dubrovnik, naslovna

Dubrovnik, Hrvatska

croatia, flag

Daleko smo od mlade generacije današnjih dana, ali isto tako daleko i od onih generacija od kojih sam dugo, dugo slušala kako je to nekada bilo i šta je Dubrovnik predstavljao svima njima. Volela sam te priče starijih, onih koji su svoju mladost proveli u nekim ranim 60-im ili 70-im godinama, sad već prošlog veka. Pamtim da im je svima zajedničko to da su priče uvek o nekim srećnijim vremenima. A na pomen Dubrovnika, nekako se svi prave važni što su deo svoje mladosti, najčešće leti, provodili tamo. Bio je i ostao stecište boema, obeležio mnoga leta, mladosti i ljubavi, ako se letovalo i negde drugo na Jadranu, bilo je važno bar jedan dan poći do Dubrovnika, prošetati Stradunom, popiti kafu okruženi zidinama koje čuvaju istoriju…

Dubrovačke zidine su zidane na temeljima davne istorije. Okružuju stari deo grada, dok četiri kule stražare na četiri strane, gradjene kako bi grad zaštitile od ratnih napada. Legenda priča da je tokom gradnje jedne od kula nedostajalo kamena i da je svako ko dolazi u Dubrovnik morao sa sobom doneti kamen, veličine shodno svojoj snazi i gradji.

ostrvo, lokrum

Legenda priča i da se Ričard Lavlje srce tokom jednom snažnog nevremena našao u blizini ostrva Lokrum i pronašao spas od oluje na njemu. Iz zahvalnosti, odužio se izgradnjom Katedrale u Dubrovniku. Ostrvo Lokrum, na nešto više od pola kilometra udaljenosti od Dubrovačkih zidina, priča još mnoštvo legendi. Gledali smo ostrvo dok nam je sunce pržilo kožu na dubrovačkim zidinama negde oko podneva, a planiramo ga obići prvi sledeći put kad budemo ponovo ovde dolazili. Iza njega se pružala pučina. Mirna i dostojanstvena. Takav nam je i Dubrovnik bio. I takav želimo da zauvek ostane.

Terasa Excelsior-a je nekad bila centar sveta, smeštena na samom moru. Danas čuva neka sećanja na prošlost i romantiku koja nikada neće izumreti. Hotel je postao samo pusta želja za možda ponovno vidjanje na istom mestu za mnoge koji su nekada u njemu boravili ili na osnovu priča o njemu poželeli po prvi put u njemu boraviti. Redizajniran i renoviran, još jednom je u stranice svoje istorije upisao postavljanje visokih standarda luksuza i elegancije.

Dubrovnik je jedan od najlepših gradova na Jadranskom moru. Svojom arhitekturom, mešavinom gotike i renesanse izaziva divljenje.

stradun, dubrovnik

Nas dvoje, ruka u ruci u Dubrovniku, poljubac na Stradunu i zagrljaj visoko iznad na zidinama, važni i svečani osećali smo se dobrodošli i voljeni. Jer kad ljubav daješ i tražiš, ljubav i dobiješ.

 

Obavezno videti i probati…(ne)obavezno ovim redosledom: 

 

  • Ako vas put nanese u neko doba izmedju desetog dana meseca jula i 25-og dana meseca avgusta, posetite Dubrovačke ljetnje igre – prestižan festival ustanovljen još davne 1950.godine. Muzičke, folklorne i dramske priredbe se održavaju u jedinstvenoj kombinaciji otvorenih i zatvorenih prostora. Ambijenti renesanse i baroka, tragova istorije Dubrovnika, su neodvojivi od igara, odredjuju čak i repertoar dramskih dela na pozornicama.
  • Crkva Svetog Spasa – sagradjena oko 1520-e godine, danas je mesto održavanja koncerata klasične muzike i likovnih izložbi
  • Onofrijeva česma-fontana, napuljskog graditelja Onofrio della Cava
  • Orlandov stup – najstariji sačuvani spomenik u Dubrovniku, izradjen od kamena
  • Crkva Svetog Blaža, ili Svetog Vlaha – zaštitnika grada
  • Palača Sponza – gotičko-renesansna palata. Na trgu ispred palate svakog leta se upriliči svečano otvaranje Dubrovačkih ljetnjih igara
  • Dubrovačka katedrala, katedrala Uznesenja Marijina

 

 

  • Tvrdjava Minčeta – jedna od četiri tvrdjave dubrovačkih zidina, koja je zbog svog položaja na severnoj strani oduvek imala značajan strateški položaj u odbrani grada od napadača.
  • Tvrdjava Revelin – prva tvrdjava izgradjena izvan zidina. Izuzetno masivne zidove nije uništilo ni vreme, ni ratovi.
  • Tvrdjava Lovrijenac – okrenuta ka moru. Nekada simbol prkosa i otpora Veneciji, simbol slobode, danas je sinonim za predstavu Hamlet u okviru Dubrovačkih ljetnjih igara.
  • Tvrdjava Bokar – zapad. Legenda priča da se u ovoj tvrdjavi nalazio zatvor s veoma malim ćelijama u kojima se umiralo u najstrašnijim mukama

     

    Sad već je toliko mnogo vremena prošlo od naše posete Dubrovniku, da zaista vreme je za novi susret. Sanjam da provedemo neki dan više od samo ovog jednog koji pamtim. Da i ja, zajedno s njim kome lavlje srce kuca u grudima za nekih mnogo, mnogo godina napravim se malo važna kad budemo nekim mladjim ljudima pričali da je Dubrovnik večit kakav je, da smo neke dane mladosti u njemu provodili i da nas sećanje grli ljubavlju i romantikom svaki put. I da opet planiramo da ga ponovo posetimo, ćutjeti ljubav u njemu.

          

2 thoughts on “Dubrovnik, Hrvatska”

  1. Sad sam otplovila u sećanja, 1987. godina, dubrovačke ljetne igre, idemo da gledamo Šekspirovu Oluju. Prvo vožnja osvetljenim brodićem uz piće, pristajemo na Lokrum, šetamo osvetljenim stazicama oivičenim oleandrima i belim oblucima, do Mrtvog mora. Gledalište je postavljeno na plaži a scena je prirodna. Mrak, Miloš Žutić uplovljava na scenu, potrbuške ležeći na drvenom splavu i veslajući rukama…
    Povremeno preletanje aviona (blizu je aerodrom Ćilipi) nije omelo predstavu, svaki put kad bi se čuo zvuk aviona, glumci se zamrznu u trenutnom položaju s pogledom u nebo i začuju se zvuk bubnjeva.
    Hvala na podsećanju
    Vesna Vitas Maksimović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.