Barselona je prelep grad koji podseća na ćerku bogatih roditelja koja se zavetovala da će da uveća njihovo bogatstvo. Gradom preovladava arhitektonska estetika i harmonija koji ostavlja najjači utisak.
Grad podstiče maštu i pruža kreativnost za sve one koji to žele da primete. Tu su zgrade od četiri ili pet spratova sa penthausom na vrhu. To je jedini grad koji je dobio Kraljevsku medalju za arhitekturu. Čak je i Ajfelov toranj prvenstveno trebalo da bude postavljen u Barseloni ali su urbanisti smatrali da se ne uklapa u lepotu grada i odbacili plan. Meni izgleda da najznačajniju funkciju u gradu obavlja gradski urbanista koji kontroliše urbanističke planove da nekome ne bi palo na pamet da uradi neku glupost
Na svakoj zgradi nalazi se po jedana zastava regiona Katalonije, jer „gospođa Barselona“ hoće da se reši svog ljubavnika iz Madrida koji kako ona kaže je ležerniji , duhovitiji, ne smatra život za ozbiljno. To je i njin način da pokaže svoju važnost i traži više novca iz državnog budžeta. Na zgradama se nalaze zastave duginih boja, jer grad mora da uveća bogatstvo sa osobama kojima je posao i karijera prioritet prioriteta. Tu nema sentimenta , samo biznis. Suprotno državnoj politici u mnogim gradovim u Evropi tako i u Barseloni nalaze se palestinske zastave u znak podrške. To je najveći grad na Mediteranu koji godišnje poseti oko 10.miliona ljudi, dosta je čist i uredan. Nisam videla stare fasade.
Grad ima 10 metro linija i kazna za one koji se voze bez karte je 100 evra. Ukupna dužina biciklističkih staza u gradu iznosi 180 km. Ulaz u toalet u tržnim centrima je 1,20 evra. Kontrola karata u muzeju je učestala tako da obezbeđenje zaustavlja posetioce sa pitanjem „Molim vas pokažite nam vašu kartu“. Ne sme niko da se pravi mangup i da uđe bez karte. To je zvanično grad u kome katolici čine većinu ali funkcioniše po anglosaksonskom principu u duhu protestantizma.
Tamo nema nelogičnosti, apsurda, idi mi, dođi mi. Nema ni malih porcija kao što ih ima u Francuskoj, Italiji, Grčkoj. Tapasi koji se kod nas zove meze su bogati zalogajčići sira, pršute, plodova mora. Tu je i jelo od pirinča sa varijantama plodova mora, piletinom, ribom koju zovu paelja.
Na pijaci mali fišeci, poput korneta za sladolede, napunjeni sitno seckanim komadićima pretežno šunke i sireva mogu se takođe kupiti skoro u svakoj radnji. Možda se neki trgovac dosetio da napravi posao, shvativši da iza sečenja većih komada mesa ili sira, ostaje mnogo „otpadaka“ koji se mogu pretvoriti u delikatesno meze.
Barselona – Plaže su veštačke sa peskom donesenim iz Egipta.
Turističke ponude ima u nedogled. Imaju muzej pogrebnih kola iz 19.veka, kao i podzemna Barselona uz obilazak kanalizacije. Verovatno sa većim brojem turista ulaznice će biti sve skuplje i skuplje tako da grad ima konstantni izvor prihoda a sasvim sigurno kada se pročuje da je u Barseloni jako skupo izazov za turiste biće veći i imaće potrebu da dolaze češće.
Najpoznatiji gradski arhitekta čije ime se najčešće pominje je Antoni Gaudi. To je čovek koji je osmislio vrata i balkone od kovanog gvožđa. Zatim je uveo tehniku slaganja mozaika od parčića keramičkih pločica i stakla koja krase parkove i danas muzeje u gradu. Imao je želju da bude drugačiji i u tome je uspeo što se zgrada i javnih površina tiče međutim njegov rad na crkvi Sagrada familija po meni je disharmonija prostora koja je poput slona u staklarskoj radnji. Nikako se ne uklapa u urbanističku celinu. Verovatno je ideja bila „i od luđeg može luđe“. Ili je „gospođa Barselona“ odlučila da svom neželjenom ljubavniku iz Madrida pokaže da je vrednija od njega i da gradi crkvu koja ne liči ni na jednu.
Karta za ulaz koja čini donaciju za izgradnju iznosi 37 evra van sezone dok je u sezoni 50 evra po osobi. Ko voli nek izvoli.
Student likovne umetnosti u Barseloni bio je Pablo Pikaso. Njegovi radovi na početku karijere bili su realistički gde je forma imala smisla. Kasnije je shvatio da što si ekcentričniji više dolaziš do izražaja i više se o tebi priča, piše, pominje. On je pokretač pravaca pod nazivom kubizam, potpuna avangarda, to su dvosmisleni prostorni odnosi u slikama koji potpuno zbunjuju posmatrača. Zamišljam ga kako negde na oblaku Pikaso gleda na nas sa smeškom u sebi kaže: „Sve sam vas zajebo“
Grad vredi posetiti pre nego što ulaznice u objektima postanu bezobrazno visoke.