Lisabon je grad koji vam, ma koliko da očekujete, pruži više. Grad koji opčini od prvog dana. Grad toliko drugačiji, toliko poseban. S mnogo topline, sa velikom dušom.
Otisla sam u Lisabon sa, mislila sam, mnogo predznanja, dobro pripremljena, sa stotinama iščitanih stranica i pregledanih snimaka i fotografija. Sa mapama i idejama. Neke od njih našla sam i od divnih ljudi u grupi Kofer u ruke, idemo na put. Ali, ma koliko da sam znala, ma koliko da sam u glavi imala slika i planova, kad sam izašla iz hotela prve večeri i zakoračila na pločnike duž Avenia da Liberdade, sve se preokrenulo, pogled je išao sa fasade na fasadu, sa mozaika na mozaik, sa drvoreda na skulpture, sa trga na trg, ne verujući.
Impresija sa velikim I.
I tako je bilo svakog dana, u svakom delu grada i okoline. Kombinacija modernog i starinskog, bogatog i siromašnog, novog i starog. Reka i okean, trgovi i parkovi, tramvaji i uspinjače. Fado gotovo na svakom koraku. Vidikovci sa pogledom koji bukvalno oduzima dah. Toplina i širina. Čak i u uzanim i strmim uličicama Alfame kuda se s mukom provlači maleni tramvaj broj 28. Jedna ogromna emocija.
Od onih sam koji na svakom putovanju mnogo prepešače, koji jure da upiju što više, da upakuju što više lepih slika u svoje srce, pa je tako bilo i ovoga puta. Ali se dosta i sedelo uživajući u sunčanim danima pored reke Tezo, na plažama Kaskaisa, u prelepim lisabonskim parkovima. Okean me ostavio bez reči. Ta silina, ta moć, taj zvuk valjanja talasa i snažnog razbijanja o stene na krajnjem zapadu kontinenta i dalje su mi neverovatni. Usta pakla sa svojom neobičnom lepotom, sa talasom koji me skvasio od glave do pete i ostavio u neverici da razmišljam šta sad i kako dalje sa mokrom kosom.
Sintra i njena posebna lepota, koju nam donekle magla prikrila. Divna Belem kula i manastir Zeronimos. Nezaboravno, zaista.
Sve bih izdvojila i ništa ne bih izdvojila
Sve zajedno je jedna velika ljubav. I velika sreća sto sam imala priliku da upijem u sebe tu lepotu i posebnost. Da udahnem tu toplinu i opojnu draž. Da urežem bar delić Portugala u svoje srce. Do nekog drugog puta.