Bostonska čajanka u kafiću „Uzdravlje“

NAPOMENA: Svako ko poznaje Beograd, posle jednog dana u Bostonu kao da je kod kuće. Čarls reka je Sava, a Mistik je Dunav (doduše Borča i ta strana naše dunavske obale se tamo polako pretvaraju u okean). Novi Beograd se smestio na područje Kembridža, dok je Dauntaun baš gde i Stari grad. Imaju i Zemun, Tašmajdan, Senjak i Dedinje, samo što se drugačije zovu… Ostavite slobodno mapu – nema šanse da se izgubite!

Boston jeste dovoljno evropski (sa uskim uličicama u starom delu grada i italijanskom užurbanošću) da prelaz na drugi kontinent bude lagan, ali je i potpuno američki – u najboljem smislu reči.

Boston

Aerodrom Logan nalazi se na ostrvu sa kojeg u grad stižete taksi-čamcima, autobusom ili plavom metro linijom. Pogled na sletanje i uzletanje aviona sa bostonskih dokova je veoma popularno, a strani studenti sa nostalgijom baš tu čekaju oznake avio-kompanije iz svoje zemlje.

Kad smo kod okeana, (u periodu maj-oktobar) nikako ne propustiti priliku za posmatranje kitova koji se hrane na pučini. Ili malu plovidbu do ozloglašenog Salema…

Boston je mešavina starog i novog, arhitekture iz perioda stvaranja nacije (pokazaće vam ponosno balkon sa kojeg je pročitana Deklaracija o nezavisnosti) do staklenih nebodera. Takođe, čućete da je najbolja kafa u SAD baš u njihovom Starbaksu; jastozi i ostrige su obavezni deo menija; veslanje je omiljeni sport; ali i da imaju ekstra porez na garderobu, pa je bolje da šopingujete u Njujorku…

Ubrzo se naviknete da su na svakom ćošku obeležja da je baš to nešto „najstarije u SAD“. Takav je i park „Boston Common“, omiljeno gradsko mesto za opuštanje.

Ako vam se učini da na (severozapadnom) obodu parka vidite gužvu ispred neke zgrade – to je sigurno kafić „Uzdravlje“ iz istoimene serije (Cheers). Iako je poslednja epizoda emitovana još 1993. godine, Amerikanci ne propuštaju ovo mesto (ako se pre dolaska sa društvom „dogovorite“ sa konobarom, osloviće vas imenom pri ulasku, baš kao u seriji).

Iako u gradu živi dosta potomaka Italijana, Jamajčana, čak Brazilaca… kao i studenata i profesora iz čitavog sveta – najveći broj Bostonaca ima jak akcenat koji najviše nalikuje britanskom.

Neću da pričam o muzejima, izložbama, istorijskim znamenitostima… već o drugoj strani reke Čarls, to jest Kembridžu. Kada krenete mostom „Longfellow“ peške, opazićete oznake koliko vam je „smutova“ još ostalo do „pakla“. To vas malo zbuni, ali kad stignete do MIT (Massachusetts Institute of Technology) saznate da je to „hell“ (koja je jedinica „Smoot“ ostavljam da proguglate, zanimljivo je).

Kada pokupite genijalnu energiju MIT-a, zaputite se ka Harvardu i usput naletite na Bena Afleka (ooo, da, moguće je). Dok po „Harvard Yard-u“ zamišljate da ste deo tog posebnog okruženja, otvorite dobro oči i spremite kamere – tek tuda šetaju velikani! Nisam zabeležila Noama Čomskog kako izlazi iz Biblioteke, ali sam ga pratila bar 50 metara u stopu da se uverim da je to zaista on 😊.

Uvek svež i drugačiji, a istovremeno poznat i opušten – Boston.


sandra-pekic

Sandra je pisac, novinarka, PR menadžerka…
Autorka je romana: „Iz senke“, „Oltar otadžbine“ i najnovijeg – „Kivan“.

Više o njoj saznajte na linku

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.