Đir po Istri. Moj lek. Kažu da u medicini đir je lek protiv dosade. Istra ne samo da ne može biti dosadna već je čista lepota. Pamtiš li đir…tartufe i vino… Šaputanja kao što mesec šapuće dok pojačava mirise tartufa, a vino budi nepca…kidišu tartufi na mesec ili je obrnuto…ili se meni sve samo čini…
Đir po Istri – Slovenija
Piran
“Postoje oni koji posmatraju stvari onakve kakve jesu i pitaju se zašto… Ja sanjam o stvarima koje ne postoje i pitam se zašto ne?” R.Kenedi
Giuseppe Tartini, italijanski violinista i kompozitor je usnio san. U tom snu je sklopio ugovor s đavolom – dao mu je svoju dušu, a zauzvrat je postao bogat i slavan.
Pa čak i u snu, želeo je priznanje da je bolji od đavola pa mu je dao violinu i rekao da je sad red na njega da svira. Đavo je zasvirao sonatu, a Tartini je s oduševljenjem slušao. Probudio se, počeo da svira po sećanju, zapisao ono što je upamtio i tako nastade sonata “Đavolji triler” .
Poreklom je bio iz Pirana, danas njegova statua krasi Tartinijev trg, centralno mesto.
Tartinijev moto: „Snaga bez grčeva; fleksibilnost bez opuštenosti.”
Grad odiše istorijom, jedan je od najlepših gradova na Jadranu, sa očuvanim starim gradskim jezgrom.
Pamtiš li muziku na trgu…
Piran, jedan od najlepših gradova Jadranskog mora. Smenjuju se uske pešačke ulice, prolazi, srednjovekovna arhitektura, palate i pogledi…na Piran, na more… Sanjam da živim na moru, da osećam miris soli svaki dan, da ne smeta mi vetar koji puše…nek samo puše…
Piran me osvojio za čas…pravi mali grad-muzej. Bio je pod vizantijskom, a tokom istorije i pod nemačkom vlašću, ali čini se da je uticaj Venecije najuočljiviji.
Đir po Istri – Šta (ne)obavezno videti u Piranu:
Tartinijev trg
Katedrala Sv.Georgija i zvonik
Pomorski muzej
Gradske zidine – za najbolji pogled
Punta Lighthouse
Trg 1.maja – stari centar grada
Đir po Istri – Portorož
Ok, moram priznati da i nemam baš mnogo fotografija pravih, ovde je pala odluka da se uživa kraj mora, u nijansama plave, a manje da se istražuje. Jer život treba da se sastoji i od tih momenata gde samo dišeš, gde misli lutaju ka lepoti posmatrajući lepotu… Život je more…
Đir po Istri – Hrvatska
Bale / Valle
Jednog novembarskog dana stigoh u Bale. Ne mogu reći da me se naziv grada nešto posebno dojmio, kud to uopšte idem…u Bale… No kao i većina mesta u ovom delu sveta to se na ovom našem jeziku ali i hrvatskom tako čita, a u stvari su Bale – Valle, rimski Castrum Vallis.
Mon Perin je naziv brežuljka na kom su izgrađene Bale. Gradić iz bajke je i dan danas. 145 metara iznad mora, sačuvao je staru arhitekturu i ostao okružen brdima, netaknutom prirodom, plavetnilom neba i mora…
Najveći zavodnik 18.veka, a skoro pa zasigurno i svih vremena, avanturista, putnik i večiti tragač snova je zbog ljubavi šetao uličicama ovoga grada.. A one, uličice, čuvaju i dalje njegove tajne mada kroz šapat se odnekud čuju. Opijaju me kamene kuće, terase, nebo i ljudi i čini se da se duh Kazanove i dalje ovuda kreće…
“Ja smatram svoj dan izgubljenim ako mi se barem jedna žena toga dana ne osmehne”
Kaštel Soardo Bembo
Lapidarij – kripta
Gradska palata
Park Histria Aromatica
Rovinj
Kad je prvi put pomenut bio je Castrum Rubini. Nastao u razdoblju izmedju trećeg i petog veka, mada ima onih koji tvrde da je bio naseljen i u praistoriji.
Legenda priča da je 13.jula 800. godine morem doplivao sarkofag. Taj je sarkofag jedne olujne noći krenuo iz Istanbula (tadašnjeg Konstantinopolja) na svoj put. Stanovnici Rovinja smatraše čudom da je došao sve do njihove obale, a još većim čudom da ga mnoštvo jakih muškaraca nije uspelo izvući na obalu, već je na kraju to uspeo jedan mršavi nejaki dečak, uz pomoć svoje dve mršave kravice ga izvući sve do brežuljka.
U sarkofagu se nalazilo telo Sv. Eufemije. Ne zna se o njoj mnogo, osim da je bila ćerka uglednog gradjanina grada Kalcedona, mučena i na kraju ubijena zbog svoje odluke da se ne odrekne hrišćanstva.
Stanovnici ovog grada je proglasiše za svoju zaštitnicu, brežuljak dobi ime po njoj i sagradiše crkvu, koja je kroz vekove menjana i rekonstruisana. Danas ponosno stoji kao najviša tačka sa zvonikom višim od 60 metara.
Na njegovom vrhu stoji vjetrokaz (eto, nikako se ne mogu setiti kako bi bio prevod ove reči, znate li?…možda i ne postoji, možda je to i dalje ista reč ko i mnoge druge…).
U svakom slučaju taj vjetrokaz u obliku Svete Eufemije na vrhu zvonika pleše zajedno s vetrovima… i čuva stanovnike Rovinja, prelepog grada, najpopularnije istarske destinacije.
Grad koji je Mletačka republika ostavila u amanet, a puno iz toga doba sačuvano bi vas moglo podsetiti na Veneciju svojim kućama, ulicama, umetničkim galerijama… Nema kanala, ali svejedno…
Stari grad
Župna crkva Svete Eufemije
Spacio – vinski podrum
Balbijev luk
Poreč
Jedan od retkih gradova gde skoro da ništa nisam videla.
Zaljubih se u horizont, u prelivanje boja, mešanje indiga s narandžom, odsjaj i vatre, mrku dubinu i beskraj…
I provedoh toliko beskrajno mnogo vremena tako zaljubljena, da se na kraju sve smrklo, a i značajno zahladilo, pa mi ne ostade mnogo vremena za upoznavanje… Prošetah tek malo kaldrmisanim uličicama i obećah mu da ću se vratiti …
“La mula de Parenzo”… legenda o djevojci iz Poreča…svira…
Nastao u II veku pre nove ere kada su Rimljani na ovom mestu podigli utvrđenje
Stari grad
Eufrazijeva Bazilika
Trg Marafor
Romanička kuća
Porečke kule – od 11 kula sačuvane su tri
Pula
Legenda priča da su Istru nekada nastanjivale vile. Lutale su Istrom noću. Plesale svoj nežni ples na proplancima istarskim, kose im se vijorile na nežnom vetru s mora. Plesale pod okriljem noći kako ih drugi stanovnici ne bi videli, mada se i to dešavalo. Pa i kad bi ih neki meštanin Istre video nikako mu nisu loše dogadjaje nagoveštavale već ga samo srećom darivale. Vile su bile vešti graditelji.
Legenda priča da su baš one pod okriljem noći sagradile Arenu u Puli. Donosile su kamen s Učke i sve u krug plešući u krug ga slagale.
Sa zvukom prvog petla vile nestaše, a građevina osta nezavršena… a kamenje ostade prosuto po putu kojim su vile hodale…i zatekle se u trenutku kad je petao zakukurikao…
Ja pod okriljem novembarske noći korakom lakim obiđoh oko Arene ne bih li ipak neku vilu videla… no biće da su se sakrile… Ali me i srećom podarile… da sam tu.
Pula i Arena u Puli. To jednostavno je neodvojivo.
Jedna druga legenda priča da je Arena sagrađena u čast jedne od najlepših žena tog doba, Antonije Cenide koja je bila časna ljubavnica cara Vespazijana. Da li zbog ljubavi ili ko zna čega drugog, arena prkosi vremenu i traje.
Avgustov hram i forum
Zlatna vrata/ Herkulova vrata
Zerostrasse – podzemni tuneli
Titov park
Nalazi se uz samu rivu.
Spomenik palim borcima i žrtvama fašističkog terora.
Đir po Istri – Fažana
Lijepo ribarsko mestašce nas je u sred novembra dočekalo osunčano i uzburkanog mora. Volim talase, a ovog zimskog dana…ok, znam da je još jesen ali iz Beograda me svejedno ispratila zima 😁… dakle ovog zimsko-jesenjeg dana sam zaista uživala u bučnim talasima…
Fažana je osim talasa bila pomalo tiha, kažu da u letnjoj sezoni vrvi od gostiju, pa sam još malo više uživala u njoj nego što leti bih…
Fažana je još od doba Rimljana poznata po dobrom maslinovom ulju, vinovoj lozi i ribolovu. Nekada davno ulja i vina su se prevozila u amforama, pa je još u I veku u Fažani otvorena prva radionica ovih posuda.
Najbolji hrvatski sportista 20-og veka
Mate Parlov – evropski i svetski šampion
Popularan, surov u ringu i nežan u životu, markantan i harizmatičan, san mnogih žena, a skoro pa svi muškarci Jugoslavije su želeli biti Mate. Bio je toliko popularan da su se razne službe među sobom došaptavale kako bi moglo biti problema kad njegova popularnost dostigne razmere koje bi mogle ugroziti slavu Tita.
Tada su u Jugoslaviji postojale samo dve osobe s kojima se nije bilo pametno kačiti. Tito i Mate.
„Kako ja mogu biti nacionalist ako sam svjetski prvak?“
Crkva Sv.Kuzme i Damjana
Crkva blažene djevice Marije od Karmela
Park sardela
Avenija maslina
Đir po Istri – Brijuni
Brioni – autohtoni istarski naziv
Brijuni – hrvatski naziv
Legenda priča da je Bog imao nameru oblikovati zemlju prema slici raja.
I napravi Istru, gde je prirodu i more spojio, gde drveće i talasi sviraju pesmu pozivajući ljude da žive u sreći. No ljubomora vražja ne dade djavolu mira, pa se on nameračio da uništi tu lepotu. Dok je andjeo nosio vreću s kamenjem koje nije bilo iskorišćeno za ove rajske predele, djavo je vreću pocepao, a kamenje se prosulo po zemlji i uništilo raj.
S andjeoskim strpljenjem andjeli su sakupljali parčiće raja sačuvane medju kamenjem koje se prosulo. Da bi ih sačuvali zaštitiše ih morskim talasima i tako nastadoše Brijuni, grupa od 2 ostrva i 11 ostrvaca.
Uticaj mora donosi blagu klimu pa je na njima uživanje zagarantovano tokom cele godine. Ostrva su bogato obrasla crnikom, lovorom, borom i ruzmarinom. Na ostrvima su se aklimatizovali i suptropski primerci libanskog kedra, bambusa, agave i palmi pa čine veliki deo ostrva neprohodnim šikarama i gustim šumama.
Uživajte u obilasku prirode Brijuna, Idemo na put je posetio Veliki Brijun uz turu turističkim vozićem po samom ostrvu, a dolazak do njega brodom iz Fažane. Uz pogled na Mali Brijun i posetu safari parku…druženje s Kokijem, čuvenim Titovim ljubimcem, uz posetu izložbe posvećene danima koje je Tito ovde provodio i još mnogo toga…
✅️ Na ostrvima su pronađeni tragovi života još iz kamenog doba.
✅️ S početka 20.veka Brioni su bili u vlasništvu austrijskog biznismena. Uz pomoć Roberta Koha iskorenio je malariju sa ovih ostrva i podigao velike i luksuzne hotele čime ova ostrva postaju mondensko letovalište
Na stazi Roberta Koha, spomenik njemu uz devojku koja simbolizuje ostrvo
Mikroskop dr. Koh-a
Robert Koh
✅️ Evropska aristokratija se zabavljala igrajući golf na terenu koji je 1922.godine bio najveći u Evropi.
✅️ nakon 1960.godine ostrvo postaje letnja rezidencija predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita.
Provodio je ovde i po šest meseci tokom godine, ugostio je veliki broj zvanica, svetskih lidera, istaknutih političara, ali i filmskih imena.
Na Brionima su odmarali Franc Ferdinand, Gustav Klimt, Richard Strauss, George Bernard Shaw, Thomas Mann, Sophia Loren, Richard Burton (zajedno s Titom baš ovde odgledao “Sutjesku”), a u novije vreme i Naomi Campbell i Angelina Jolie…
✅️ 19.jula 1956.godine lideri Jugoslavije, Indije i Egipta – Tito, Nehru i Naser potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkoj protivblokovskoj politici. To je početak stvaranja Pokreta nesvrstanih
✅️ Muzej na Brionima danas svedoči ko je sve dolazio na Brione
✅️ Državnici svih zemalja su prilikom svojih susreta s Titom poklanjali životinje, od kojih neke i danas žive u okviru Safari parka. One koje nisu preživele nalaze se preparirane u okviru muzeja.
Titovi ljubimci Koki i Ara su atrakcija Brijuna. Koki nije bio baš mnogo raspoložen za ćakulanje, tek što nas je pozdravio… a zna on mnogo više od “kako si Koki” i “Tito, Tito”…kažu da vrlo sočno psuje, a kako i ne bi kad ga po čitav dan svi zapitkuju kako se zove… 
Koki je redak primerak kakadua koji mogu da žive i do 100 godina. Rodjen je 1971.godine, već više od 3 decenije je stalni stanovnik Brijuna. Kakve li sve on tajne zna i krije…
Najstarija maslina Mediterana
Ima više od 1600 godina, a još uvek daje plodove
Crkva Sv.Germana
Titov Cadillac iz 1953,godine. Sad kad smo bili u poseti bio je na održavanju. Jer još uvek vozi zainteresovane po Brijunima.
Arheološki muzej
Sve do danas, neki delovi Briona su ostali nedostupni i skriveni od radoznalih pogleda, još uvek obavijeni velom tajne…
Pamtiš li kako smo još u proslom veku šetali Istrom, kako je i tad bila lijepa, kako nam je more šaputalo uz zalazak sunca, a jutrom nas rosa budila i umivala dok je svet bio lijep, držiš me za ruku da ne proklizam po usijanim pločnicima, a ja se smejem od uva do uva što bi ono rekli jer volim… Ne pamtim ni ja.
Još malo priča iz Slovenije na linku
Još malo priča iz Hrvatske na linku
