U Janjinu (Ioannina) se često neplanirano „naleti“ kada iz Soluna auto-putem idete ka moru, u luku Igumenicu, ka Krfu. Putnici namernici često idu iz Atine avionom, kao i naša grupa koja je tog maja došla da vidi kako se evropski fondovi koriste za razvoj turizma… Eh, da.
U turističkim vodičima pročitaćete da je Janjina glavni grad Epira, prostire se uz obale Janjinskog jezera (ili originalno: Pamvotida jezera). Nalazi se na 480 metara nadmorske visine i okružena je planinama Tomaros i Mitelkeli…
Ono što će vas dočekati jeste gradić sa tradicionalnom mediteranskom i orijentalnom arhitekturom, puno kafića, restorana i radnji. Dobra hrana, još bolji slatkiši. Kad se tome doda da je reč o studentskom centru, te da mladi ljudi čine gotovo čertvrtinu stanovništva, možete očekivati dobru zabavu, posebno vikendima.
Odmah u oči upadaju jezero i veliko utvrđenje-zamak oko kojeg se grad širio.
Za vreme Turaka, Janjina je postala svojevrsni centar Balkana kada je reč o proizvodnji i trgovini srebrom (u okviru zidina nalazi se, između ostalog, muzej posvećen srebru i kujundžijskom zanatu). U gradu ima još mnogo muzeja (Etnografski, Arheološki…), pa obiđite onoliko koliko vam vreme dozvoljava. Ne odlazite iz Janjine bez neke srebrne sitnice, poput figurice nara (ili šipka) kao simbola izobilja.
Na šetalištu pored jezera ima prijatnih taverni i bašti sa „jezerskim“ specijalitetima (kažu da su na meniju i žablji bataci). Ono što nikako ne bi trebalo propustiti, čak iako ste samo nekoliko sati u Janjini, jeste ostrvo na sredini jezera. Do njega na svakih pola sata voze čamci. Sedam pravoslavnih manastira su učinili da ovo ostrvo Grcima postane jedno od važnih mesta za hodočašće. Tu je i mnoštvo kujundžijskih radnji i tezgi koje vraćaju posetioce u nekadašnji duh Janjine. I jedno ogromno drvo koje kao da svojim impozantnim korenjem drži ostrvo da ne potone (nije fotografisano, jer nije moglo da stane u kadar).
Grad je tokom nekoliko vekova bio zajednički dom hrišćanskog, muslimanskog i jevrejskog stanovništva… sve do dolaska ozloglašenog Ali Paše o čijim zlodelima se i danas mogu čuti lokalne priče. Na već pomenutom ostrvu nalazi se njegova kuća koja je danas muzej.
Postoji i nekoliko legendi o jezeru, ali je najbolje da čujete originalne verzije od meštana 🙂
Šteta što niko od nas u grupi nije bio spreman na sve što ovaj grad nudi, pa su i fotografije pravljene usput, sa mobilnog telefona. Pokajali smo se…
Kažu da ima mnogo toga što treba posetiti u okolini, ali smo mi otišli do arheološkog nalazišta Dodoni, koji se uređuje upravo iz evropskih fondova. Po nekim pretpostavkama, reč je najstarijem starogrčkom svetilištu i proročištu.
Ako mi je do ove posete Janjina bila sinonim za mesto na kojem se odigrala nekakva bitka, sada se na njen pomen prvo setim jezera, srebrnog nakita i… baklave.
Sandra je Pisac, novinarka, PR menadžerka…
Autorka je romana: „Iz senke“, „Oltar otadžbine“ i najnovijeg – „Kivan“.