Ko je Idemo na put

Naša ljubav za putovanjima se razvila na neobičan način. Budući da otprilike poslednjih 20-ak godina uglavnom čujete od svih da se para za putovanja nema i da je svaki odlazak bilo gde preskup, na našem blogu idemo na put pokušaćemo da Vam pokažemo ona mesta koja smo obišli i za koja mislimo da su dostupna i Vama!

Ali da se vratimo na ono prvo naše zajedničko putovanje! Opet, nije lako ne spomenuti zemlju i vreme u kome živimo, budući da je to prvo putovanje na koje smo otišli došlo kao splet neverovatnih okolnosti. Dakle, u zemlji gde maštanje o Karibima, Japanu ili Australiji (do koje se jedino iz ove zemlje stiže autobusom) uglavnom se i svodi na maštanje, u zemlji gde blizu 90% radno sposobnog stanovništva se igra nekakve vrste lutrije i neobičnim žarom i srčanošću istovremeno tvrdi da je sve namešteno i da niko nikad ništa nije dobio, mi smo putovanje dobili igrajući nagradnu igru! Jos uvek, deset godina kasnije to je najdalja destinacija koju smo obišli u odnosu na naše stalno mesto boravka, ali to i nije najvažnije svakako. Bitno je izmestiti se, onoliko dugo koliko ste u mogućnosti da sebi priuštite shodno novcu koji planirate da potrošite, shodno vremenu koje Vam Vaše radno vreme ostavlja da uopšte njim raspolažete, volji da sami organizujete putovanje istražujući najbolji momenat da organizujete prevoz do destinacije, rezervišete hotele u mestima u kojima planirate boravak, ili shodno volji da se uklopite u jasno definisane datume polaska i povratka u okviru agencijskih aranžmana.

Idemo na put je nastao prvenstveno kao ideja oduška u malo pisanja, ali i ponovnog preživljavanja dragih putovanja, vraćanja slika i onog dobrog osećaja koje, bar meni, svako putovanje nosi.

Idemo na put sam ja, Ljiljana, koja tu svašta nešto piskaram, pišem, smišljam i izmišljam. Ponekad i razmišljam. 😉

Idemo na put je i On, moj saputnik i sapatnik, voljeno biće, glas razuma ili neko ko povremeno trpi moje bube i bubice, moja džvanjkanja (inače kaže da nije čuo da neko barata s toliko čudnih reči koje počinju slovom dž), moja džangrizanja zbog premalo mrdanja na putovanja i neko ko se raduje mojim radovanjima!

Ja – lako ćemo i On – polako ćemo.

Ja stalno u potrazi za novim putovanjima i pitanjima šta sve nećemo uspeti da vidimo i on koji mudro konstatuje kako smo puno toga videli…

Idemo na put je sve ono o čemu maštam i sanjam, a nekad me stvarnost vrati nazad. A putovanja su stvarnost, snovi i maštanja, pa nekad ne znam ni sama gde sam zalutala, šta bih i šta hoću, a šta jednostavno moram. Nose me godine brzinom koje se ponekad plašim, zove me prošlost u sećanja i pitanja zašto i da li je moglo drugačije biti. Maštarim o neizvesnoj budućnosti i ostvarenju snova, a nekad me porazi misao da neće se ostvariti. Tražim ljubav i zalutam u patetiku, španske serije i cmizdrenja. Opraštam sebi samoj uz onu „Pa šta, žensko sam…“

Sanjam o nekoj slobodi da samo odletim i nestanem. Da li je to sloboda? Čini mi se ako odustanem od putovanja da ću odustati od čežnje i žudnje. A šta sam onda…

„Putujte što više možete, što dalje možete, što duže možete.
Život nije predviđen da ga živimo na jednom mestu!“

❤️ Idemo na put