Od kako znam za sebe, kosa mi je limun žuta. Obožavam Sunce, još kao takva mala sam ga crtala žuto, mada nisam sigurna ne bi li mu ipak boju okarakterisala kao boju narandže, one zrele, one iz koje prskaju sokovi života…
Dodje 2020. godina.
„Kad ti život da limun napravi limunadu“ bi bila možda prava krilatica za ovu godinu.
Ili možda ona „Otkud je već avgust, kad ja pamtim tek mart…“ Od tad (od marta) do sad pregurasmo svi svašta, a da ne znamo ni sami šta… I cedimo i dalje limun…
Pojavi se „jedna mala plava“ i veli ona meni „`ajde na Taru, vodim ovaj vikend, ovu nedelju…“ I podjoh.
Mala plava, limun žuta je Jasmina, piše neke lepe priče na svom blogu Jasmin&Jasmin putovanja i povede nas na Taru, … usput nam pričajući priče i vodeći nas kroz lepu Srbiju sve do magične Tare.
*Foto stop-kućica na Drini
Nastanak kućice vezuje se za leto daleke 1968. godine. Grupa bajinobaštanskih dečaka napravili su mesto za odmor na steni od dasaka od obližnje srušene šupe i kako bi se zaštitili od sunca, i tada je ideja rođena. Prodje više od pola veka do sad, kućica je pravljena i snagom reke nošena, ponovo sastavljana i ponovo nestajala, nestvarna kao iluzija, postojana koliko i snovi kad se na njih obruši surovost života, al` eto je opet tu… Drina, nestvarna smaragdna lepotica je okružuje i začikava.
*Poseta manastiru Rača
Na obali reke Rače, osnovan u 13.veku kao zadužbina kralja Dragutina. Od manastira vas vodi ne previše zahtevna staza Ladjevac do vodopada i izvora.
Manastir Rača
*Fakultativni ručak i slobodno vreme na Mitrovcu
Mitrovac na Tari je za mene bio i ostao simbol dečijeg odmarališta. Vraćam se mislima u dečije nestašluke koje smo redovno pravili ovde, ekskurzije i zimovanja, grudvanje ili beskrajne šetnje kroz cvetne poljane leti.
Preuzeto s FB:
“Jel` i vama k`o i meni čudno ići kroz Srbiju bez učiteljice?“
*Vožnja do najlepšeg vidikovca Banjska stena i kratka šetnja po prirodi nacionalnog parka Tara
Ovaj vikend je na Tari bilo toliko mnogo ljudi da se vožnja pretvorila u kreni-stani-vrati se avanturu. Očekivano, Neočekivana je lepota koju zateknete na vidikovcu.
*Foto stop-reka Vrelo
Mogla bih ovde ostati satima.
Dakle, ovo nije ni putopis ni priča s Tare, ovo je poziv Vama da se pridružite i da zajedno s nama napravite neke svoje uspomene na ovom izletu, jer ovo je više od izleta, ovo je druženje uz pozitivne ljude i lepe predele…
Idemo na put, idemo na Taru…
P.S. …kaže Tara da pamti…