom spratnošću nadmašuju osećaj da ste na moru, niču ko pečurke posle kiše svakakvi objekti, prodavnice, ugostiteljski… Danas su te lepe mirne plaže s mnogo više kupača nego što bi iko poželeo, ali neminovno je, planeta se sve više uvećava, pa tako i svaki njen kutak
Nemam foto Utjehe, pa pogledajte ovu magiju zalaska sunca.
“Gotovo je nemoguće gledati zalazak sunca i ne sanjati…” Bern Williams
Valdanos
Nisam ovde dugo bila, ne znam ni šta više postoji od svega. Samo pamtim neke stare slike i odlaske tamo. Valdanos je bio vojno odmaralište, duboko zašlo daleko od glavnog puta među maslinjake. Uvala Valdanos, Foto: Shutterstock
Sjećam se onih plastičnih stolica mrežastih gde vam se tragovi utisnu ukoliko duže sedite, možda i ne tako lepe plaže, ali ja sam uvek više volela pesak pa kad mi je već bio tu blizu nisam videla poentu odlaska na kamenje, koje mene uvek žulja, skoro da sam nesposobna da uđem u vodu ko čovek, lomatam se i kukam od bola. Ali plaža koja je bila uređena, more bogato izvorima sumpornih termalnih voda, šetalište koje je otkrivalo i po neki skriveni kutak, mini golf tereni i jedna od posećenijih diskoteka.Da li diskoteke još uvek postoje ili je to za nas iz prošlog veka pojam zabave?
Ostanu u sećanju neki prvi izlasci, letnja zaljubljivanja i ljubavi koje se završe pre nego li se boja dobijena sunčanjem izgubi. Upoznajemo neke zgodne momke raspoložene za druženje, pozivaju nas tri drugarice na izlazak u diskoteku u Valdanos. Kažu povedite koga još hoćete. I nas tri to bukvalno tako shvatile, povele još pola familije. Išli u Valdanos maricom. Nikad se ni pre ni posle nisam srećom maricom vozila, ali i dalje pamtim kuknjavu „agenta“ …
“E vala, ako sam ikad mislio da ću na tajni zadatak voditi đevojku i njenog brata…čuj brata, pola familije povela“
Ulcinj
Biser južnog crnogorskog primorja. Neodvojivi su mi Donji Štoj na Velikoj plaži, Ada Bojana i Ulcinj sa Malom plažom. Tu sam provela leto toliko mnogo puta da se meri decenijama.
Legenda priča priču o ljubavi poznatog pisca Miguela Servantesa, za koga kaže da je robovao u Ulcinju krajem 16-og veka. Ulcinjski gusari su u to vreme kada su se roba i ljudi prevozili galijama bili strah i trepet putnicima. Prilikom jednog napada na španski brod zarobili su ga jer im se učinio plemićkog porekla, pa su u tome videli priliku da dobiju veliki otkup.
Međutim, dugo je vremena rob nazvan Servante proveo u Ulcinjskoj tvrđavi, a niko nije bio zainteresovan da ga otkupi. Noću bi protivno svim drugim robovima pisao neke svoje spise i zapise pod svetlom sveće, a danju bi ponekad pustio glas i pjesmu, tako lijepu da su sve Ulcinjanke u zanosu otvarale prozore ne bi li u glasu uživale. Povremeno bi mu dozvoljavali da prošeta gradom.
Opijena pesmom, jedna Ulcinjanka ga je u tim šetnjama sa strane pratila. Servante uhvati njen pogled i rodi se ljubav. Ime joj je u spisima zapisivao. Dulcineja. Kada ga je konačno jedan stranac nakon mnogih godina otkupio od gusara i kad je pošao nazad za Španiju, poveo je Dulcineju sa sobom. Tako legenda priča, a da li su njegovi spisi zaista bili zapisi Miguela Servantesa o njegovom čuvenom junaku Don Kihot i da li je njegova Dulcineja u stvari lijepa Ulcinjanka?
Stari grad Ulcinj je jedan od najlepših starih gradova crnogorskog primorja. Jeste bio pomalo zapušten, pomalo ne sačuvan, ali menja se i to polako.
Najčuveniji Trg robova na Jadranu u istom veku nalazio se u Ulcinju. Opet zbog silnih gusara. Svojim brodovima su sa Afričkog tla dovodili robove, kako bi služili po bogatim kućama. Vremenom su ipak oslobođeni ropstva, ali su ostali na tom tlu da žive i osnuju svoje porodice. Pa tako nastaše pravi Ulcinjani afričkog porekla.
Jedan od najpoznatijih je Rizo Šurla, koji se u drugom svetskom ratu borio na strani partizana. Nakon rata je otvorio fotografsku radnju u Ulcinju.
Velika plaža
Meni najlepša crnogorska plaža. Na njoj sam provela leto toliko mnogo puta da se meri decenijama.
Otvoreno more, plićak skoro do #italija . Prema pučini, na nekih 2-3km od obale (ako dobro pamtim) stena – Krš uzdisaja! Legenda priča o ljubavi neuzvraćenoj i uzdisaju na steni… Da li ste bili nekad na donjoštojskoj Velikoj plaži? Volite li peščane plaže?
Nekada je ova plaza bila slobodna, nije na njoj bilo ničega osim nepreglednog peska, kilometrima daleko, sve do Ade Bojane. Postojala 1 (JEDNA) pumpa za vodu. Prilaze plaži pamtim kao noćnu moru nakon povremenih kiša. Tada bi se putevi, koji uopšte nisu bili putevi, pretvarali u bezbroj rupa ispunjenih vodom kroz koju biste povremeno ugledali zmijice. Džaba ubeđivanje da su to one bezopasne, kad nema kud drugo i kad se mora nogom kroz ove rupe vodom ispunjene ja sam umirala. Što sam ja više ciktala od straha, to su žabice glasnije kreketale i povremeno skakutale kroz tu vodu praveći društvo ovim zmijolikim stvorenjima.
Danas na ovoj plaži je veći deo pokriven ležaljkama i suncobranima, a ja tvrdoglavo ipak tražim deo slobodnog peščanog tla da se na njemu izležavam, pa nek osetim i pesak medju zubima, jer ovde tek u smiraj dana vetar prestaje da duva i da ga nosi. Nekad zna toliko jako da nosi pesak da skoro da boli, tj više ozbiljno pecka kad vam kožu dotakne. Pesak se lepi za sveže nanete kremice za sunčanje, čarobni krug pokušaja skidanja istog s kože vodom, uradite li to novi sloj mokrog peska se opet lepi za vas. Dakle nema druge nego čekati da se osuši pa da ga maknete… Pesak ima lekovita svojstva…
Jedan od najlepših zalazaka sunca je baš ovde…
Ada Bojana
Bila i ostala centar naturizma. Na samoj granici s Albanijom, rečno ostrvo trouglastog oblika.
Legenda priča da je ostrvo nastalo tako što se za vreme jednog olujnog nevremena brod jedrenjak nasukao u blizini dva manja tada postojeća ostrva. Na njegovu olupinu se godinama taložio rečni nanos od koga nastade i ovo ostrvo. Ostrvo je podelilo reku Bojanu na dva kraka. Treći krak trougla zapljuskuju talasi Jadranskog mora.
Nudistički kamp je napravljen 1973.godine.
Pamtim odlaske do ostrva i rampu. U nekim tim mojim malenim godinama taman sam ga isto doživljavala kao i Jaglika.
Kako koja Jaglika?! Pa Jaglika iz “Lepote poroka”
Mira Furlan je maestralno odigrala ovu ulogu. Njen put od tradicionalno vaspitane mlade žene potekle iz crnogorskog krša, pa sve do njene oslobođene senzualnosti, zaboravljanja tradicije događa se upravo ovde.
Ja pamtim da su nam ko malcima govorili da su tamo sve golaći i da je pristup zabranjen. Kasnije kad smo odrasli smo odlazili, ženskom svetu je bio dozvoljen ulazak u toplesu, muškom nije bilo izbora osim ići gologuz.
Plaža u dužini od oko 3km je prekrivena najfinijim sitnim peskom, a zalazak sunca je… baš ovakav kakav je na fotografijama…
Na kraku ostrva kojim teče Bojana provedoh neko divno vreme s drugaricom iz osnovne škole. Evocirale smo uspomene na prve đačke dane, bez uspeha pokušavajući da se setimo koliko je vremena prošlo od kad se nismo videle.
Ona i njena porodica su svoj mir i sreću našli u jednoj kućici napravljenoj za uživanje… Zavidim im pomalo…
Ako vas put nekad nanese ovamo, majstori su za svakakve đakonije, a vi se uverite tako što ćete zapratiti Ada Bojana Fish catering
Do nekog novog susreta…
Biser Bojane… Ada Bojana…
Crna Gora je preskupa?
Cene su raznolike u zavisnosti od spremnosti na kompromise. Mislim i ja prva bih najradije pila jutarnju kafu u svom apartmanu dok su mi istovremeno nožice do kolena u vodi, ali… Opcija 3km uzbrdo je strašna, ali nekad je odatle najbolji pogled na zalazak sunca…
Herceg Novi, Budva ili Donji Štoj velika je razlika… u svemu pa i ceni smeštaja…
Ima tih nekih novinskih naslova gde je merilo skupoće postala kugla sladoleda ili cena ležaljke. Neozbiljno.
Ljudi su neljubazni?
Netačno. APSOLUTNO! Slažem se da ne idu baš svi nasmejani unaokolo. Ali ako mi kažete da na recimo putu do svog posla, u bilo kom mestu da živite, ili u prodavnici gde redovno obavljate nabavku osnovnih namirnica su vam se svi uvek i samo uz osmeh obratili ja vam iskreno i od srca zavidim. Jer ova šašava vremena svima na pleća stavljaju brige, a na čelu urezuju bore. Stavite vi osmeh na lice pa će se sigurno osmehom i uzvratiti. Ne može drugačije.
More je prljavo?
Ponekad kad pročitam naslove, a vrlo retko i cele tekstove čitam jer više su dojadili, stvarno se zapitam da li sam normalna i gde sam se to ja upravo okupala. Pa onda palcem desne noge prvo ponovo dotaknem vodu ne bih li videla da li je zamuljana i prljava onako kako upravo pročitah . Ništa od svega toga. Okružuje me divno more i Jadran koji, a to ćete ne samo od mene čuti nego od još mnogo mnogo ljudi, zaista ima poseban miris.
Volim Jadran. Nosi sa sobom sećanja. Lepa. Na letovanja koja su bila duga, bez puno planiranja, kada se kretalo na put ne znajući gde ćeš sve stići, ali da ćeš sigurno stići da popiješ kafu sa svim dragim ljudima koji su u okolini od bar 100km. Imalo se vremena. Vreme je išlo polako, pa su tako i odmori prolazili, lagano. Neka su druga vremena došla, živi se brzo, brzo se odmara.
I za kraj…ovaj post će uskoro biti dopunjen svim onim malim TIPS&TRICKS gde pronaći smeštaj, gde se lepo ugostiti, zabaviti…kao i svim onim mestima koje sam sad preskočila, zaboravila, nedostaje mi fotografija jer nikako ne uspevam da nađem… Ako imate svoje predloge (a zašto ne i objekte za izdavanje smeštaja) pošaljite nam, rado ćemo ih uvrstiti.
1 thought on “Od Herceg Novog do Ulcinja – jadranskom magistralom”