Sremski Karlovci, šta obavezno videti i probati?
Kad od ranog jutra mi ljubav poezijom pokazujes…
Odlazak u romantičarsku varoš. Poslednji dani meseca oktobra 2018. godine, nadomak Beograda koji ubrzanim koracima i možda prebrzim potezima stremi ka evropskoj modernoj metropoli, na tek nekih 60 km udaljenosti vraćeni smo u jednu drugu epohu.
Zamišljam da njišem kukovima u laganom hodu, obučena u šuškavu haljinu s naborima, šešir širokog lepršavog oboda, vezeni krajevi rukavica boje peska, suncobran kao zaklon od sunca što skoro pa nenadano jako sija pred sam kraj meseca oktobra. Haljina žuta, podseća me na boje kuća i fasada kada zamišljam to neko prošlo vreme. Prizivam ljubav i romantiku, da On pesme mi piše. Voli me i čuva me, al` pesme još uvek negde duboko skrivene čuva… Onog momenta kad smo kročili u Sremske Karlovce, shvatili smo. Tišina. Mir.
Da li nam s godinama malo više prija ili je samo u ovakvom okruženju moguće (is)pevati pesme? Kao što ih je gospodin Branko Radičević stvarao. On, naš i Vaš.
Oj, jesenske duge noći, oj.
Oj, jesenske duge noći,
rek’o dragi da će doći, oj.
Oj, dragi moj.
Da l’ ce doći, il’ ne doći, oj?
Da l’ ce doći, il’ ne doći,
čekaću ga do ponoći, oj.
Oj, dragi moj.
Zaspale su crne oči, oj.
Zaspale su crne oči,
doš’o dragi do ponoći, oj.
Oj, dragi moj.
Voleo je Minu Karadzić, ćerku Vuka Karadžića, a da to nikad nije javno rekao, pevao joj pesme ljubavne i setne, čuvao je od sebe samog i zaboravio naizgled. Bio joj prijatelj. Skrivao ljubav, a osećanja pokazivao strasno svojim pesmama. Njihova platonska ljubav je živela kroz umetnost, verovatno zahvaljujući i vremenu u kom su živeli. Romantični ideali, nikada ostvareni i nikada idealni kakvim su predstavljani ostavljaju nam da verujemo u ljubav čistu i vanvremensku.
Poemom „Djački rastanak“ isprepletao je svoju ljubav prema Sremskim Karlovcima i Stražilovu, uvek ih opisujući kao mesto u kom je bio srećan. Svoje gimnazijske dane proveo je tu.
“Oj Karlovci, mesto moje drago…
…Oj Karlovci, lepo l’ žive’ tude…”
Ako poslušate šapat varoških nagadjanja proisteklih nakon Brankovih slobodnih stihova, Branko ostaje kao misterija. Birali vi Branka, pesnika zaljubljenog u ljubav, ili Branka, razuzdanog studenta i satiričara, od njega se nauči da se životu treba toliko mnogo radovati, naučiti i s bolom živeti, opet je ili će život lep biti.
I da velike ljubavi ostaju večne kod velikih ljudi.
” Al’ bi teo ja drukčije sada,
Sada meni bilo bi milije
Da se danak ukaže docnije,
Da sa vama mogu duže biti,
Jer kad svane, moram odlaziti…”
Dok šetamo Sremskim Karlovcima, nemoguće je oteti se utisku da senka Branka Radičevića nas prati kroz varoš. Kratak pokret rukom do oboda šešira i pozdravi vas, zanjiše štapom, mangupski se okrene na peti svojih uglačanih cipela i nestane u kaldrmi ulica.
Nazdravljamo mu čašom slatkog i jakog crvenog napitka – Bermetom, da mu zahvalimo za to što i dalje priča o ljubavi i životu nas uči. Pozajmljujemo njegova sećanja i osećanja, jer nekada poezijom je lakše reći.
Napiši mi pesmu, molila je…
” Gde si dušo, gde si ‘rano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?…”
Obavezno videti i probati, (ne) obavezno ovim redosledom:
Karlovačka gimnazija
Najstarija gimnazija u Srbiji, osnovana 1791.godine. Svoje gimanazijske dane su ovde provodili neki od najznačajnijih imena srpske istorije – Branko Radičević, koji je vreme koje je proveo u Sremskim Karlovcima kao gimnazijalac opisao kao najsrećniji period svoga života, zatim Jovan Hristić, Jovan Sterija Popović, Borislav Mihajlović Mihiz i još mnogo njih, ne zamerite što ih ne spomenusmo. Njihov duh lebdi u Sremskim Karlovcima.
Bogoslovija Sveti Arsenije Sremac – Karlovačka bogoslovija, osnovana 1794. godine
Patrijaršijski dvor , u kom je smeštena Riznica, muzej Srpske pravoslavne crkve
Zgrada magistrata, izuzetan primerak arhitekture u ampir stilu.
Kapela mira, nastala nakon potpisivanja Karlovačog mira i izgradjena donacijama iz raznih zemalja, ostaje upamćena kao mesto gde su diplomatski razgovori po prvi put vodjeni za okruglim stolom, bez pridavanja značaja bilo kome ko bi sedeo na pročelju.
Saborna crkva, iz 1762. godine, posvećena Sv.Nikoli. Unutrašnjost čuva dela velikih srpskih slikara.
Rimokatolička crkva iz ranog 18-og veka
Česma „Četiri lava“ na trgu Branka Radičevića
Legenda priča da će se svako ko popije vodu s ove česme vratiti u Sremske Karlovce. Čaša bermeta u nekom od podruma kad samo malo odmaknete od ove česme će Vas zasigurno vraćati iznova, ako legenda nekad i pogreši.
Crkva svetih apostola Petra i Pavla i platan, spomenik prirode, donet iz carskog Beča. Jedna legenda kaže da je zasađen kad je i crkva izgrađena ili tek malo kasnije…
Vidikovac na Magarčevom bregu predivan pogled na grad i Dunav.
Grešio sam mnogo
Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.
Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.
Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.
Duško Trifunović
Bermet – u početku lek. Ali taj lek bejaše tako dobrog ukusa i mirisa, da ga i vrhunski poznavaci vina svrstaše u uživanje. Dodavanje lekovitih biljaka, začina i suvog voća tokom procesa proizvodnje čini ovo vino sa visokim procentom alkohola vrhunskim vinom, izuzetnog ukusa. Mene ako pitate, ne postoji bolje. Vratim se na početak, da danas se pije kao uživanje, a da je ponovo lek. Za dušu.
Simpatični gospodin iz podruma Bajilo, gde smo s uživanjem gustirali čašicu bermeta dok se velika grupa iz Indije, koja je došla plavim vozom (doduše iz Beograda, ne direktno iz Indije) u Karlovce, spremala za obilazak podruma i priču o istoriji nam je posebno naglasio uz šeretski osmeh:
„Bermet je najbolje piće za muškarca.
Kad ga pije žena.“
Dvaput je ponovio, a i značajno podignuvši obrve naglasio, a mi ga lako zamišljamo i medju gospodom obučenom u svečana odela na brodu Titanik, gde se taj isti bermet služio, kako i njima u slobodnom prevodu na engleski govori isto to. I kako zveckaju kristali na lusterima, ali i u nazdravljanju čaše! Živeli!
Kuglof – starinski, šaren i mramorni, najbolje se kombinuje uz kafu kažu, ali meni je opet najbolji baš uz bermet.
Najstarija apoteka koja i danas radi
Muzej pčelarstva
U zavisnosti od perioda u kom se odlučite da posetite Sremske Karlovce dočekaće Vas, osim ljubaznih i srdačnih stanovnika:
- Karlovačka berba groždja – Groždjebal, početkom septembra meseca
- Festival kuglofa – vikend krajem meseca maja, festivalska povorka i proglašenje najboljeg kuglofa
- Manifestacija Brankovo kolo, s početka jeseni
- Prolećni festival vina, kraj meseca aprila
Izleti u neposrednoj blizini Sremskih Karlovaca:
- Stražilovo
- Manastir Remeta
I, svakako, ne propustiti odlazak do Novog Sada…