Milano za početnike, low cost opcija

Low cost Milano

Naš prvi odlazak u Milano bio je u aranžmanu agencije autobusom. Ako na linku Putovanje autobusom pročitate moje iskustvo i koliko volim vožnju autobusom od 16 sati, biće Vam jasno zašto je drugi odlazak avionom!

1 korak – www.ryanair.com

Možda i ne morate odmah, ali zašto i ne biste. Izvršite registraciju na site-u. Sign up korake odradite kako Vas site vodi i imaćete svoj kreiran profil gde ćete uvek moći naći informacije o letovima koje ste rezervisali, takodje i smeštaju ukoliko ste ga rezervisali preko njih, imaćete ponude za korišćenje rent-a-car-a, opcije prtljaga i slično, sve na jednom mestu.

NIŠ – MILANO (Bergamo) – NIŠ pretraga karata

E ovde se traži malo strpljenja i dobre volje. Po mojoj nekoj proceni, najrealnije da u svakom momentu možete da kupite povoljne karte ukoliko ste iole fleksibilni s datumima je da računate na približno 40-ak eura za povratnu kartu na relaciji Niš-Milano-Niš. Uz malo dobre volje da istražujete datume i malo posvećenosti, cena karte može pasti i na 9 eura (DA, povratna karta). U trenutku kad sam ja birala karte, a bile su u planu kao rodjendanski poklon, od petka, gde su dve povratne karte bile 20 eura, do moje kupovine u subotu varirale su minimalno. Dakle, dve povratne karte Niš-Milano-Niš kupljene online za 30 eura. (Za ovo Vam je potrebna kartica kojom možete izvršiti online plaćanje… Visa, Master, American, Dina – svakako je naznačeno, da ne kažem nacrtano kojim karticama možete izvršiti plaćanje).

2 korak – prtljag 

Karta podrazumeva Vas i vašu torbu (40x20x25 cm). Ukoliko želite dodatnu torbu, najpovoljnija opcija je kupovina dodatnog prtljaga odmah pri kupovini karte, 6 eura po pravcu i možete sa sobom u avion uneti kabinski prtljag veličine 55x40x20. Za kraće putovanje i više nego dovoljno. E sad, skoro da boli što taj koferčić plaća cenu karte skoro kao Vi . Možete kupiti i samo karte, a za prtljag se odlučiti naknadno. Tad će Vas ovih 6 eura već iznositi 9.

Dobićete potvrdu na mail o kupovini karata. Ukoliko putujete s pasošem Srbije, potrebno je da ih odštampate. Za neke druge zemlje dovoljno je imati ih na mobilnom telefonu.
Karte i prtljag – rešeno √

p.s. Uplatom ovog dodatnog prtljaga u stvari ste doplatili Priority booarding. Na niškom aerodromu baš i ne funkcioniše, ali na Milanskom prolazite bez čekanja u redu.

3 korak – SMEŠTAJ

Ryanair Vam odmah uz kupovinu karata nudi i zaista povoljnu opciju hotela. Ja sam sad prvi put rezervisala preko njih i hotel pa sam pomalo i možda brzopleto se odlučila, ali sve u svemu sam na kraju i uz nekoliko peripetija ipak bila prezadovoljna.
Dakle, iz ponude Ryanair rooms-a biramo hotel Milano Vintage. Zašto? Cena, centar, blizina prevoza, sve je bilo na mestu. Brzinski pregledam slike, sve deluje pristojno za ponudjenu cenu. Fascinirana predvorjem i ulazom u hotel, skoro da ne verujem koliko sam dobro prošla 🙂 . Razmišljam da su slike malo ulepšale, ali svejedno zadovoljna odabirom.
Smeštaj rešen √

Ostaje da se spakujemo i da rešimo prevoz do Niša.
Moja opcija ovaj put je kolima do Niša i realno to ispada najskuplji deo puta, uz troškove goriva i putarine. Dobra varijanta, ušteda na parkingu – kod prijatelja u dvorištu nedaleko od centra Niša, aerodrom udaljen nekih 5 km od centra Niša.

Aerodrom Konstantin Veliki, realno nevelik. Čekiranje na šalteru, na onim otprintanim kartama Vam lupaju pečat „Visa“, prolazak kroz security check podrazumeva da u prtljagu nemate nikakve tečnosti pakovane u bočicama većim od 75ml. Dodatno, sve te bočice potrebno je spakovati u providne kese sa zip zatvaračem i ne smeju preći zapreminu veću od 1l sveukupno. Nadam se da ste još jednom dobro premerili prtljag i da ste ostali u okviru dozvoljenih dimenzija. Napominjem ovo, jer ovo su pravila, a često znaju biti i pomalo zanemarena. Ali se isto tako zna desiti da zbog točkića kofera koji izlazi iz propisanih dimenzija platite dodatni prtljag basnoslovno u odnosu na cene karte. Nema ubedjivanja „Ali to samo je točkić širi za 1 cm“! Ako ne prolazi kroz njihov merač, ne prolazi ni bez doplate. (Ne pitajte me kako ovo tako sigurno znam, ali malo je nedostajalo da zubima otkinemo točkiće na koferu pri povratku iz Pariza). Neumoljiva francuskinja mi ni malo nije bila ni romantična, ni simpatična, za razliku od Pariza 🙂

Milano, eccomi…

Nešto više od sat i po leta i dočekuje nas prijatno jesenje veče u Bergamu. Na samom izlasku s aerodroma parking za autobuse, biramo Terravison (kondukter ispred autobusa prodaje karte po ceni od 7 eura) za prevoz do Milano Centrale i za manje od sat vremena smo tamo. Kratak osvrt, pratim ulicu Via Soperga na levo, hotel Milano Vintage je na nepunih 300 m udaljenosti. Dakle, odlična opcija ukoliko ne želite da po dolasku u Milano lutate unaokolo tražeći smeštaj i gubeći se po gradu ili tražeći prevoz.

Dolazimo do hotela, otvaraju se vrata i ja sam potpuno oduševljena. Sam ulaz dostojan kakve „Toskanske vile“, crveni tepih i zelenilo. Potpuno oduševljena atrijumom obraćam se recepcionaru i polako otkrivam „fake“ varijantu predvorja hotela. Tapet na zidu. Od Vintage-a ostade ništa 🙂

Sledi potpuno razočarenje. Na rezervisani smeštaj i plaćenu cenu idu dodatni troškovi takse (ok, to sam znala da je u Italiji tako), čišćenja (??) i korišćenja peškira?! Revoltirana pomalo pitam „A šta ako neću Vaše peškire?“ Ne može. Mora. Za tri noćenja dodatni troškovi su tačno 60 eura. Neplaniranih. Već je veče, tako da nam ne preostaje mnogo nečeg drugog nego da platimo. Kasnije u sobi čitam mail koji su mi poslali kada sam potvrdila kasni check in, da će me to dodatno izaći 30 eura. Al eto, to mi nisu naplatili. Smejem se i setim se reči jedne divne dame koja luta svetom koliko god može, kupuje karte od euro-dva za skoro pa nemoguće letove i destinacije, čiji muž uglavnom vrti glavom i kaže “putujemo jeftino, vraćamo se skupo” 🙂

Sledi novo „iznenadjenje“. Ne baš prijatno. Krećemo s recepcionerom da nam pokaže sobu. I prvo što radimo, izlazimo van onoga što je na prvi pogled ličilo na „Toskansku vilu“ (svejedno smo u Lombardiji, pa tražim opravdanje). Dok prelazimo ulicu skoro da mi se strah uvlači u kosti i da počinjem da žalim za onim foto tapetom predvorja, jer ulazimo u ulaz preko puta, dobijamo ključ od ulaza u zgradu čiji me zidovi podsetiše na oronule zgrade na Kubi, penjemo se stepeništem do petog sprata jer lifta nema, a hodnici mi se čine kao da su u totalnom mraku, a realno nisu. Kroz nekakave „zajedničke terase“ i mirise nečega što se prži na prejakoj vatri i dopire kroz prozor koji izlazi na zajedničku terasu dolazimo do novih ulaznih vrata. Odabrana soba sa „zajedničkim kupatilom“ (s još jednom sobom). Bojim se šta da očekujem unutra kad je spolja samo da se okrenem i pobegnem. Odahnuh. Čista soba, ne velika i kupatilo kao u najboljem hotelu. Odličan internet. Sumirano – opet bih odabrala ovaj hotel.

 

Na samom ulazu u zgradu postoji restoran sa jednom od najboljih pica u Milanu – Rosso Matone
Odmah do njega, kafić u kom ujutru možete popiti odličnu kafu i pojesti kroasane.

Od hotela do prve metro stanice (Caiazzo) imate 10-ak minuta šetnje i možete krenuti u upoznavanje Milana!

Ovde pročitajte : Šta obavezno videti i probati u Milanu