Košice su, zvanično, drugi po velićini grad u Slovačkoj, a najveći na istoku te zemlje. Osim kolima, možete stići lagodno vozom iz Bratislave ili Budimpešte, kao i avionom iz Beča ili Praga. Broj stanovnika ne premašuje 250.000, u blizini je granica sa Mađarskom, a nije daleko ni Ukrajina. I to je dovoljno od statistike, jer ovaj grad nudi neočekivano uživanje.
Glavna ulica je upravo tog naziva – Hlavna. Palate, muzeji, crkve, institucije, ali i kafići, prodavnice… Duž ulice, sa obe strane, nalaze se stare tramvajske šine, tako da u početku niste sigurni da li se još koriste ili je zaista sve velika pešačka zona. Naravno, vrlo brzo se opustite, pa vam smeta svako biciklo na stazi i retka dostavna vozila.
Savet: Obratite pažnju na biciklističku stazu, ni ovde nisu raspoloženi da tolerišu turiste 🙂
Kao svojevrsni zaštitni znak grada dominira katedrala svete Elizabete (Alžbete) za koju kažu da je sazidana između 1378. i 1508. godine. Unutrašnjost je impozantna, a posebnu pažnju privlači krilati glavni oltar sa tri velike statue i 48 panela slika. Sa obe strane katedrale nalaze se dve građevine iz 14. veka – gotski toranj svetog Urbana (zvonik) i Crkva svetog Mihajla, nekadašnja grobljanska kapela. Nedaleko je i veoma stara bronzana statua arhanđela Mihajla koji drži grb Košica, zatim ulaz u podzemni arheološki muzej Dolna brana ako vas zanima (pra)istorija mesta i okoline.
Kada krenete poprečnim ulicama nastavljate da otkrivate bogatstvo grada, ulice zanatlija, parkove… i ponovo istoriju. Košice imaju najveće staro gradsko jezgro u Slovačkoj, pa nije ni čudo da je 2013. godine upravo taj grad bio Kulturna prestonica Evrope.
Državno pozorište Košice smešteno je u neo – baroknoj zgradi, a mnogi objekti po nazivima svedoče o vekovnoj mađarskoj dominaciji u ovoj oblasti. Kada krenete Mlinskom ulicom, od Katedrale ka Gradskom parku, uživaćete u arhitekturi mahom iz 19. veka, sve do prelepe Jakabove palate. Iako vam se isprva učini da ovaj grad može biti savršena usputna stanica, jer centar možete obići za jedan dan – ukoliko želite da posetite muzeje, popnete se na zvonik katedrale… planirajte bar još dan-dva.
Ako se odlučite da istražujete malo van centra, možete otkriti najstariji hotel u Slovačkoj – Bankov, koji je pre skoro 120 godina počeo da radi u preuređenoj kapeli iz 18.veka. U blizini je i, kako nam se učinilo, popularno izletište u predivnoj prirodi.
Grad čine i ljudi, a u Košicama ima mnogo mladih koji daju onaj šmek optimizma. Kafići su puni tokom dana, tako da ubrzo shvatate da grad ima i bogat (noćni) život. Međutim, kada pitate ljude šta preporučuju da obiđete i vidite, pomalo su zbunjeni, pa predlažu Dino park ili Zoo vrt.
Da li su nespremni na pitanja turista ili ni sami nisu sigurni (jer zbog posla dolaze iz obližnjih mesta u ovaj grad) – nisam potpuno sigurna.
Ponuda u restoranima je odlična, a domaćini su posebno ponosni na svoje pivo. Čorbe i potaži su im odlični, kao i jela sa mesom. Za one koji nisu ljubitelji slovačke (mađarske) kuhinje neće ostati gladni uz picerije i arapske restorane.
I za kraj – malo nostalgije! Oni koji se sećaju gaziranog soka od grožđa iz doba Čehoslovačke, oduševiće saznanje da je Vinea i dalje istog božanstvenog ukusa, ali u modernijoj ambalaži. Zelena je i dalje neprevaziđena, iako je crvena intenzivnijeg ukusa.