KOLUMBO NA PUTU KA INDIJI

Najveće dostignuće Kristofera Kolumba bila je činjenica da je kao uspešni moreplovac preplovio okean u oba smera. On je jedina istorijska ličnost koja je stekla slavu ne znajući gde je stigao. Došavši na Karipska ostrva bio je ubeđen da je u Indiji.

Pre njega svi začini stizali su u Evropu preko komplikovanih mreža trgovaca. Kada bi roba došla na evropske pijace koštala je nekoliko hiljada puta skuplje nego na dalekom istoku. Bilo je pitanje vremena kada će oni na kraju lanca snabdevanja ukloniti posrednike i doći do zarade na samom izvoru.

Začini u to vreme bili su najcenjenija roba. Prednjačio je biber, cimet, kurkuma, đumbir, karanfilić, korijander. Umesto svega toga Kolumbo je u Evropu doneo kukuruz, krompir, paradajz, suncokret, bundevu, plavi patlidžan, pasulj, kikiriki, vanilu, čokoladu.
Početkom juna ove godine, očekujući goste sa zapada u Srbiju su počeli da stižu Indijci, neočekivano i iznenađujuće, tako da smo se pomalo osećali poput Kolumba.

Indijska kultura za mene je bila u potpunosti nepoznata. Većina turista bili su „radnici na privremenom radu u inostranstvu“ gde već oko 11 godina žive i rade u Dubaiju, Abu Dabiju, Dohi. U Srbiju su pristigli sa namerom da borave 14 dana u karantinu i posle toga nesmetano uđu u zemlje bliskog istoka. To je bio čisto ekonomski razlog jer njihov boravak u „karantinu“ u Srbiji bio je finansijski isplativiji nego na drugim mestima. Najveća prednost za njih bila je mogućnost ulaska u Srbiju bez vize.
Indijce karakterišu kulturološki velike razlike zavisno od regiona iz kojeg dolaze, različiti su običaji, navike, religija, klimatski uslovi u kojima žive.
Tako da se ne može rači: „Ovo je pravi Indijac“.
Za sebe kažu da im je jedina zajednička nit da vole začinjenu hranu.

Podeljeni su na 28. država u kojima se govori 22. zvanična jezika sa više od 100 dijalekata u koje je hindi i engleski obavezan za sve.
Mogu lako da se prepoznaju po nestvarnim očima koje liče na bisernu školjku. Žene su ženstvene , blagih pokreta, pažljivi su slušaoci i retko prekidaju sagovornika.

Kao što svaki narod ima izgovore za svoje neuspehe tako i oni kažu da je Indija bila najbogatija zemlja na svetu pre dolaska Britanaca i da je njima dugo trebalo skoro 300 godina da shvate njihovu manipulaciju. Danas su im zahvalni jer zahvaljujući Britancima oni su jedini Azijati koji su deo evropske kulture i da sloboda koju imaju zahvaljujući nezavisnosti znači da moraju da idu u korak sa vremenom, jer samo tako dolazi do napretka.
To zovu karma koja podrazumeva da svaki čovek snosi posledice sopstvenih dela. Zbir svih dela određuje sadašnjost i budućnost. Što bi se reklo „sve dođe na naplatu“

Indijci kao turisti najčešće su odlazili u nacionalne parkove diveći se prirodi, posebno u jesenjim danima. U letnjim danima tražili su da se slikaju pored beskrajnih polja suncokreta doživljavajući to kao čistu egzotiku.
Objasnili su mi razliku između lekovitog bilja i začina. Lekovito bilje je lisnati deo biljke, a začini potiču iz drveta, semena i ploda. To je bila novina za mene.
Pri dogovoru ture imali su potrebu da se cenkaju. Ta igra nadmudrivanja sa trgovačko logikom deo je kulture koju nose sa sobom. Na kraju krajeva to ih uzbuđuje.

U toku ture često su me ljudi zaustavljali na ulici pitajući „Odkud Indijci kod nas?“ „Šta rade ovde?“ „Doneće nam novi delta soj virusa“
To je bilo čudno jer za njih naziv Delta soj bio je u potpunosti nepoznat, a ja sam se čudila da niko ne piše javno o gostima iz Indije, kojih je pun grad, a bili su najbrojniji gosti ovoga leta. Još jedan u nizu apsurda.
Najjači utisak za njih je lokalno stanovništvo koje ih tretira kao sebi ravne na svim javnim mestima i da, kako oni kažu, zanemaruju njihovu boju kože.
Kada pričaju o opštim stvarima kažu da je demokratija za male zemlje kao što je Srbija. To je nemoguće sprovesti u Indiji jer „strah od otvaranja konzerve je veliki i nemoguć“
Kažu da se Indija promenila u poslednjih deset godina od kako je veliki broj gastarbajtera, da je ljudski vek produžen, ali da se i dalje doživljavaju kao slon koji živi u skupini, slušajući ženku, pomažući drugima, brinući o mladuncima i starima, dok odrasli mužjaci vode samostalni stil života.

I dalje postoje ugovoreni brakovi. Parovi treba da se slažu po horoskopu, religiji, i kastama.
Mnogi parovi danas zbog finansijske nezavisnosti imaju veću slobodu izbora.
Pri sklapanju brakova svako donosi takozvani „CV“ gde roditelji zastupaju interese svoje ćerke ili sina. Ako date garancije odgovaraju, sledeći korak je da tumač horoskopa potvrdi da su sudbinski rođeni jedno za drugo. Ako se to ne slaže, dogovor se raskida.
Kažu da je davno prošlo vreme da 1. od 100. brakova završi razvodom.
Sva deca u porodici treba da budu udata i oženjena, ako nije tako smatra se nesposobnost roditelja, u slobodnom prevodu „falinka“.
Kažu da oni iz nižih kasta pričaju o ljudskim karakteristikama, iz srednjeg staleža o događajima a svi oni iz viših kasta razmenjuju ideje pričajući o poslu i zato ako si pametan nikada ne treba protivrečiti bogatima, detetu, ženi, učitelju i najvažnije budali jer za propalicu svet je pun nepravde i neprijatelja i to ih stavlja u poziciju niže kaste.


Maju ste već imali prilike da upoznate preko bloga #idemonaput , podsećamo:

Bavljenje blogom, putovanja i raznorazne misli zapisane nekad zbrda-zdola, a nekad kroz lepa sećanja koja me vuku tamo-vamo mi je donelo pregršt lepih dogadjaja i upoznavanja s nekim zanimljivim ljudima.
Baš prethodni četvrtak upoznah jednu damu slučajno il` namerno, ko bi ga znao. Želim i vas da upoznam s njom, mada možda već i znate za nju, pa ću vam samo preneti moj utisak u tom slučaju. Dakle, Maja Rogan, putnica i turistički vodič, vesela i nasmejana dama, a takve su i njene priče. Prolete nam dva sata u priči, uz kafu za poneti i ipak neočekivanu mogućnost da u ovim danima kovid bezumlja tu istu popijemo u bašti jednog novobeogradskog kafića dok se prvo prolećno sunce igralo na našim obrazima. Volela bih kad bih znala kako da vam prenesem tu količinu lepe energije koju Maja nosi i koju sam ja ukrala malo i za sebe, ali se to ne može baš lako rečima opisati. Zato u nastavku s vama delim jednu njenu priču gde se prosečan (šta god to bilo zaista, ali se već odomaćilo kao definicija) srpski turista lako može naći…

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.