Meksiko, Jukatan, raj!

Zašto Meksiko, čudili su mi se svi! Toliko, po njima, ima privlačnijih zemalja. Nemaju pojma! To sam im i rekla.

Moje prvo prekookeansko putovanje bilo je u Meksiko. To mi je bila višegodišnja želja i tačno je 10 godina od tada. Meksiko je toliko kompletan da je i danas, pored mnogo većeg iskustva koje imam, on moja najveća ljubav.

Pošto sam bila neiskusna u traženju avio karata „Odklop“, provajder sa kombinacijom hotela i prevoza, bio je moj izbor tih godina. Oni uglavnom rade nemačke agencije i jeftinije je, ali morate leteti od tamo. No problem, sve prihvatam samo kad sam konačno dragog naterala na tu destinaciju.

Ovo što sledi je jako zanimljivo. Počinjem potragu sa smeštajem u Kankunu i tražim jeftine hotele. Najmanja cena za dve nedelje je 1000 eura po osobi, (samo sa doručkom) i za nas četvoro to izađe 4 hiljadarke bez obzira što su deca 11 i 15 godina. Mozgam ja koji bih od tih sirotinjskih hotela izabrala i iz zezanja kliknem jedan sa 5* sa all inclusivom, koji je oko 1700 po osobi. Kad meni izađe cifra od 5000 za četvoro ja u čudu. Hej, pa to je lepota. Za decu u tim resortima pola cene, a ovi sirotinjski deru.Pa normalno da ću uzeti taj sa kompletnom hranom i svim iživljavanjima uz put. Kada sam to otkrila, bacila sam se u potragu koji hotel od tih. Pronašla sam najlepše rešenje ali o tome kada dođe vreme.

Spakirali se mi u dva koferčiča, poneli i praznu torbu za zimske stvari, kojih ćemo se odmah na aerodromu rešiti. Let iz Minhena, već nam poznat aerodrom i za 10 sati divnog leta, sa stalnim posluživanjima u sred noći, kad bi ih najradije zadavio što te bude, sletesmo u Kankun. Imali smo odmah transfer za Playu del Carmen i naš hotel, sve nam organizovala nemačka agencija. Izabrala sam hotel 2 km van mesta “ Xcaret Mexico.“

Hotel Xcaret

U to vreme se zvao „Ocidentale Grand flamenco Xcaret, all inclusive resort“ a sada vidim da mu je promenjeno ime. Pored njega se nalazi Xcaret park i za goste hotela su jeftinije ulaznice. Zbog toga sam izabrala baš njega a i zato što nije u mestu na gradskoj plaži već ima svoju plažu i izolovan je.

Dolazimo u hotel totalno šokirani od vlage i sparine, maltene bez daha. Resort je toliko veliki da mali vozić vozi svako malo okolo. Sobe su lepo dekorisane, sve ekskluzivno ali u ormanima miris vlage. Tipično za vlažna područja što sam tek kasnije saznala. Puno rasutih depandanasa po parku, bazena sa barovima, majanskih ruševina, restorana, park sa flamingosima, džungla…svašta još. Stvarno vam treba prevoz da brzo stignete sa plaže u neki od restorana koji izaberete za ručak.Moja ćerka i dan danas pamti najlepši vozić u Xcaretu kojim smo se vozikali i šali se da bi zbog njega opet išla tamo!

Plaža nije velika i načičkana je gomilama ležaljki. Jedan kormoran je redovno dolazio i jata ribica koje su turisti nemilice hranili. Beach bar na plaži sa vrednim indijancima koji su neumorno raznosili piće. Koktele kakve sam ranije samo sanjala, sada smo uživali i isprobavali sve po redu. Nismo bili kao oni američki turisti koji su se iživljavali i naručivali ležeći u ležaljci. Proba malo, pa ako mu se ne sviđa, prospe i traži drugi. Stvarno je usluga takva da nikad više nešto slično nisam doživela.

Ujutru smo imali doručak u restoranu na plaži i veselili se ptičicama koje su vršljale po tanjirima otišlih gostiju. Svako jutro za buđenje bomba sa sveže ceđenim sokovima egzotičnog voća.Guava mi je i danas najomiljenija. Preko dana smo šetali do plaže, za ručak birali neki od mnoštva restorana, za večeru neki medjunarodni a la carte restoran koji smo unapred rezervisali, popodne odbojka, naveče neka predstava, sadržaja koliko hoćeš.

Lobi je izvanredno uređen sa rekom koja protiče kroz hotel. Jata ribica su u reci a ogromni druželjubivi papagaji u lobiju. U vrtu hotela je jezerce sa flamingosima, ograđeni kanjon sa nekim divljim mačkama i reka koja vodi u podzemlje. Majanske ruševine su svuda rasute!

Playa del Carmen
Tri dana smo uživali u prekrasnom hotelu i nakon toga imali rezervisan rent a car za narednih 7 dana.Taksijem smo otišli do Playe del Carmen da preuzmemo auto. Mesto je simpatično sa ravno ispresecanim ulicama, velikom peščanom Karipskom plažom i pešačkom ulicom prepunom malih radnji.Par trgova i fontana i jedan zanimljiv piano bar.

Na plaži je puno masažnih salona i više puta smo ja i muž išli da uživamo u masaži za male pare. U hotelu je bila poprilično skuplja ali i tamo smo morali probat.

Gradska plaža
Bilo mi je jako drago da nisam tu izabrala hotel jer su se na plaži stalno izmenjivale hotelske ležaljke i prostor za posetioce. Previše ljudi, gungula i to nas je odbilo da uopšte budemo tu na plaži. Pošto smo zadovoljili znatiželju i površno upoznali Playu, narednih dana smo krenuli u istraživanje Jukatana – Majanskih piramida, cenota i podzemnih reka.

Čičen Ica

Odvezli smo se solidnim putem u džunglu i bili šokirani ležećim policajcima. Baš smo se mislili da li će autić preživeti one bombe na putu. U jednom trenutku nas je i policajac zaustavio i počeo da nas mota. Skapirali smo šta hoće i dali mu 10 dolara da nas ne gnjavi više. Vozili smo džunglom, sad već priviknuti na klimu i konačno stigli do moje dugogodišnje fascinacije.

Čičen Ica (šp.Chichén Itzá,) doslovno na lokalnom jeziku znači: „Na izvoru Ica“, je veliko arheološko nalazište na Jukatanu iz doba civilizacije Maja. UNESKO ga je proglasio svetskom baštinom, a od 2007. Čičen Ica se ubraja za jedno od novih sedam svetskih čuda. Ime je dobio po majanskom plemenu Itza.

Od sredine klasičnog perioda, tj. od oko 600. godine Čičen Ica je bila veliki grad, dostigavši svoj vrhunac, nakon što su već propali centri Maja u centralnim nizijama na jugu. Jukatan nije imao nadzemnih reka, a Čičen Ica je imala tri velika prirodna izvora sa obiljem vode. To je omogućilo da Čičen Ica postane prirodni centar za stanovništvo. Često su bacali predmete kao žrtve tim izvorima, a u očajnim sušnim vremenima bacale su se i ljudske žrtve.

Do 987. toltečki kralj je stigao sa vojskom iz središnjeg Meksika i Čičen Ica je postala glavni grad. Umetnost i arhitektura toga perioda pokazuju mešavinu maja i toltečkih stilova.
Centrom Čičen Ice dominira velika stepenasta piramida, koju su Maje zvale hram Kukulkan (to je bilo ime za Kvecalkoatla). Često se naziva El Kasitiljo (zamak na španskom). Velika pernata zmija se spušta severnim stepeništem piramide.

Zahvaljujući arheolozima, nađen je tunel, kojim se može ući u piramidu unutar piramide. To je bila česta praksa, da se sve veći i veći hramovi grade na starijim. Unutrašnja piramida je građena po lunarnom kalendaru, a vanjska po solarnom.

Opservatorij
Posedovali su opservatorij, koji je u novije vreme prozvan El Karakol (zmija). Namešten je bio da posmatraju mesečeve deklinacije i druge astronomske događaje. Koristili su sene unutar prostorija, da procene kad će biti solsticij. Oko rubova opservatorije bile su velike posude sa vodom. Posmatrali bi refleksiju zvezda na vodi.

Prostor Čičen Ice je ogroman, šetali smo kolonadama, videli teren za fudbal gde su igrali sa vatrenim loptama i poprilično se umorili. Bila sam jako razočarana da nije bilo dozvoljeno popeti se na vrh Kukulkana pa je zato piramida u Cobi postala moj favorit .

Coba

Kad se uparkirate ispred biletarnice, nude vam se brojni vozači tricikala.Izabrali smo jednog i poleteli u veselo jurcanje džunglom.

Putem smo se zaustavili do male piramide gde nas je oduševila kamena rezbarija horoskopskih znakova.

Konačno pogled na veliku piramidu u Cobi, s jedne strane obrušenom i zaraslom u džunglu.Ona me toliko raspametila nekom svojom energijom da me je mnogo više dodirnula nego Čičen Icina svetskočudesna piramida.Skoro su mi suze pošle od te lepote i pohrlila sam na nju.

Od silne želje, prva sam se popela na vrh i pored strmg uspona i oronulih stepenica.Pogled je sezao daleko na nepreglednu džunglu i jedno jezero koje smo videli putem.

Osećala sam se kao neki imperator koji ima pod nogama ceo svet

Iz Cobe smo se uputili u Valjadolid koji ima prastaru katedralu i nizove šarenih kućica u španskom kolonijalnom stilu. Mala šetnja živopisnim gradićem i puno snimaka.

Tulum

Tulum je jedini majanski grad na obali mora. Veliki prostrani park sa ruševinama na klifu, bez piramide, i pogled na podivljale talase bili su impresivni. I pored vetra, vrućina je bila nesnosna. Jedno vreme išli smo za nekom grupom i slušali njihovog vodiča. Klasična priča, objašnjavao je svaku građevinu, čemu je služila, istoriju i običaje. Vrućina nam je već dosadila i odjurili smo dole na plažu koja je izgledala kao zapenjeni azurni tirkiz optočen dijamantima.

I pored gomile turista, nisi osećao gužvu. Plaža ispod ruševina je mala prekrasna uvala. More je bilo uzburkano ali samo plašljivci bi mogli da mu odole, a mi to nismo. Pošto je naša hotelska plaža bila u uvali i mirna, ovde smo se nauživali borbe s talasima.

Iguane su se šetkale slobodno, malo smo jurili da ih mazimo ali nisu se dale. Jedan turist je ležao na peškiru i slučajno otvorio oči. Kad je video iguanu pored svoje glave skočio je kao poparen.Tako je bilo smešno videti ga svog paničnog kako skakuće i ne zna šta da radi, dal da beži il da je juri. Tulum nam je bio najlepši kupanjac i sledeći put bih otišla na divlju plažu iza Tuluma gde je bio resort s kolibama na samoj plaži. Mislila sam da je to nešto jeftino jer izgleda primitivno. Naravno, iznenadila sam se visokim cenama tih natur resorta.

Akumal

Slatko mestašce u zalivu između Playe del Carmen i Tuluma je Akumal gde smo otišli bez dece koja nisu htela da mrdnu iz hotela.Ništa spektakularno, lepa plaža, hoteli i krasni kafići gde obavezno svratiš na tipično meksičko Corona pivo ili tekilu.

Cenote

Obišli smo jednu cenotu u Cobi koju smo posmatrali samo odozgo i drugu blizu Čičen Ice, cenotu Ik Kil. Inače oko Valjadolida ih ima ogromno: cenota Samula, Keken, Zaci, San Lorenzo Oxman…To je još jedna prirodna lepota koja me oduševila. Rupe u zemlji sa podzemnom vodom koja je pomalo i slana. Svako kupanje u nekim čudnim mestima za mene je fascinantno. Ovo je bilo neverovatno i pripremilo nas je za još luđe kupanje u podzemnoj reci.

Cancun

Jedan dan smo se odvezli u Kankun i zahvaljivala sam ludoj sreći da nisam tu izabrala hotel.Kankun ima izuzetno zanimljivu poziciju dugačkog poluostrva koje sa jedne strane ima prelepo more a s druge ustajalu vodu ( slično kao Varadero na Kubi). Nizovi ogromnih hotela na obali i podivljalo Karipsko more. Severna strana ima uvalu koja je malo mirnija i u kojoj možeš da plivaš. Istočna obala se suočava sa besom vetra koji je napravio dine na plaži. Ljudi su iskopali stepenice u pesku kako bi mogli da siđu do mora.

Ja obožavam velike, lude talase, uopšte ih se ne bojim. To što smo doživeli u Kankunu, nateralo me da shvatim da ne bih mogla baš sa svima da se izborim iako me moja porodica zove Veljko Rogošić. Takva silina, da pomisliš da će kosti da ti slomi. Rvali smo se izvesno vreme, čuli spasioce gde zvižde nekima koji su se udaljavali i konačno napustili tu borbu.To nije bila igra niti zabava. Umorismo se!

Prošetali smo gradom, pojeli naše lanč pakete koje su nam potrpali u hotelu i nije bilo potrebe da bi nekuda seli na obrok. Hrana u Xcaretu je bila nezamislivo dobra i raznovrsna tako da uopšte nismo imali potrebe bilo gde da jedemo i ništa van hotela nismo ni isprobali. U samom resortu je bilo nekoliko restorana sa kuhinjama iz drugih delova sveta i isprobali smo sve!

Tu u Kankunu je bilo neminovno da svratimo u jedan tržni centar i bacimo se u kupovinu. Parfemi sa veoma niskim cenama bez poreza, stavili su me malo u dilemu da li su original. Definitivno jesu bili i sam centar je jako luksuzan sa predivnom vitražnom kupolom u središtu. Jelke na sve strane, naravno za predstojeći doček Nove godine.

Sutradan nam je bio zadnji dan rentiranja i vratili smo auto u Playu. Pošto je muž poludeo od igranja odbojke, ja sam sa ćerkicom krenula ka Playi i zaglavila u neverovatnom saobraćajnom haosu prilikom ulaska u mesto. Bilo mi je nezamislivo od kuda toliki broj auta.Jedva smo se izvukle, vratile kola i pobegle nazad u naš hotel i mir. Doček nove godine je bio onako resortski, kao neka gala večera, muzika, šampanjac i otaljasmo i to. Jedva smo čekali jutro da krenemo u Xcaret park.

Postoji nekoliko takvih parkova na Jukatanu ali mi smo izabrali Xcaret koji je bio povezan s našim hotelom i imali smo popust na poprilično skupe ulaznice. Čamac čeka ispred lobija i kad se ukrcaš, čamdžija te slika i zavesla kao venecijanski gondolijer, iako ovo više izgleda kao put u Had.

Dobili smo mapu parka bez koje se možeš izgubiti i u vremenu i prostoru ne napraviš li dobar plan obilaska. Bilo bi lepše da imaš dva dana za sve ali može i ovako. Izabrali smo sve što nas zanima, proverili određene stvari u kom su vremenu i krenuli prvo na lift vidikovac. Kao torpedo te ispali na vrh odakle se pruža fantastičan pogled na more, džunglu i hotele. Krenuli smo kroz park agava i došli do muzeja. Kosturi na ulazu a unutra ambijent i pokućstvo indijanaca, nošnje, dečje igračke. Hala puna leptira, druga sa čudesnim cvećem. Ukrcali smo se na brodić koji vozi podzemnom rekom. Svuda neke lobanje i detalji za zastrašivanje.

Šta me najviše privlačilo? Pa plivanje u podzemnoj reci, jedva sam čekala da stignemo tamo. Na našu žalost velika gužva, dobijamo prsluke i spuštamo se u vodu. Jako mistično bi izgledalo da nije bilo onolikog krkljanca, samo si gledao da ti neko ne nabije nogu u facu. Dugo smo plivali kroz reku koja se negde i račvala ali išli smo za gomilom. Na kraju sam baš bila razočarana.

Bazeni sa delfinima, ajkulama, kornjačama, mantama. Moje malo dete ostade željno plivanja s delfinima jer se probudio cicijašluk u nama. Sad mi žao! Veliki akvarij sa čudesnim ribicama. Jedna je plesala oko nas, imam fantastične snimke. Prišla je da me poljubi! U određenom satu na jednom trgu je bila predstava. Trčali smo tamo da ne propustimo. Četvoro ljudi vezanih za noge na ogromnoj vrtešci koja se zahuktala i suludo ih vrtela. Uf, baš se uplašiš da se ne otkače. Pod tim dojmom, krenuli smo nazad u hotel da ručamo jer je dobra stvar našeg hotela bila i ta mogućnost i blizina. Drugi posetioci su verovatno jeli u nekom od restorana po parku i plaćali. Opet smo se provozali čamcem i posle ručka je muški deo ekipe hteo da odmori do predstave, a nas dve neumorne smo se vratile u park. Razgledale smo još i majansko groblje i došle na ideju da opet idemo u podzemnu reku. Bilo je blizu pet sati, vreme kad se zatvara i uletele smo zadnje. Sada je to bio pravi doživljaj, lepota, nigde nikoga, mi same u onoj pomrčini sa sporadičnim bakljma. Lepo smo videle raznobojne ogromne paukove po stenama i na kraju je bilo toliko mračno da nisam videla svoje dete. Ona me zezala kričeći! Plivale smo tako kroz taj zastrašujući mrak i došle do račve. Wow, kakva dilema a mrak je bio skoro potpun. Počinje panika da me hvata a moje dete mrtvo hladno se smeje. Najednom smo čule neke glasove kako nam se približavaju. Ipak je još neko ušao posle nas. Par koji nas sustigao je odlučio da krenemo jednom stranom i uskoro smo izašli do mnogobrojnih mangrovih korenina. Izašle smo na svetlost dana i bile oduševljene tim iskustvom.

Najzad smo se našli s dečkima i krenuli na predstavu. To je bio pravi spektakl. U ogromnoj dvorani je bilo sigurno 3000 posetilaca. Predstava koja je sledila je bila spektakularna sa skoro 300 izvođača. Prikazuju majansku kulturu kroz istoriju, njihov bezbrižan život i igre, dolazak Španaca, pokolji i moderno doba. Gledali smo kako igraju fudbal s upaljenom vatrenom loptom, plesove, igre, neverovatno dobra predstava. Izašli smo totalno nadahnuti iz Xcaret parka.

Naše putovanje je trajalo 15 dana, naizmenično uživanje u resortu i obilaženje predivnog Jukatana. Pošto smo imali apsolutno sve u hotelu, nešto malo smo potrošili za auto, ulaznice i benzin koji je bio totalno jeftin. Putovanje kakvo bih ponovila bez ikakve ispravke.

Hvala Nensi što je sa nama podelila svoje utiske iz Meksika… Čini nam se da ovakvo jedno putovanje, pa i mnoga druga  možete i možemo priuštiti sebi i bez neke posebne magije, ali nam se posebno dopalo kako to Nensi o sebi kaže: 

Znači postala sam expert u nalaženju jeftinih avio karata – često po 1 evro, nekad mi i propadnu jer nasumično kupujem kad su te akcije. Pošto su nas svi redom gnjavili pitanjem kako ja to nadjem, moj muž im je dao odgovor:  “Ona ima voodoo lutku u koju ubada igle da neko odustane i onda ona uleti i kupi!“ Naravno zezanje, ali odatle ostade naziv bloga: