Ljubitelji sporta i fudbala koji dođu u London, u svoj turistički itinerer, obavezno upisuju posetu bar jednom od mnogobrojnih stadiona koji se nalaze u ovoj svetskoj metropoli i glavnom gradu države iz koje je i krenula fudbalska magija koja opčinjava milijarde ljudi na našoj planeti.
Danas vas vodimo u jugozapadni deo Londona, u opštinu Hammersmith and Fulham, gde se nalazi stadion „Stamford Bridge“, dom fudbalskog kluba Chelsea.
Najbrži način da stignete do njega je, naravno, metro (popularni „Tube“) i vožnja na „District line“ („zelenoj liniji“), do metro stanice Fulham Broadway.
Nakon kratke šetnje od 350 metara, ispred vas se pojavljuje impresivan objekat jednog od najboljih engleskih i evropskih klubova u 21. veku – fudbalskog kluba Chelsea!
Sve na prvi pogled izgleda magično, ali malo je nedostajalo da ovog stadiona uopšte ne bude na ovom mestu danas i fudbalske imperije ruskog oligarha Romana Abramoviča.
Naime, ranih 80-ih godina prošlog veka, Chelsea nije bio tako moćan i bitan u engleskoj fudbalskoj hijerarhiji. Klub je tavorio u drugoj ligi, a u procesu promene vlasništva kluba tih godina, direktori kluba su prodali stadion kompanijama koje se bave investiranjem i prodajom nekretnina.
Naravno, pametne menadžerske glave došle su na ideju da, na mestu gde se Stamford Bridge nalazi kao sportski objekat od 1877. godine, a kao stadion FC Chelsea od njegovog osnivanja 1905. godine, izgrade nove poslovne zgrade, stanove i moderne šoping centre (zvuči li vam ovo poznato?).
I tada novi vlasnik kluba Ken Bates zajedno sa navijačima počinje dugu desetogodišnju borbu za povratak ovog zdanja u vlasništvo kluba. Akcija se zvala „Save the Bridge“ i 1992. godine Bates i navijači uspevaju da srećom u nesreći – kolapsu tržišta nekretnina u Londonu, vrate stadion u vlasništvo kluba.
1993. godine je započeta postepena rekonstrukcija kompletnog stadiona koja je završena 2001. godine rekonstrukcijom nove zapadne tribine, tzv. „West Stand“.
Današnje zdanje sadrži sve što jedan ovakav moderan sportski objekat podrazumeva uključujući između ostalog: tribine za preko 41.000 navijača, muzej sa trofejima, restorane, hotel sa 4 zvezdice, podzemni parking, butik u kome svi posetioci obavezno pazare suvenir koji će ih podsećati na boravak na ovom stadionu i u ovom gradu.
Organizovani obilazak stadiona je naravno, uključen u turističku ponudu i tokom tih 60 minuta, svako na svoj način može da doživi istoriju i sadašnjost Plavaca!
Idemo na put:
“Deo obaveznog programa je uvek i poseta stadiona! Nastala kao kompromis izmedju dve osobe, jedne koja bi jurcala po gradu, ispijala kafe u sunčanim baštama bilo kog grada ovog sveta, šetala širokim bulevarima, uskim uličicama i na drugoj strani sportskog fanatika tipa „ne diraj me dok je utakmica“. Držim da je ženska strana uglavnom apsolutno nezainteresovana za bilo šta što se tiče „najvažnije sporedne stvari na svetu“, čast izuzecima! Ali svejedno, uredno obilazimo hramove fudbala. Toliko da skoro i ja počinjem da vidim razliku izmedju dva stadiona! Tako da, za ljubitelje fudbala iz svakog grada koji obidjemo imamo i poslasticu!”
Očigledno je da ima još ljudi koji dele ovu strast, a takodje i dobru volju da podela s nama utiske.
Zahvaljujemo se g.Desimiru na podeljenim utiscima… naročito muški deo dvojca.
Ženski deo dvojca Idemo na put jednom je prilikom putovao sam do Londona…ideja o poseti ovog stadiona stvarno mi pala na pamet nije 🙂 Ali zato, kafa u Londonu je bila vrhunska! Pročitajte kako najbolje provesti jedan dan u Londonu