Njegoš
“Kome zakon leži u topuzu,
tragovi mu smrde nečovještvom.”
Kao da ne umem da Vam kažem kako sam doživela Lovćen. Kao da su mi sve reči premalo i previše slabe da opišu snagu. Osećaj ponosa i poštovanja. Za Lovćen, s jedne strane okrenut ka Cetinju, a s druge ka Bokokotorskom zalivu. I za ime velikog čoveka i čovjeka – Njegoša.
Petar II Petrović Njegoš,
na krštenju je dobio ime Radivoje. Sa sedamnaest godina se zavladičio i od tog momenta se potpisivao samo svojim kaludjerskim imenom Petar Petrović, ali je u narodu ipak ostao zapamćen po svom krštenom imenu, tačnije kao Vladika Rade. Ne postoji siguran podatak zašto je kao dodatak svom imenu i prezimenu uzeo Njegoš, a ne Njeguš kako bi trebalo ukoliko se vodio imenom svoga plemena i zavičaja.
Rodjen je 1.novembra 1813.godine u selu Njeguši, pokraj Cetinja.
Obrazovan, hrabar i odlučan.
Za vreme svoje vladavine rukovodjen obrazovanjem, hrabrošću i odlučnošću zalagao se za uvodjenje reda u državu, ujedinjenje crnogorskih plemena, ujedinjenje svih Srba. Uveo je nove zakone i redovne poreze, pa je narodu nenaviknutom na ovakve mere se znao i zameriti, izazivajući nezadovoljstva i bune povremeno. Plemena snažne nacionalne svesti i patrijarhalnosti su istovremeno odlikovali anarhija i postojanje krvne osvete. Petar II Petrović Njegoš se zalagao za modernizaciju društva, razvoj puteva, gradnju škola i obrazovanje naroda.
Umro je 19.oktobra 1851.godine, u svojoj tridesetsedmoj godini od tuberkuloze na Cetinju, a po svojoj želji je sahranjen na Lovćenu.
Lovćen
Došli smo preko Cetinja. Na udaljenosti od oko dvadesetak kilometara od Cetinja nalazi se monumentalni kompleks. Hodočašće do mauzoleja, deo puta, a nakon toga se penjete uz 461 stepenik. Na tom delu puta gde krećete pešice prema prvom vidikovcu (i restoranu gde se možete osvežiti) nas je dočekalo istinsko iznenadjenje. Jer kako bi drugačije nazvali gomilu snega kraj puta u sred jula meseca i blizu 40 stepeni spoljašnje temperature? Uistinu, lagano topi se. Kao da vreme mu je. Kao da Lovćen pušta suzu.
Na stogodišnjicu Njegoševe smrti doneta je odluka da se umesto postojeće kapelice na Lovćenu, na Jezerskom vrhu podigne mauzolej koji bi bio dostojan veličine pesnika kao što je Njegoš, dostojan njegovog imena i njegovog blistavog uma. Projekat je dodeljen čuvenom vajaru, Ivanu Meštroviću, koji je projekat i ideju o realizaciji mauzoleja započeo još davne 1924.godine na zahtev vlasti Kraljevine Jugoslavije.
Izgradnja monumentalnog kompleksa trajala je od 1970.-1974. godine. Mauzolej dostojan Njegoševe veličine.
Na samom ulazu u mauzolej dve karijatide – Crnogorke u narodnoj nošnji. Isklesane u crnom mermeru, koji još dodatno pojačava njihovu snagu i moć, naglašavajući visinu od blizu 4,5 metara i snagu mermera od koga su ovakve dve figure mogle biti izvedene. Osam tona težine.
Njegoševa figura sa orlom, visine 3,74m je remek delo vajara Andrije Krstulovića (takodje izveo Crnogorke u nošnji). Njegoš sa knjigom u krilu, orlom nad glavom i simbolima – crnogorskim grbom i krstom, figura izradjena od najkvalitetnijeg i najlepšeg kamena, crnog mermera teškog 28 tona.
Kripta u kojoj se nalaze Njegoševi ostaci u mermernom sarkofagu budi osećaj poštovanja. Njegošev duh lebdi nad grobnom tišinom i polumrakom.
Njegoš
1813-1851
Najveći srpski pesnik. Pjesnik. Njegoš blistavog uma.
Počiva na vrhu Lovćena.
Pogled s Lovćena, s Jezerskog vrha na kome se nalazi mauzolej, se pruža toliko daleko da legenda priča priču o nadmudrenom turskom sultanu, od koga je crnogorski kralj tražio slobodu i nezavisnost Crne Gore. Po dogovoru, da teritorija Crne Gore bude sve dokle se pruža pogled s Lovćena.
Zamišljam ljutnju turskog sultana dok posmatram vidike.
Krša crnogorskog i mora Jadranskog.
Ne samo visokog već i velikog Lovćena.
„Ko na brdo, ak i malo, stoji
više vidi no onaj pod brdom.“
Petar Petrović Njegoš
Od Herceg Novog do Ulcinja – jadranskom magistralom
Podgorica – Crna Gora, moja sjećanja…
Portonovi – najmlađi grad na Jadranu, Crna Gora
Ostrog, Crna Gora
Porto Montenegro – Ljubav u doba gripa, Crna Gora
Gastronomski putevi Boke Kotorske
Leto u CG…
500 godina Karnevala u Kotoru
Lovćen, moć i ponos – Crna Gora
Boka Kotorska, nevjesta Jadrana – Crna Gora
1 thought on “Lovćen, moć i ponos – Crna Gora”