Najmoćnija sultanija osmanskog carstva – Haseki sultanija Hurem, devojačkog imena i prezimena Aleksandra Lisovska, bila je ukrajinska robinja koja je prodata u belo roblje i koja je odvedena u Osmanlijsko carstvo.
Kao što su i sve ostale robinje koje su završile u haremu bile podučavane raznim veštinama, tako je i Aleksandra. Savladala je veštine pevanja, plesa, naučila je jezik, veštinu pripovedanja i preuzela veru. Njeno ime su preveli u Rokselana, a budući da je stalno krasio osmeh na licu, da je bila vrckava, luckasta i uvek spremna na šalu i smeh od sultana je dobila ime Hurem.
Vatreno crvene kose, nežna i vitka, lepa i suprotno današnjem stavu pojedinaca da lepota i pamet ne idu zajedno, ona je bila inteligentna. Očarala je Sultana Sulejmana toliko da je na kraju samo s njom provodio vreme, ona je bila prva žena koja je oslobodjena ropstva i koju je sultan oženio. Femme fatale osmanlijskog carstva bila je proglašavana za vešticu i vračaru, a ona je samo bila ono što je morala, umiljato jagnje da dobije šta želi i krvoločni vuk da odbrani ono što voli.
Džamija Sulejmanija mi je ostala kao jedna od najlepših u Istanbulu. Možda zato što nosi energiju ljubavi.
.
U vreme gradnje džamije Sultan Sulejman je (zamišljam da joj je tiho nagnuvši glavu ka njoj šaputao) rekao Hurem da je u toj gradjevini njegova duša i srce. Njena poslednja želja, koju joj je sultan i ispunio bila je da ona tu počiva. Umrla je na današnji dan 1558. godine. Sultan Sulejman veličanstveni umro je osam godina posle nje, ostavši joj veran do smrti. Sahranjeni su jedno pored drugog, u džamiji Sulejmaniji, ovoga puta po njegovoj želji, želji moćnog vladara da zauvek bude kraj voljene žene.
Idemo na put, u Istanbul:
