trebinje, naslovna

Trebinje, Bosna i Hercegovina

Ah, zaljubih se u Trebinje…

“Nema ljubavi bez lepote; jer je čovek zaljubljen samo u lepotu, bilo stvarnu ili uobraženu, bilo telesnu ili duhovnu. Ljubav je velikodušna, i samo stoga ljudi kažu da je slepa. Ona nikad nije slepa da ne bi videla nečije nedostatke i nekoje prepone; ali je plemenita i duševna, jer ipak sve smatra manjim od ljubavi. “
Jovan Dučić

Sećate li se da se kafa nekada pre ispijala uz obavezan šuškav zvuk novina, miris olova i crne tragove štampe uvek posle čitanja na rukama? Bez gledanja u moderna sredstva komunikacije, bez drugih zvukova već samo i jedino šum velikih listova, presavijanja, sklapanja, borbe s vetrovima. To je i sad Trebinje. Nekako fino i polako. U hladu platana starijih od veka, prepoznatljivih simbola Trebinja uživa se u ispijanju one „prave“ kafe. U tihom razgovoru. Kao da nigde pre ne videh toliko lepih ljudi, doteranih za prvu jutarnju kafu. Gospodin u bež odijelu se lagano nagnuo na desni kuk i oslonio na desnu ruku kako bi bio što bliži gospodjici u cvetnoj lepršavoj haljini… Oboje se osmehuju. Ljubav pričaju. Novine na stolu sklopljene, čitaće se kasnije.

Kao da vreme stalo je u nekom prošlom vremenu…

Grad mi miluje dušu svojom nežnošću i pesmama. Grad sunca. Tu prve trešnje sazrevaju. Tu proleće prvo dolazi. Klesan u kamenu, ulice mu kaldrma, ograde grubi kameni komadi… a nežnost svud unaokolo. Recituju ulice Dučića, šapuću zaljubljeni njegove pesme. Dodje mi da zazviždućem i okrenem se na petama lakovanih cipelica široko dok širim ruke za zagrljaj. Da me zagrli kamen i sunce. Da mašnom vežem šešir ispod brade i vratim se u neko prošlo vreme… Da ubereš mi cvet, razvežeš mašnu na šeširu i u kosu cvet udeneš. Da tražim ti sjaj u očima dok sklanjaš mi pramen kose s obraza, rumenih od leta. Ili želja. Da mi u proleće nosiš trešnje 🍒

Ah, odlutah od Trebinja ka snovima… a nije ni proleće…

“I ti ne postojiš nit’ si postojala;
Rodjena u mojoj tišini i čami,
na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.”

 

Šta (ne) obavezno videti i probati u Trebinju:

 

trebinje, 98

Stari grad – na samoj obali Trebišnjice. To je taj grad gde vreme stalo je, gde svaka ulica nosi sećanja i ima prizvuk nekakve nostalgije. Za nečim lepim, davnim, ljubavnim i nežnim. Damama i kavaljerima. Uzane ulice, kaldrma na trgovima, kamen na kućama ukrašenim drvenim detaljima, prodavnice suvenira i bašte za druženje i kafenisanje u hladu platana. Kuće čuvenih stanovnika, onih koji su ovde rodjeni, ili poreklom odavde, a otišli put sveta, trbuhom za kruhom. Grad gde svaki sokak čeka svoj ram za sliku, mesto gde su snimane scene mnogih filmova.

 

trebinje, 92

 

Andjelkina kapija – jedna od najčuvenijih kuća, zahvaljujući gledanoj seriji. Pa da, Andjelka je ta iz prošlog vremene koja lagano njiše kukovima u hodu niz kaldrmu, a pogledi se za njom okreću… Ranjeni orao.

 

 

 

Osman Pašina džamija – sagradjena 1726. godine, jedna od najlepših i najprostranijih džamija Hercegovine.

Muzej Hercegovine – u starom gradu, u nekadašnjoj austrijskoj kasarni. Veliki broj eksponata svedoka, da od praistorije pa sve do današnjeg doba je ovo područje bilo dom različitih kultura i civilizacija

Ćevapi kod „Mura“ i sladoled kog „Grka“

Korzo – da držim te pod ruku…

Katolička katedrala Rodjenje blažene Djevice Marije – nezvanično poznata i kao Katedrala Male Gospe

Narodna biblioteka Trebinja – veliki književni fond i Legat Jovana Dučića

Spomenik braniocima Trebinja – najmladji spomenik Trebinja, posvećen borcima u poslednjem ratu

trebinje, 78

 

 

Gradski park – Park Jovana Dučića, jedan od najlepših parkova u kojima sam boravila

Crkva Svetog Preobraženja – Saborni hram sa uticajima gotskog, romanskog, ali i vizantijskog stila.

 

 

trebinje, patrijarh, pavle

 

 

Spomenik patrijarhu Pavlu – delo vajarke Sare Nikolić.

„Čuvajmo se od neljudi,
Ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi.“
Patrijarh Pavle

 

 

 

Spomenik Njegošu – na trgu pesnika, postavljen 1934. godine. A naspram njega Spomenik pesniku Jovanu Dučiću, pa se čini kao da ova dva velikana pogledima razgovaraju. U hladu platana, pitam se o čemu to ćute.

Spomenik borcima palim u borbi protiv fašizma. Trebinje je oslobodjeno 4. oktobra 1944. godine.

trebinje, 99

 

Trebišnjica – nekada najveća ponornica, duga 98 kilometara. Njene obale spaja veliki broj mostova, a posebno su lijepi u Trebinju most Iva Andrića, Kameni most i najlepši od najlepših Perovića (Arslanagića most), izgradjen u vreme turske okupacije, 1574. godine od strane Mehmed-paše Sokolovića, a ime svoje dobio po agi Arslanu, prvom koji je naplaćivao mostarinu.

 

 

Trg slobode – Spomenik oslobodiocima Trebinja. Sam Dučić je radio na skicama za ovaj spomenik, a zatim ga poklonio Trebinju. Odatle lagana šetnja glavnom ulicom do Kamenog mosta i još čuvenijeg Arslanagića-Perovića mosta.

hercegovacka, gracanica, trebinje

 

Hercegovačka Gračanica – najlepši pogled na Trebinje na brdu Crkvine. Manastir napravljen po uzoru na kosovsku Gračanicu. U porti crkve Presvete Bogorodice sahranjen je Dučić. Njegovi posmrtni ostaci su preneti ovde 2000. godine i time je ispunjena njegova poslednja želja.

 

 

Manastir Tvrdošpročitajte priču iz Tvrdoša

Leotar se natkrilio nad Trebinjem…

S prvim sumrakom tražim ne bih li opet videla ono dvoje kako ljubav pričaju… Tražim gospodina u večernjem odijelu… uz gutljaje vina iz jedne od skoro dvadeset vinarija ovoga grada ponovo rumenim obraze. Kažu da su se vina ovde proizvedena pila i na bečkom dvoru još u vreme Habzburgovaca. A moj dvor večeras pod platanima.

duciceve, veceri, poezije

 

 

Dučićeve večeri poezije – kulturne večeri poezije koje se tradicionalno održavaju u Trebinju u čast pesnika koji je voleo ovaj grad, darivao mu puno toga vezanog za kulturu i uvek ga nazivao „milo moje Trebinje“.

 

 

Opih se sinoć od lepote, od nežnosti grada koji se preslikava u reci svojoj, planinama okružen kao čuvarima. Opih se od mekog izgovora i zvuka r(ij)eči našeg jezika koga je uz gutljaje vina pričala jedna Nataša, poznavalac, ali i ljubitelj vina…

andjelic, trebinjeDo kasno u noć, nakon zaljubljivanja u Trebinje, su nas s pažnjom gostili u Vinariji Andjelić… Na ulazu samom miriše na lepo, na vino i bačve… za stolom na pršut i sir… Tako nas lepo ugostiše da ne mogu stati u ovu priču, zaslužuju posebnu:  ⇒ Noćas si moje vino…

“Zakon pijenja je kao i zakon ljubavi: bilo kada, bilo gdje, bilo kako. Ali kao u ljubavi i u piću su važne sve okolnosti. Po prirodi vina treba odabrati godišnje doba i deo dana. Postoji vino za lenčarenje, zavodljivo vino, pripovedajuće vino, tragično vino…” Bela Hamvaš

 

Ja ovog leta po prvi put obidjoh Trebinje, pa opijena lepotom vratih se i po drugi put…

…u “milo moje Trebinje”…

Ljubav

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
potreba da ljubim? Ova želja plava,
je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il’ sen na prolasku preko moga puta,
tumaranje misli bez svesti i cilja,
i sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave –
ja ni onda od tog ništa neću znati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.