porto, novi, naslovna

Portonovi – najmlađi grad na Jadranu, Crna Gora

Da li je Kumbor predgradje ili grad? Da li je Portonovi novi grad ili deo Kumbora?

Zabeležih ove misli neko vreme unazad…nema tome ni dve godine:

„Čini mi se da smo uhvatili neke od poslednjih momenata jednog mirnog i tihog Kumbora. Na mestu nekada velike kasarne gradi se luksuzni kompleks koji verujem će odneti draž jednog lepog Kumbora gde možete u miru posmatrati zalazak sunca sedeći kraj ne sasvim uredjene obale. Doneće izgradnja kompleksa mnogo toga dobrog, ali ja svejedno već s nostalgijom posmatram mir i tišinu koji će neminovno nestati…“

Portonovi, najmlađi grad na Jadranu

Osvrćem se često unazad, prebacim pogled preko ramena, vuče me nostalgija, sećanja, kao da bih se nekako sigurnije osećala ušuškana u staro i poznato nego da zakoračim u novo, bez obzira što stalno opet tražim nešto novo da me budi i razbudjuje, vatru raspiruje… I primetiste to možda ako me pomalo i čitate… Da vrtim se u krug ponekad izmedju sećanja i traženja novih osećaja i doživljaja.

Kad je Kumbor u pitanju, ne mogu a da se ne osvrnem na mnoga letovanja unazad provedena tamo. Pa kad pitaju gde je Kumbor? Na nekih 7km od Herceg Novog, ali na ovamo, prema Bijeloj, Djenovićima, prema Kotoru, na tu stranu, nabrajam do bar nekog znaka odobravanja. Klimnu glavom ljudi uglavnom na pomen ovih drugih gradova. Kumbor, ako je ko i čuo za njega, čuo po kasarni možda. Ili da neko je nekad tu bio… Da tu se negde nalazi.

A Kumbor ušuškan uz obalu samu, odvojen od magistrale za razliku od većine ostalih mesta u Bokokotorskom zalivu. I kad se spustite dole kraj obale, kao da ste došli u neko samo svoje mesto. Miran i tih, tek po neki korak napred napravi u razvoju svojih potencijala, turističke ponude. Stidljivo se razvija u hladu palmi. Ima svoj park. Svoju mandraču. Svoj Mondo. Svoj Amaro. I tako godinama.

Nestade palma iz parka. Uništio je surlaš. Odsekoše je do osnove. Pa kao da na svakom ćošku sad čujete razgovore i ljutnju. “Da li je morala se odsjeć? Ko se to nameračio da poseče sve palme na obali.” I slično. Voli „naš narod“ da rešava politiku. Kad kažem naš, stvarno na to mislim. Jer tu smo apsolutno isti, makar nas je ta ista politika kojom se tako nekako u polušapatu ili glasno bukadžijski ponekad bavimo razdvojila.

Palme na moru. Platani i lipe u gradu. Pa ima li razlike.

Kao da nakon nestanka palme krenuše da nestaju još neke stvari. Pa se i ja ljutih u pola glasa, jer ne znam ako bih i glasno se bunila kome bih se obratila. Nestaše kućice neke na čijem mestu niknu hotel. Hotelčina. Nestade ona obala u trnje zarasla na kojoj smo se kupali. Bila je naša. Sad je hotelska. Uredjena.
Ranije tu kad dodjete do Olgicine prodavnice, nemate dalje kud. Kraj korzoa kumborskog. Danas, produžite dalje ka Porto Novi. Novo, najmladje naselje koje ima sve predispozicije da postane pravi grad. Pa možda će onda u neko skorije vreme Kumbor biti predgradje Porto Novog? Ionako mu je ime došlo od te reči, italijanske, conborno što znači predgradje.

Dugo je deo obale gde je danas jedno od najvećih gradilišta u Crnoj Gori pripadalo Jugoslovenskoj ratnoj mornarici i narodnoj armiji. Pamtim miris borova i krošnje palmi. Pamtim šarenilo padobrana, jer tu su se odvijali skokovi s padobranom. Jadranski padobranski skup. Ostade mi žal da nikad u životu ne probah skok padobranom, ali znam da sam se ko pravo derište radovala svakom dočekivanju na cilj ili zemlju ovih za mene junaka. Bio je to najlepši deo obale, taj deo kasarne, ali gde kao turista niste mogli ni da zavirite. Nestade Jugoslavije, pa sa njom i Jugoslovenske ratne mornarice i narodne armije. Godinama samo iza ograde smo mogli da posmatramo kako propada nekada uredjeni kompleks. Netragom nestadoše stakla na prozorima, polupaše se pod okriljem noći. Nestade farba na fasadama zgrada. Nestadoše svetla, samo mrak. Zaraslo sve u trnje i divljinu. Pustoš. Četinari se nekako tužno poviše. Palme oklembesiše. Unazad 5-6 godina opet ogradiše ovaj prostor. Nema mu pristupa. Gradilište. Zvirkamo znatiželjno svaki put kad prodjemo radoznali da vidimo čega će sve biti tu…

Avgusta meseca 2019. godine otvori svoja vrata Portonovi.
I znate šta? Dopada mi se.

Mada sam gundjala da to neće biti možda kako treba, mada mi se na prvi pogled nisu svidele neke fasade, mada se uvek bojim kad vidim količinu gradnje koja se odvija, naročito u Bokokotorskom zalivu, da će nestati onoga što je ovde najlepše – prirode.  Ovoliko koliko je do sada uradjeno, oživelo je ovaj moj Kumbor, dodalo mu još malo na šarmu, a opet ostavilo ga netaknutim u njegovoj neumešanosti u buku velikih turističkih mesta i popularnih destinacija.
I s obzirom da sam samo jedan kratki vikend provela u njemu, pogledajte fotografije pa prosudite sami da li vam se dopada…a ja se javljam nekom sledećom prilikom, kad ovaj grad malo oživi i zaživi…

Portonovi

A ako kao i ja volite našu Boku… pogledajte šta je to obavezno videti u Bokokotorkom zalivu

“Portonovi resort je novo i moderno naselje s velikim brojem ugostiteljskih objekata, predstavlja idealnu oazu mediteranskog stila. Sve što tražite u Crnoj Gori biće u ovom rizortu…”

Na ulazu u jedan od najljepših zaliva sveta…

Da li ste posetili najmladji grad na Jadranu?

Discover Portonovi na linku

2 thoughts on “Portonovi – najmlađi grad na Jadranu, Crna Gora”

  1. Pingback: Leto u CG…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.