U Beogradu sam proveo tri nezaboravna dana lutajući gradom i primetio sam da je najveća sreća što nema horde turista i velikih redova. Šetnja gradom za mene nije bila pešačenje već izbegavanje prepreka. Pločnici ulica su oronuli i plaču za rekonstrukcijom. Pitao sam se zašto ljudi koji žive ovde ne vole ovaj grad jer na svakom koraku bacaju opuške od cigareta a da ni okom ne trepnu.
Obožavam način na koji ljudi ovde parkiraju automobile. Pola od njih je na trotoaru, pola na ulici, a kada parkiraju iz auta se može izaći samo kroz prozor. Čarobno haotično.
Sa ljudima se lako raspričaš o svemu i svačemu, kao sa starim drugarima. Rekli su mi da sam došao u pogrešno vreme i da treba da dođem u Beograd 27. juna kada Srbija igra fudbalsku utakmicu sa Brazilom na svetskom prvenstvu. U slučaju da Srbija pobedi slavlje će biti naredna tri dana i da se tada najbolje vidi koliko su „ludi“.
Žene su posebna priča. Kao da su se dogovorile, svaka druga drži sunčane naočare na glavi. Izgledaju mi ambicioznije od muškaraca, to je valjda takav taj slovenski tip žene. Kao da je napravljena prirodna selekcija kroz generacije. Nisam video ružnu ženu.
Beograđanke vole da pokazuju svoje grudnjake tako da kroz bluzu može lako da se nasluti dezen i oblik.
Muškarci pasionirano igraju šah u parku. Hodaju kao na vojnoj paradi i muvaju se u blizini kladionica. Izgledaju mi grubo. Taman kada sam to pomislio dok sam jeo u pekari momak pored mene ponudio mi je da probam njegovu pitu drugačijeg ukusa. Meni je samo žao što mi to nije ponudila neka žena.
Dostojanstveni su i ponosni.
Ovo je moj drugi boravak u Beogradu i primetio sam da ni tada kao ni danas nije završeno renoviranje Narodnog muzeja.
Natpisi ulica su uglavnom na ćirilici i tako se obradujem kada mogu da pročitam latinične nazive.
Cigani prodaju kopiju Ray Ban sunčanih naočara za 10 evra – tačnije ne kupujte to jer je lažnjak.
Kafeterije su na svakom koraku i uvek je tu neko društvo, retko se vidi da neko sam sedi za stolom.
Nažalost, ne služe moj omiljeni crni čaj.
Mnogi restorani imaju svoje bašte i to je sa ukusom sređeno, ali nažalost imam strah da mi delovi oronulih fasada ne padnu u teleću čorbu.
Nemojte se cenkati sa trgovcima na ulici jer to ovde smatraju uvredom.
Najvažnije, nemoj da je nekome palo na pamet da kaže da navija za nekog od konkurenata Novaka Đokovića, to se ovde ne oprašta.
a na #idemonaput možete pročitati više Majinih priča: Pročitajte